Александар Чупић, доктор наука и доцент Саобраћајног факултета у Београду, који се нашао на студентској изборној листи, поручио је да промене у Србији не могу да донесу само студенти или група људи који су преузели политичку одговорност, већ да је неопходно да се грађани активирају у својим срединама и искористе оно што свако од њих може да пружи друштву.
Говорећи о песми коју је отпевао пред великим бројем људи, Чупић је објаснио да је за њега она представљала позив на акцију, а не само емотиван тренутак. Како је истакао, лако је отпевати да желимо промене и препустити се снажним емоцијама, али је много важније шта ће свако од нас урадити већ наредног дана.
Његова највећа бојазан је да ће грађани, упркос пробуђеној енергији и нади, поново остати пасивни и очекивати да неко други реши проблеме.
„Поента је баш – ајмо сви. Како знамо, ко како зна, свако са својим талентом“, поручио је Чупић гостујући у емисији "Да сам ја неко"..
Он је позвао људе да се активирају тамо где живе и раде – на факултетима, у школама, саветима родитеља, домовима здравља и другим установама. Сматра да свако има прилику да подигне глас против неправде и притисака, чак и ако раније није имао довољно храбрости да то учини.
Ухапшен још један напредњачки батинаш: Претукао малолетника због сликања штанда СНС-аЧупић је навео и да допринос не мора увек да буде директно преузимање одговорности. Неко ко се раније повлачио или није имао снаге да се супротстави притисцима може да помогне тако што ће подржати и предложити особу за коју зна да има више храбрости и спремности да се ангажује.
„Свако од нас је негде – на свом факултету, у савету родитеља у школи, на колегијуму у неком дому здравља или како год. Ти људи би, ако су заиста осетили све ово, требало да кажу: добро, сад ћу ја да урадим нешто овде, у својој средини. Ја ћу да дигнем глас“, објаснио је Чупић.
Посебно је упозорио на покушаје да се пробуђена енергија грађана угаси понављањем старих политичких порука, флоскула и притисака. Уместо препуштања разочарању и чекања да се појави неко ко ће све променити, сматра да је неопходно да људи сами преузму део одговорности.
Чупић је открио и како се нашао на студентској изборној листи, описујући процес који је почео током студентских блокада. Како је испричао, студенти су му једне вечери пришли док је играо стони тенис испред амфитеатра. Имали су пленум и послали су делегацију да разговара са њим.
Објаснили су му да желе да формирају студентску листу и да планирају да контактирају велики број професора, обаве разговоре и интервјуе са њима, како би пронашли људе који би били спремни да их подрже и прихвате кандидатуру.
Чупић је признао да у првом тренутку није разумео зашто желе тако широко да приступе избору кандидата, али га је посебно погодило објашњење студената да очекују да готово нико од професора неће пристати.
„Мене је то погодило. Да ли је могуће да ви стварно мислите да ћемо ми сви да вас издамо?“, присетио се Чупић.
Посебно му је остао у сећању тренутак када се једна млада колегиница расплакала, јер је у том разговору препознао колико су студенти били оптерећени страхом да ће поново остати без подршке старијих генерација.
Чупић је говорио и о помоћи студентима током пешачења, када је његова породица покушавала да им обезбеди смештај и услове за одмор. Првобитна идеја била је да им пронађу топлије и удобније место за преноћиште, али када то није успело, студенти су смештени у пластенике. Наредног дана их је испратио из Сопота и одвезао део опреме, а затим им се придружио на путу.
Истакао је да су га посебно дирнули позиви и загрљаји родитеља студената, као и подршка људи који су његовој породици показали колико им значи то што су помогли младима. По његовом мишљењу, тада се ослободила велика количина позитивне енергије и потреба људи да поново верују једни другима.
Чупић је доцент на Саобраћајном факултету, докторирао је на примени генетских алгоритама у решавању локацијских проблема, а са супругом Аном и шесторо деце живи у Сопоту, где се баве органском пољопривредом и узгајају више од 30 различитих култура.
Његова порука је да енергија која се пробудила не сме да се заврши на песмама, емоцијама и очекивањима од других. Ако грађани заиста желе промене, мораће да их граде свакодневно – у својим школама, установама, радним колективима и местима у којима живе.
СрбијаШкоро: Хапшења су тек почетак, испливаће шта је СНС радио 14 годинаИзвор: Правда
