Даница Грујичић: Напредњаци успели да упропасте чак и добре идеје

Улагање у здравство и махање милионима евра потрошеним за градњу болница и набавку опреме једна је од окосница кампање СНС и пред ове изборе. Све те потрошене паре нису успеле да излече хроничне болести српског здравства. Професорка Медицинског факултета и бивша министарка здравља Даница Грујичић за Н1 истиче да се не могу порећи велика издавања, али да као кључни проблем здравственог система остају - лоша организација и запуштена примарна здравствена заштита, за коју каже да је круна здравства.

Уз ограду да је здравство било девастирано и пре доласка СНС на власт, Грујичић каже да велика количина новца јесте уложена у набавку опреме, инструмената и инфраструктурне објекте, не улазећи у то шта је и колико претплаћено.

Међутим, сва та улагања нису успела да реше главни проблем, а то је, према њеним речима, лоша организиација.

Грујичић додаје да су напредњаци успели да покваре чак и добре идеје које им је неко давао и које су покушавали да спроведу, а да су уношењем лоше атмосфере међу запослене и отпуштањем стручњака због политичког неслагања „пљунули“ и на све оно што су успели добро да ураде.

Као први корак у излечењу српског здравства Грујичић предлаже добру организацију примарне здравствене заштите, односно повратак поверења и значаја лекара опште праксе, који ће познавати своје пацијенте и превенирати тежа стања и болести.

Међутим, у 21. веку лекар опште праксе са мерачем притиска и стетоскопом не може много да уради, због чега Грујичић истиче да морају да буду добро обучени и опремљени, да могу да ураде и ултразвук и рендген, да имају мини лабораторије и у стању да - ураде све до скенера. Истовремено, држава треба да им обезбеди мобилне телефоне преко којих ће бити на вези са специјалистима који су им неопходни за теже болесне пацијенте.

„Превентива значи да се на време уочи и реагује на погоршање здравственог стања. На почетку дајете терапију која превенира секундарне компликације“, истакла је Грујичић.

Где градити амбуланте, а где слати мобилне тимове

Оно што многе мучи је доступност здравствене заштите. Многа села су остала без амбуланти, а здравствене установе у мањим градовима мучи недостатак лекара разних специјалности. Власт последњих месеци промовише мобилне амбуланте и апотеке, као концепт који би и довео лекара до сваког становника.

Грујичић је мобилне амбуланте заговарала и у време када је била министарка, а за пројекат који спроводи одлазећа влада каже да није сигурна у његове домете, односно за шта су све ти лекари обучени и чиме су опремљени.

„Мобилна амбуланта је за ситуације када имате 200 људи у 10 села. Она није неопходна у, на пример, Врчину. Врчину, односно местима која имају више од 10.000 становника, треба дом здравља. Ми смо са Светском банком били урадили пројекат - 100 амбуланти у 100 села, према којем би млади лекари добили да раде у амбуланти, а идеја је била да се акценат стави на превентиву“, казала је Грујичић за Н1.

План је био да један доктор у тој амбуланти дневно прегледа до 15 пацијената, од чега би десетак били превентивни прегледи. Ако би амбуланта радила у две смене, годишње би у њој било прегледано око 4.000 пацијената, додала је професорка Медицинског факултета.

„Круна здравственог система је добро обучен и опремљен лекар опште праксе. Онда доктор постаје најбољи пријатељ“, истакла је Грујичић и додала да је то начин да се врати поверење у здравствени систем, али и поверење у медицину засновану на доказима.

Лекар није имао с чим да ушије пацијента

Као пример лоше организације навела је лекара опште праксе у једном месту у Србији који није имао материјал да ушије пацијента, због чега је морао да га шаље у 50 километара удаљену најближу болницу.

Када је реч о организацији здравственог система, Грујичић наводи и лоше спроведену дигитализацију, компликоване процедуре због којих преписивање лекова код лекара опште праксе траје „15 минута“, као и компликоване протоколе лечења, за које каже да су написани на 40 страна.

„Протоколи треба да буду једноставни да лекар опште праксе то може лако да прочита и примени. Ко хоће више да се информише, нека чита детаљније. Чак и када хоће да уведу ред, то није ред“, истакла је Грујичић и додала да су напредњаци успели да упропасте чак и добре идеје које су имали или које им је неко дао.

„Држава мора да има своје апотеке“

Са таквом организацијом примарне заштите повезана је и апотекарска делатност, за коју Грујичић истиче да мора да остане у власништву државе, а не да зависи само од приватника. Она каже да домови здравља у свом саставу треба да имају и мале апотеке, у којима неће бити скупих онколошких лекова, већ оних медикамената које локално становништво највише и користи. А то би знали – лекари опште праксе.

„Морају да постоје државне апотеке. Апотека мора да има лабораторију за призводњу магистралних лекова. Продали смо све фабрике лекова, зато морају да постоје апотеке које могу да произведу највећи број ових лекова у случају неке кризне ситуације“, истакла је Грујичић и додала да се мора сачувати знање производње лекова, које су наши фармацеути имали.

Она је подсетила да је уништавање државних апотека у Србији почело још пре доласка СНС на власт, када су оне предате у надлежност локалних смаоуправа, као и домови здравља. Напредњаци су домове здравља вратили под окриље министарства здравља, али не и апотеке које су за ових 14 година углавном угашене или дате у концесију, а локални на атрактивним локацијама продати или издати – приватним апотекама.

Шта је са новом зградом Института за онкологију: "Питајте оне којима је ЕXПО приоритет"

Болести су се промениле, констатује у разговору за портал Н1 професорка Даница Грујичић и наводи да је број новооткривених онколошких болесника порастао са 9.000 на 40.000 годишње.

Грујичић је 2019. године са места начелнице на Клиници за неоурохирургију Клиничког центра Србије постављена за директорку Института за онкологију и радиологију, када је и покренула иницијативу да ова установа добије нову зграду. То је одредила и као један од приоритета током свог министарског мандата, најављујући завршетак радова до 2028. године.

Одређена је локација за нову зграду и ту се стало, да би актуелни министар здравља Златибор Лончар у јулу ове године рекао да ће по хитном поступку бити покренута иницијатива за убрзавање свих процедура и изградњу нове зграде онкологије.

Премијер Ђуро Мацут, лекар и професор на Медицинском факултету, изјавио је приликом обилска Института за онкологију са Лончарем: „Тражи се добра локација, инфраструктурно везана за прилаз пацијената, која ће дати дугорочну перспективу с обзиром на то да су онколошки пацијенти у експанзији”.

„Једино што сам успела да урадим је да се определи место. Главни урбанаиста је имао слуха за то и декан Саобраћајног факултета и сви стручњаци који се тичу саобраћаја“, рекла је Грујичић говорећи о одређивању простора уз ауто-пут у близини Клиничког центра Србије као будућу локацију нове зграде Института.

Зашто она није ни почела да се гради и сада се спомиње као потпуно нова иницијатива и пројекат, Грујичић каже да питамо оне који су одредили ЕXПО као приоритет.

Саговорница Н1 каже да Институт за онкологију и радиологију треба објединити са Клиничким центром, додати јој хирургије и другачије организовати и унапредити конзилијардне прегледе.

Н1