Немачки медији о Србији после избора: О Информеру, Алта банци и хапшењима - шок због потеза Ане Брнабић!

У среду (4. новембар) Београд је сведочио „бизарној сцени“, пише немачки јавни сервис АРД на свом порталу, а преноси Дојче веле.

„Вршитељка дужности председнице Ана Брнабић бесна стоји у маси демонстраната пред зградом Регулаторног тела за електронске медије. Представља се као боркиња за слободу медија.“

У питању је протест због најављених мера против телевизије Информер. Брнабић је то назвала „терором“ Студентске листе, а њој је, каже, начелно до слободе медија, без обзира на то који је медиј у питању.

Брнабић је десетак година била следбеница „ауторитарног сталног моћника“ Александра Вучића, подсећа АРД. Она је помогла у томе да Вучић „под своју контролу стави преко 90 одсто српских медија“, а сада се узбуђује јер РЕМ први пут дела против „два Вучићева пропагандна канала“.

РЕМ први пут кажњава пропагандне канале

Под Вучићем РЕМ „никада није био независан“, оцењује дописник јавног сервиса Оливер Сос. „Али ове среде је друкчије.“

Пред Саветом РЕМ-а био је Драган Ј. Вучићевић, главни уредник Информера, који важи за „Вучићевог најоштријег пропагандисту“ и у програму псује представнике Студентског покрета као „терористе“, „фашисте“ и „педерчине“.

Описујући Вучићевићев „театрални“ наступ у РЕМ-у, АРД преноси да су чланови Савета остали мирни на „добар сат бесних тирада“, преноси Дојче веле.

Коначно је на седам дана забрањено емитовање Информерове емисије Прве инфо због кршења изборне тишине пред гласање 25. октобра. Телевизија Прва један дан не сме да емитује вести, а пет дана јутарњи програм.

АРД преноси оцене да су у питању „благе казне“, али да је то вероватно тек почетак.

„Још је отворено питање да ли ће Србија добити уређену медијску сцену у којој владају новинарски стандарди уместо пропаганде“, пише у чланку. „Одлучујући ће бити рад нове владе Студентске листе. Али формирање владе могло би да се растеже још пар месеци.“

Буђење правосуђа после избора

Лист Аугзбургер алгемајне репортажу из Београда почиње описом сцена кречења графита које су вероватно писале присталице СНС-а – против студената, српских суседа и мањина.

„Чистимо паркове и кречимо зидове како бисмо повратили свој град“, каже репортеру Лука Боснић, по занимању варилац.

Србију ће водити, описује лист, покрет организован по принципу директне демократије, „без лидера, без финансијски потентних спонзора, без партије и уз хетерогену скупину кандидата, лаика за политику“.

„Али, куда иде Србија?“, пита се аутор чланка Томас Розер, дугогодишњи дописник из Београда.

Он пише да су после избора српска тужилаштва као успавана лепотица – пољупцем пробуђена из дугогодишњег сна. „Претреси по министарствима дешавају се паралелно са саслушањима и хапшењима бизнисмена, шефова установа, водећих људи школа и полиције, свих из миљеа СНС-а.“

Случајеви који су годинама гурани под тепих, укључујући пад надстрешнице у Новом Саду, сада су опет актуелни, преноси Дојче веле.

„Као нови делују и дневници јавног сервиса РТС. Ту је свеприсутни бивши председник Вучић титрао по екрану годинама, а сада се уредници извињавају за непрофесионално и једнострано извештавање“, пише Аугзбургер алгемајне.

Розер у тексту наводи да сам Вучић све описује као лов на вештице и тврди да ће се вратити на власт брже него што многи мисле.

Павле Цицварић, којег новинар описује као „ветерана ових протеста“, у просторијама грађанског збора на Коњарнику упозорава да је СНС још увек моћан и подсећа на саботаже остатака режима Слободана Милошевића после Петог октобра.

„На свим нивоима сада треба очистити партијске кадрове“, каже Цицварић. Не зна, каже, куда ће све отићи. „Напросто се надам да за Србију почиње нова фаза демократизације.“

Алта банка и разградња финансијског система

Марксистички лист Јунге велт из Београда извештава о „разградњи система“ после победе Студентске листе, посебно о финансијском систему. Почело је од одузимања дозволе и стечајног поступка у Алта банци.

Подсећа се да је први човек те банке Давор Мацура већ притворен због сумње да је из трезора банке изнео око 380 милиона евра.

„Алта је додуше имала свега три одсто тржишног удела у Србији, али далеко већи значај“, оцењује дописник Роланд Чехнер, описујући да је тој банци било дато да наплаћује услуге Електропривреде Србије, као и да је имала разне друге послове.

Зашто је Алта била повлашћена „мораће да се разјасни током чешљања структура које је подјармио СНС“, закључује Јунге велт.

Извор: Дојче веле, Н1