Србија на парламентарне изборе 25. октобра иде са бирачким списком који не само да није сређен, већ се у њему, према проценама појединих чланова РИК-а, Комисије за ревизију бирачког списка и истраживача јавног мњења, налази најмање 200.000 људи који ту не би требало да буду. Сређивање списка било је једна од кључних препорука ОДИХР-а, због чега је и основана Комисија за ревизију. Њени чланови упозоравали су да је тиме отворен простор за евентуалну крађу избора, а члан Комисије Огњен Рашуо за Нову каже да само у шест општина на Косову, о којима Министарство за државну управу и локалну самоуправу не објављује податке, има око 250.000 уписаних бирача.

Од 25 препорука које је ОДИХР објавио у фебруару 2024. године, након парламентарних избора 2023, једна од кључних била је ревизија бирачког списка. У покушају да се створи утисак да власт ради на решавању овог проблема, у фебруару ове године, скоро две године након формирања Радне групе за унапређење изборног процеса и три месеца након усвајања измена Закона о јединственом бирачком списку, формирана је Комисија за ревизију, верификацију и контролу тачности и ажурирања бирачког списка. Чине је представници власти, опозиције и цивилног сектора.

Истине ради, Комисија се јесте састајали, али су чланови из опозиције више пута упозоравали да режим саботира њихов рад, као и ревизију бирачког списка, који је неопходан предуслов за одржавање слободних и фер избора.

Сада стижу нове информације које поново буде сумњу у веродостојност броја људи уписаних у бирачки списак.

900.000 више него у попису 2022.

Чланица Републичке изборне комисије Софија Мандић навела је да се у бирачком списку налази чак 900.000 бирача више него у попису становништва из 2022. године.

“Број бирача у бирачком списку је исти као 2023, дакле имамо тај неки број од око 900.000 пунолетних бирача који се разликује у подацима из пописа становништва. Нема и даље ефикасне контроле или ефикасног механизма да се очисти бирачки списак. Ми знамо да је ОДИХР у препорукама навео да је потребна значајна ревизија бирачког списка. То се неће десити до ових избора”, рекла је Мандић за Н1.

Сличне информације стижу из Комисије за ревизију бирачког списка.

Огњен Рашуо је упозорио да чак 42 општине имају више уписаних бирача него становника.

“Рекордер је Мали Зворник. Углавном су разлог људи из Републике Српске који пријављују фиктивна пребивалишта како би добили документа. Наш концепт пребивалишта је страшно застарео и мора се мењати“, написао је Рашуо на мрежи X.

Према графикону о промени пријављених бирача коју је поделио, у Малом Зворнику је уписано 16.136 бирача, а по попису из 2022. та општина има 11.219 становника. Следе Прешево са 44.612 бирача и 33.449 становника и Кучево са 15.262 бирача и 11.806 становника.

“Други велики проблем су општине одакле велики број људи ради у иностранству. То је исто проблем застарелог концепта пребивалишта по коме људи по 40 година живе у Немачкој, али и даље имају своје пребивалиште у Србији“, додао је Рашуо.

На раст броја бирача указивао је и политички консултант Душан Миленковић.

“На парламентарним изборима 2023. у списку је било 6,5 милиона бирача, а сада их је 6,7 милиона. Можда Србија годишње изгуби једну Јагодину становника због негативног природног прираштаја, или један Чачак због комбинације одласка и негативног прираштаја, али зато годишње добијемо исти тај Чачак гласача“, написао је Миленковић на X.

На Миленковићеву објаву одговорио је политиколог Александар Ивковић и објаснио да тај број “рачуна шест општина са Косова у којима се никад не гласа и које не улазе у укупан број који објави РИК“.

“Без њих тренутно око 6.44 милиона, али последњих недеља имамо растући тренд…”, написао је Ивковић.

Колико је бирача уписано у тих шест општина објавио је члан Комисије за ревизију бирчког списка из Зелено-левог фронта Огњен Рашуо, иако Министарство државне управе и локалне самоуправе те податке не објављује.

Шта се дешава са бирачима са Косова

“У Глоговцу је уписано 36.815 бирача, у Дечанима 31.182, у Ђаковици 83.684, у Штимљу 18.095, у Качанику 32.817 и у Сувој Реци 45.442, укупно око 248.000. У овим општинама се не отварају бирачка места, не штампају се изводи, али ови људи постоје у бирачком списку“, написао је Рашуо.

Тим поводом, Огњен Рашуо за Нову каже да у подацима које Министарство објављује недостаје поменутих шест општина са Косова, са укупно 248.000 бирача.

“Када смо то приметили, питали смо Министарство зашто је то тако, али нисмо добили одговор. То је једна од сто ствари на које нам нису одговорили”, тврди саговорник Нове.

Према његовим речима, део уписаних у тим општинама чине интерно расељена лица, а део Албанци који су у списку остали јер он никада није сређен.

“Део тих бирача су људи са српским именима, који се воде да имају боравиште у Србији и гласају тамо где имају боравиште као интерно расељена лица, што је сасвим у реду. Људи имају држављанство и имају право да гласају. Али ту је и велики број Албанаца. То је последица тога што је бирачки списак за тих шест општина неуредан и никада није био сређен, од 1999. године.”, каже Рашуо.

На питање да ли се ти бирачи бришу пред изборе, Рашуо одговара:

“Не бришу се, него се бирачки спискови за та места не објављују и не штампају. Ти људи не гласају, теоретски не могу ни да изађу на изборе. Бирачка места се не отварају, ни у Ђаковици, ни у Качанику, нигде“, објашњава саговорник Нове, додајући да не разуме зашто су ти људи уопште уписани.

“Претпостављам да је реч о заоставштини коју нико не жели да дира. На то питање нисмо добили званичан одговор од Министарства, а требало је да га добијемо. Просто, остао је списак из неког старог времена. Нико не може да каже: “Океј, избрисаћемо целу Ђаковицу из бирачког списка”, него су нашли некакво решење да их све оставе“.

Када је реч о укупном порасту броја бирача, Рашуо каже да се око 60 одсто може објаснити уписом малолетника који ће до избора постати пунолетни.

“Већ су уписани сви малолетници који ће до 25. октобра напунити 18 година. То је пракса и то је у реду, немам никаквих замерки на то. Тиме се делимично може оправдати оволики пораст броја бирача, неких 60-ак одсто", истиче Рашуо.

За остатак, како каже, комисија још нема одговор, али прати сумњиве обрасце пријављивања.

“Има ту доста људи који се просто пријављују јер желе да гласају. Да ли ту има манипулација, не знам. Али гледамо да ли се појављују на неким сумњивим адресама, да ли је више њих пријављено на истој адреси, и то истог дана, па се истог дана пријаве и за гласање у иностранству. То је нама већ сигнал да је реч о бирачу који има фиктивно пребивалиште”, закључује Рашуо.

На нерегуларности у бирачком списку указао је и члан Републичке изборне комисије Танасије Маринковић и истакао да се власт неодговорно односи према том питању.

На изборе идемо са несређеним бирачким списком

“То је један врло озбиљан посао, и он сам по себи говори о томе колико се ова власт неодговорно односи према таквом питању. Избори су вид одржавања суверености грађана, а ми не знамо, пошто је тај јединствени бирачки списак неуредан, ко су заправо грађани Републике Србије, ко су они који су носиоци суверености“, рекао је члан РИК Танасије Маринковић за ТВ Нова.

Према његовим речима, списак најпре мора да се електронски усклади са осталим евиденцијама, а затим да се “пређе на теренску проверу да ли заиста ти људи живе на тим адресама на којима су, тобоже, пријављени“, што захтева сарадњу са МУП.

“Нажалост, ово је један хронични проблем, и ми ћемо и ове изборе дочекати без сређеног јединственог бирачког списка“, истакао је Маринковић.

Подсећања ради, ОДИХР је у фебруару 2024. објавио 25 препорука за побољшање изборних услова у Србији, а ревизија бирачког списка била је међу седам приоритетних. Власт је затим формирала Комисију за ревизију бирачког списка, чије је чланове Скупштина изабрала 28. јануара ове године.

Чланови комисије из опозиције од почетка упозоравају да она нема стварну моћ. У августу су се Ана Гођевац и Марко Димић, чланови комисије из Странке слободе и правде, обратили ОДИХР-у јер им МУП није доставио тражене податке о адресама на којима су масовно пријављивани људи који тамо не живе.

МУП није одговорио ни на захтев Нове за податке о пребивалиштима 133.114 особа које су од 2020. до 2025. добиле држављанство. Ни измене изборних закона, усвојене у мају, нису обухватиле ревизију списка, а и сам ОДИХР је констатовао да су многе приоритетне препоруке и даље нерешене.

Власт, с друге стране, тврди да су кључне препоруке ОДИХР-а о бирачком списку преточене у измене Закона о јединственом бирачком списку, које су на снази од новембра прошле године, док су мајске измене четири изборна закона, на предлог посланика СНС Мирослава Петрашиновића, представљене као испуњавање још пет препорука.

Нова.рс