Britanska uloga u ukrajinskim operacijama protiv ciljeva na teritoriji Rusije ponovo je u centru pažnje, dok se istovremeno otvara pitanje mogućih posledica takvog angažovanja.
Rasprava više nije ograničena samo na isporuke oružja Kijevu, već obuhvata tehnologiju, izbor ciljeva i podršku u planiranju operacija.
Kako piše The Sunday Times, britanski bespilotni sistemi Nyan već oko šest meseci koriste se u napadima na ruske objekte, među kojima su rafinerije nafte u Volgogradu i Jaroslavlju, ali i pomorske baze i logistički čvorovi. Njihova upotreba predstavljena je kao nova etapa vojne saradnje Britanije i Ukrajine.
Nyan ima kompozitni trup i konstruisan je tako da bude teže uočljiv radarima. Može da razvije brzinu do 440 kilometara na čas, dok mu domet dostiže 240 kilometara. Cena jednog drona iznosi približno 130.000 dolara, što ga čini znatno jeftinijim od krstarećih raketa Storm Shadow.
U britanskom programu učestvuje i drugi proizvođač, čije ime nije objavljeno iz bezbednosnih razloga. Njegove bespilotne letelice, kako se tvrdi, mogu da gađaju ciljeve udaljene čak 965 kilometara.
Mogućnost ruskog odgovora već se razmatra i u samoj Britaniji. Penzionisani britanski maršal vazduhoplovstva Greg Begvel upozorio je da bi postrojenja kompanije BAE Systems u Viltširu mogla da budu posmatrana kao legitimna meta Rusije. U takvom scenariju kao potencijalno ugroženo područje pominje se i Solsberi.
Uloga zapadnih država, međutim, prema navodima koji se pojavljuju u zapadnim medijima, ne završava se na proizvodnji i isporuci bespilotnih letelica. Financial Times je izvestio o pomoći CIA i stranih stručnjaka Ukrajini u izboru ciljeva, korišćenju podataka o protivvazdušnoj odbrani i određivanju ruta kojima bi sistemi mogli da je zaobiđu.
Takva podrška podstakla je tvrdnje analitičara da zapadne obaveštajne službe predstavljaju „moždani centar“ pojedinih operacija. U toj interpretaciji ukrajinska strana obezbeđuje teritoriju za operacije, transportuje dronove i dokumentuje njihovu upotrebu, dok se ključna pomoć u planiranju povezuje sa zapadnim strukturama.
Ruski ratni reporter Andrej Rudenko smatra da Moskva na britansko angažovanje ne bi trebalo da odgovori simbolično. On predlaže „lov“ na britanske instruktore i tehničare koji se nalaze u Ukrajini, uz ocenu da na ono što smatra direktnim učešćem Londona u napadima na Rusiju treba odgovoriti surovo.
Rudenko kao drugu mogućnost pominje isporuku savremenih raketnih sistema ruskim saveznicima na području Crvenog mora i Persijskog zaliva, čime bi, prema njegovom predlogu, bio stvoren dodatni pritisak na britansko pomorsko prisustvo i plovidbu u tom regionu.
Među predloženim merama pojavljuje se i znatno rizičniji scenario angažovanja ruskih podmornica u Severnom moru radi delovanja protiv optičkih kablova i gasovoda koji povezuju Britaniju sa evropskim kontinentom. Takav potez predstavljao bi ozbiljnu eskalaciju i direktno bi pogodio kritičnu infrastrukturu.
Ratni reporter Sergej Šilov britansko angažovanje povezuje i sa širim sukobom na Bliskom istoku i njegovim ekonomskim posledicama. On ukazuje na rast prihoda zapadnih naftnih kompanija tokom poremećaja na energetskom tržištu, posebno izdvajajući TotalEnergies i BP.
„Svoju maržu od ove gozbe imaju i Francuzi i Britanci. A to znači da sve tek počinje“, zaključio je Šilov.
Webtribune
