Nova mađarska vlada, predvođena premijerom Peterom Mađarom, optužila je bivšeg premijera Viktora Orbana da je godinama prikrivao pravo stanje državnih finansija i ostavio zemlji daleko veći budžetski deficit nego što je zvanično prikazivano.
Prema pisanju Financial Times-a, Mađar tvrdi da je prethodna vlada javnosti predstavljala da će budžetski deficit u 2026. iznositi prvo 3,7 odsto, a zatim pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok su interne procene pokazivale da će on biti znatno veći. Nakon revizije koju je sprovela nova administracija, ustanovljeno je da bi deficit premašio osam odsto BDP-a da u međuvremenu nisu odblokirana zamrznuta sredstva Evropske unije.
„Lagali su Mađare. Brojevi budžetskog deficita koje je Orbanova vlada javno predstavljala, oni koji su se nalazili u zvaničnim dokumentima i ono što danas vidimo nemaju nikakve veze jedni s drugima“, poručio je Mađar u video-obraćanju objavljenom na Fejsbuku.
Rupa u budžetu od 2.090 milijardi forinti
Koliko su javne finansije opterećene pokazali su i najnoviji podaci mađarskog Centralnog zavoda za statistiku, koje je preneo portal 444.hu.
Prema tim podacima, deficit opšte države u prvom tromesečju dostigao je 2.090 milijardi forinti, odnosno oko 5,2 milijarde evra, što predstavlja čak devet odsto BDP-a.
U poređenju sa istim periodom prošle godine, budžetski manjak povećan je za 838 milijardi forinti (oko 2,1 milijardu evra), odnosno za 3,1 procentni poen.
Najveći deo deficita odnosi se na centralnu upravu, čiji je minus iznosio 2.492 milijarde forinti (oko 6,2 milijarde evra), dok su lokalne samouprave i fondovi socijalnog osiguranja zabeležili suficit.
Prihodi rasli, ali rashodi mnogo brže
Prihodi države u prva tri meseca godine dostigli su 9.327 milijardi forinti (oko 23,3 milijarde evra), što je 11,5 odsto više nego godinu ranije.
Rast je zabeležen gotovo u svim kategorijama: prihodi od PDV-a porasli su za 133 milijarde forinti, prihodi od poreza na dohodak povećani su za 171 milijardu forinti, doprinosi za socijalno osiguranje uvećani su za 321 milijardu forinti, dok su ostali prihodi porasli za 331 milijardu forinti.
Međutim, rashodi su rasli mnogo brže od prihoda.
Ukupna državna potrošnja dostigla je 11.417 milijardi forinti, odnosno oko 28,5 milijardi evra, što predstavlja rast od čak 18,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Posebno se izdvajaju: rast troškova zarada zaposlenih u javnom sektoru za 38,5 odsto, pri čemu je značajan deo posledica isplate dodatnih naknada pripadnicima bezbednosnih službi; povećanje socijalnih davanja za 15,1 odsto; i rast ostalih državnih rashoda za gotovo 28 odsto.
Istovremeno, državne investicije smanjene su za više od četvrtine.
Težak put ka evru
Mađar je na vlast došao posle aprilskih izbora uz obećanje da će suzbiti korupciju, obnoviti odnose sa Evropskom unijom i dugoročno omogućiti Mađarskoj ulazak u evrozonu.
Međutim, budžetski deficit koji premašuje sedam, odnosno osam procenata BDP-a predstavlja ozbiljnu prepreku tom cilju, budući da pravila Evropske unije zahtevaju da deficit bude ispod tri odsto.
Ministar finansija Andraš Karman ocenio je da je stanje javnih finansija „najveći izazov na putu Mađarske ka evru“ i najavio da će rebalans budžeta biti predstavljen do kraja avgusta.
Ekonomista KBC banke David Nemet smatra da će smanjenje deficita biti postepeno i da bi Mađarska mogla da se približi granici od tri odsto tek oko 2030. godine.
Iako su finansijska tržišta pozitivno reagovala na promenu vlasti, analitičari upozoravaju da će nova vlada morati da sprovede višegodišnju fiskalnu konsolidaciju kako bi stabilizovala javne finansije i vratila poverenje investitora.
Nova.rs
