Блиски исток суочава се са могућношћу нове велике ескалације након одлуке израелског руководства која би могла да промени досадашње циљеве војних операција против Ирана.
Израелски премијер Бењамин Нетанјаху наложио је војсци, обавештајној служби Мосад и другим безбедносним структурама да своје деловање према Ирану усмере ка рушењу садашње власти у Техерану. Тиме је израелско руководство отворено поставило политички циљ који далеко превазилази досадашње напоре усмерене на ирански нуклеарни програм и војне капацитете.
Нетанјаху је ову директиву јавно изнео 21. октобра, током обраћања на церемонији завршетка обуке израелских официра. Његове речи представљају једно од најдиректнијих саопштења израелског државног врха о намери да се промени политички поредак у Ирану.
Израелски премијер сматра да уклањање иранске власти представља једини начин да се трајно отклони претња коју Техеран, према његовој оцени, представља за безбедност Израела. Таква формулација показује да израелски циљеви више нису ограничени на уништавање нуклеарних постројења, ракетних система и других војних објеката.
Одлука долази у тренутку када се поново разматра могућност америчко-израелских удара на Иран. Ипак, сама чињеница да су такве операције предмет разматрања не значи да је коначна одлука о њиховом покретању већ донета.
Посебно питање представља начин на који би израелска војска и обавештајне службе требало да спроведу Нетанјахуову директиву. Израелски премијер није јавно представио конкретан оперативни план нити одредио рок за остваривање циља, што оставља отвореним питање да ли се припрема нова војна кампања или шира комбинација војних, обавештајних и политичких мера.
Промена власти у држави величине и регионалног значаја Ирана представљала би знатно сложенији задатак од извођења ваздушних напада на поједина војна постројења. Чак ни озбиљно слабљење иранских војних капацитета не би аутоматски значило пад државног руководства.
Додатну тежину Нетанјахуовој одлуци даје политичка ситуација у самом Израелу. Парламентарни избори заказани су за 27. октобар, а предизборна кампања одвија се у атмосфери појачаних безбедносних тензија и расправа о будућем односу према Ирану.
Нетанјаху је питање иранске претње поставио међу кључне елементе своје безбедносне политике, док би остваривање тако амбициозног циља захтевало дугорочну стратегију и значајне војне и политичке ресурсе. Због тога се његова директива може посматрати и у контексту предстојећих избора, мада њен значај далеко превазилази унутрашњу израелску политику.
Важну улогу у даљем развоју догађаја имаће Сједињене Америчке Државе. Могућност заједничких операција отвара питање колико је Вашингтон спреман да подржи израелске циљеве, нарочито уколико би се они проширили са спречавања развоја иранског нуклеарног оружја на непосредну промену власти у Техерану.
За сада нема јавне потврде да су Сједињене Државе прихватиле конкретан план за рушење иранског руководства. Управо та разлика између израелски најављеног циља и евентуалне америчке спремности да учествује у његовом остваривању могла би да буде пресудна за наредне кораке.
Последице евентуалне нове војне кампање не би морале да остану ограничене на територију Ирана и Израела. Ширење сукоба могло би да угрози безбедност других држава Блиског истока, додатно поремети регионалну равнотежу и повећа опасност од укључивања нових актера.
Посебну неизвесност представља реакција Техерана на отворено саопштену намеру израелског руководства. Док су претходне операције биле представљане првенствено као покушаји уклањања конкретних војних и нуклеарних претњи, сада је на највишем политичком нивоу као циљ означен опстанак саме иранске власти.
Нетанјахуова директива зато отвара ново поглавље у израелско-иранском сукобу. Кључно питање више није само да ли ће уследити нови напади на Иран, већ да ли би евентуална војна операција могла да прерасте у дуготрајан сукоб чији би циљ био потпуна промена политичког руководства једне од најутицајнијих држава региона.
Одговор на то питање могао би да одреди не само будућност односа Израела и Ирана, већ и безбедносну ситуацију на читавом Блиском истоку.
Wебтрибуне
