Бивши амерички обавештајац и војни аналитичар Скот Ритер оценио је да се Сједињене Америчке Државе суочавају са озбиљном кризом на Блиском истоку, док традиционални систем регионалне безбедности, изграђен уз америчку војну подршку, постепено престаје да функционише. У разговору са судијом Ендруом Наполитаном у емисији „Judging Freedom“, Ритер је говорио и о америчким изборима, могућем новом нападу на Иран, ситуацији у Украјини и политичкој кризи у Израелу.
Ритер је на почетку разговора оценио да Доналд Трамп не би требало да добије подршку америчких бирача, пре свега због односа према Уставу и институцијама. Према његовим речима, председник САД мора да поштује уставни поредак, а Трамп је, како тврди, одбацио тај принцип.
Он је довео у питање и резултате Трампове администрације, наводећи да амерички грађани нису у бољем положају него пре две године. Ритер сматра да економски показатељи не могу бити једино мерило политичког успеха, јер се тиме, како је рекао, занемарују ратови, страдање цивила и кршење уставних норми.
„Немамо довољно бомби за нови велики напад на Иран“
Једна од централних тема разговора била је могућност да САД и Израел ускоро поново нападну Иран. Ритер је одбацио спекулације о употреби нуклеарног оружја, истичући да, према његовој процени, за такав потез не постоји оправдање.
Он је навео да су америчке снаге током претходне 39-дневне кампање потрошиле велике количине муниције и да залихе нису обновљене у довољној мери. Због тога, како је оценио, евентуални нови напад не би могао да има исти интензитет као претходни.
Ритер сматра да би главни циљ нове кампање могао бити уништавање иранске енергетске инфраструктуре, са намером да се изазове економски колапс и ослаби подршка становништва властима у Техерану. Такав приступ, по његовом мишљењу, представља покушај да се промена режима постигне путем економског слома.
Међутим, Ритер упозорава да би последице могле бити катастрофалне. У случају напада на иранску енергетску инфраструктуру, Техеран би могао да узврати ударима на енергетска постројења у околним државама. То би, према његовој процени, могло да уклони са светског тржишта између 23 и 25 одсто глобалних капацитета за производњу енергије.
„Свет не може да функционише са 75 одсто енергије“, поручио је Ритер, упозоравајући да би такав сценарио изазвао глобалну економску кризу.
Он је оценио да логика говори против новог америчког напада, али је истовремено нагласио да је тешко предвидети потезе Трампове администрације. Као могућност је навео ограничену војну акцију која би Вашингтону омогућила да прогласи победу и повуче се из сукоба.
Ритер: Украјински национализам има дубоке историјске корене
Говорећи о Украјини, Ритер је изнео оштре оцене о улози украјинских националистичких формација током Другог светског рата и о њиховом утицају на данашњу украјинску војску.
Он је подсетио на сарадњу појединих украјинских националистичких организација са нацистичком Немачком, а затим тврдио да су западне обавештајне структуре после рата наставиле да подржавају антисoвјетске националистичке групе. Према његовом виђењу, та политика настављена је и после Хладног рата, а посебно је дошла до изражаја током политичких промена у Украјини 2014. године.
Ритер је изнео тврдњу да је бандеровска идеологија данас присутна у значајном делу украјинских војних структура. Такође је критиковао америчку војну помоћ Кијеву, тврдећи да Вашингтон тиме подржава снаге које повезује са екстремним национализмом.
У истом делу разговора Ритер је оштро критиковао и израелску политику према Палестинцима. Он је оценио да је израелско друштво под утицајем радикалне деснице и да се политичка подршка таквој политици у САД наставља упркос последицама по палестинско становништво.
Израелска криза и Нетанијахуова борба за власт
Ритер је говорио и о политичкој ситуацији у Израелу, посебно о премијеру Бењамину Нетанијахуу и његовим настојањима да остане на власти.
Он сматра да Нетанијаху користи рат као политички инструмент, представљајући себе као јединог лидера способног да обезбеди сигурност Израела. Према Ритеровој процени, наставак сукоба могао би да му помогне да одложи формирање нове владе и задржи премијерску позицију.
Ритер је у том контексту говорио и о телефонском разговору Нетанијахуа са Трампом, током којег је, како је навео, израелски премијер тражио наставак америчких удара на Иран. Он сматра да би нова америчка војна акција представљала политичку подршку Нетанијахуу у тренутку када се суочава са неизвесношћу око формирања владе.
Осврнуо се и на атентат на израелског премијера Јицака Рабина 1995. године, описујући атмосферу радикализације која је претходила убиству. Ритер је испричао да се у то време налазио у Израелу и да је одлучио да не присуствује митингу на којем је Рабин убијен, након упозорења израелског домаћина.
„Америчка безбедносна архитектура на Блиском истоку се урушава“
Најшира Ритерова оцена односи се на промену односа снага у региону. Он сматра да је систем који је настао после распада Османског царства и који је деценијама опстајао уз британску, а касније америчку подршку, сада у озбиљној кризи.
Према његовим речима, регионалне владе су се ослањале на америчке безбедносне гаранције, док су приходи од нафте и гаса омогућавали одржавање унутрашње стабилности. Међутим, Ритер сматра да САД више нису у стању да пруже исту врсту гаранција.
Он је указао на растуће тензије између Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата, као и на све израженије супарништво Израела и Турске. Према његовој оцени, регионални сукоби више се не могу посматрати искључиво кроз поделу на суните и шиите, већ се све више обликују око односа према Израелу и будућег безбедносног поретка.
Ритер је посебно издвојио разговоре Саудијске Арабије, Пакистана и Турске са Ираном о успостављању новог система регионалне безбедности. Он сматра да је то знак да земље Блиског истока траже алтернативу америчком покровитељству.
„Сценарио се потпуно променио. Сједињене Државе више нису за столом“, поручио је Ритер.
На крају разговора, Ритер је поновио да не може са сигурношћу да предвиди да ли ће Трамп и Нетанијаху покренути нове нападе на Иран. Ипак, оценио је да би велики рат могао да доведе до последица које би далеко превазишле границе Блиског истока, пре свега због могућег удара на светско снабдевање енергијом и глобалну економију.
СпортСтранци питали Новака Ђоковића о нападима од стране бивше власти, он распаметио одговором о промени у Србији!Извор: Правда
