Bivši američki obaveštajni oficir i inspektor Ujedinjenih nacija za oružje Skot Riter ocenio je da se sukob u Ukrajini nalazi u jednoj od najvažnijih faza do sada, tvrdeći da se otvara ozbiljan raskol između Vašingtona i Kijeva koji bi mogao da odredi ishod rata. U intervjuu za emisiju „India and Global Left“, Riter je govorio i o vojnim prednostima Rusije, ulozi bespilotnih letelica, posledicama sukoba sa Iranom i budućnosti američkog prisustva na Bliskom istoku.
Prema njegovoj oceni, Rusija je tokom proteklih godina postepeno prilagođavala svoje ciljeve promenama na bojnom polju, dok zapadne zemlje nastoje da nastave vojnu podršku Ukrajini uprkos sve većim ekonomskim i političkim pritiscima.
Riter odbacuje tumačenje da je Moskva od početka imala za cilj osvajanje ukrajinske teritorije. On tvrdi da je ruska vojna operacija pokrenuta kako bi se Kijev primorao na pregovore i postigao dogovor o bezbednosnim pitanjima, ali da je taj proces prekinut nastavkom zapadne vojne pomoći Ukrajini.
„Rusija nije započela ovaj rat. Zapad je započeo ovaj rat, a Rusija se brani“, rekao je Riter, predstavljajući svoje viđenje uzroka sukoba.
On smatra da su pregovori u Belorusiji i kasniji razgovori u Istanbulu 2022. godine mogli da dovedu do završetka rata, ali da je zapadna podrška nastavku borbi promenila tok sukoba. Prema njegovom tumačenju, Rusija je zbog toga morala da proširi vojne ciljeve i prilagodi strategiju novonastalim okolnostima.
Riter je posebno kritikovao zapadnu strategiju prema Moskvi, tvrdeći da je njen krajnji cilj bio strateški poraz Rusije i slabljenje vlasti Vladimira Putina. Kao važan faktor naveo je vojnoindustrijski kompleks u SAD, za koji smatra da ima interes da se sukob produži zbog finansijskih koristi od proizvodnje i isporuke naoružanja.
Raskol Vašingtona i Kijeva mogao bi da promeni tok rata
Jedna od glavnih tema intervjua bilo je neslaganje između SAD i Ukrajine oko napada na rusku energetsku infrastrukturu. Riter je ocenio da je američka administracija pod Donaldom Trampom sve više usredsređena na stabilizaciju energetskog tržišta i snižavanje cena goriva, dok Kijev nastavlja napade na ruske rafinerije.
Prema njegovim rečima, takav pristup pokazuje da Vašington i Kijev više nemaju potpuno iste strateške interese. On tvrdi da bi sukob interesa mogao da dovede do prekida američke pomoći, uključujući isporuke oružja, obaveštajnu podršku i druge resurse od kojih Ukrajina zavisi.
„Ukrajina ne može da nastavi da se suprotstavlja Rusiji bez pune podrške Sjedinjenih Država“, ocenio je Riter, predviđajući da bi pogoršanje odnosa sa Vašingtonom moglo da dovede Kijev u izuzetno težak položaj.
On smatra da evropske zemlje ne bi mogle u potpunosti da nadoknade eventualno povlačenje američke podrške. Istovremeno, ukazao je na otpor koji bi Tramp mogao da naiđe unutar američkog političkog i vojnoindustrijskog sistema, gde, prema njegovoj oceni, i dalje postoje snažni interesi za nastavak konfrontacije sa Rusijom.
Riter je odbacio i tvrdnje da su vojni analitičari mogli precizno da predvide trajanje sukoba. Prema njegovom objašnjenju, tok rata se menjao u više navrata — od početnih pregovora i povlačenja ruskih snaga sa pojedinih pravaca, preko ukrajinske kontraofanzive, do kasnijeg širenja borbi i promene ruskih ciljeva.
Kao jedan od ključnih faktora naveo je bespilotne letelice, koje su, kako je ocenio, suštinski promenile način vođenja savremenog rata.
Prema Riteru, dronovi su usporili napredovanje na frontu, ali su istovremeno povećali gubitke i otežali kretanje vojnika i tehnike. On tvrdi da je Rusija stekla prednost u ovom segmentu zahvaljujući prilagođavanju taktike, napadima na komandna mesta i sposobnosti da se suprotstavi ukrajinskim bespilotnim sistemima.
Takođe je ukazao na rusku kampanju protiv ukrajinske protivvazdušne odbrane, za koju smatra da je značajno oslabila sposobnosti Kijeva da zaštiti vojne i infrastrukturne ciljeve.
Iran promenio odnos snaga na Bliskom istoku
Govoreći o sukobu sa Iranom, Riter je ocenio da je Teheran pokazao sposobnost da vojno ograniči delovanje SAD u regionu, ali je odbacio ocene da je Iran već postao globalna vojna sila.
„Iran je regionalna vojna sila. Nema sumnje u to“, rekao je Riter, dodajući da je Teheran uspeo da nametne svoju volju u regionalnom sukobu i pokaže ograničenja američke vojne moći.
On je naglasio da Iran ima značajan globalni uticaj pre svega zbog svog položaja i kontrole nad Ormuskim moreuzom, kroz koji prolazi važan deo svetske trgovine energentima. Ipak, upozorio je da ekonomska stabilnost ostaje jedna od najvećih slabosti Teherana i da bi produženi pritisak mogao da izazove ozbiljne unutrašnje probleme.
Riter je izneo i dramatičnu procenu budućnosti američkog prisustva na Bliskom istoku, tvrdeći da su američke vojne pozicije već ozbiljno uzdrmane. Prema njegovim rečima, pitanje više nije samo da li će Vašington obnoviti svoje baze, već i da li će regionalni politički poredak na kojem je počivalo američko prisustvo uopšte opstati.
Posebno je govorio o Saudijskoj Arabiji i drugim arapskim monarhijama u Persijskom zalivu, čiju budućnost smatra neizvesnom. Njegove procene o mogućem raspadu tih država predstavljaju izrazito dalekosežan scenario, ali su deo njegovog šireg argumenta da se odnos snaga na Bliskom istoku menja.
Na kraju razgovora, Riter je odbacio ocene da u SAD postoji snažan i organizovan antivojni pokret. Prema njegovom mišljenju, protivljenje ratu na društvenim mrežama ne odražava stvarnu mobilizaciju stanovništva, dok su cene goriva i ekonomski interesi daleko važniji za većinu birača.
On je ocenio da bi značajan deo američke javnosti podržao čak i novu vojnu intervenciju ako bi vlast uspela da je predstavi kao način za snižavanje cena goriva. Kao primer naveo je američku politiku prema Venecueli, tvrdeći da ekonomski interesi često nadjačavaju protivljenje vojnoj sili.
Riterove ocene ukazuju na njegovo uverenje da se istovremeno menjaju odnosi snaga u Ukrajini i na Bliskom istoku, ali i da će konačni ishod zavisiti od sposobnosti velikih sila da izdrže vojni, ekonomski i politički pritisak.
SrbijaPARAVINjA IZNEO PROGNOZU IZBORNIH REZULTATA: „Studenti mogu da osvoje do 2,2 miliona glasova, vlast gubi podršku“Izvor: Pravda
