Економиста Мирослав Паравиња, гостујући на каналу X33, изнео је своје процене предстојећих избора, говорио о бирачком списку, могућој излазности и резултатима које би студентска листа могла да оствари у највећим градовима Србије. Он је оценио да би већа излазност и боља контрола изборног процеса могли значајно да утичу на резултат, док је у другом делу разговора упозорио на економске проблеме Србије, раст задужености и последице досадашње економске политике.
Паравиња је навео да је анализирао резултате избора из децембра 2023. године и упоредио их са својим проценама могућег расположења бирача у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу. Према његовој рачуници, управо би ти градови могли да имају значајну улогу у укупном изборном резултату.
„Ако студенти одбране ова четири града, не постоји начин да се украде 500.000 гласова“, рекао је Паравиња, износећи процену да би студентска листа у тим срединама могла да оствари велику предност.
Паравиња: Излазност од 65 одсто могла би да промени изборни резултат
Говорећи о бирачком списку, Паравиња је изнео сопствену процену да Србија има око 6,53 милиона становника, од којих је приближно 1,16 милиона малолетно. На основу тих бројева, проценио је да у земљи има око 5,37 милиона пунолетних лица, али је указао да део њих живи у иностранству.
Он сматра да постоји несразмера између броја уписаних бирача и броја људи који стварно живе у Србији, а посебно је довео у питање објашњења да се разлика може у потпуности приписати грађанима који су отишли у иностранство. Паравиња је навео и да је, према његовој анализи, у појединим општинама број уписаних бирача већи од броја становника.
Као кључан фактор издвојио је излазност. Према његовој процени, ако на изборе изађе четири милиона људи, то би одговарало излазности од око 62 одсто у односу на број уписаних бирача, док би 4,2 милиона гласалих значило око 65 одсто. Паравиња је оценио да би управо такав одзив могао да доведе до велике предности студентске листе.
Он је изнео процену да би студентска листа могла да освоји између 1,9 и 2,2 милиона гласова, зависно од излазности. Истовремено је проценио да би Александар Вучић, у условима које је описао као поштеније изборе, могао да освоји знатно мање гласова него на претходним изборима.
Посебно се осврнуо на Београд, Нови Сад, Ниш и Крагујевац, анализирајући број уписаних бирача и резултате из 2023. године. За Београд је навео да је СНС тада освојио око 354.000 гласова, а за Нови Сад око 79.000. У Нишу је, према подацима које је изнео, Вучић добио око 55.000 гласова, док је у Крагујевцу освојио нешто више од 41.000.
Паравиња сматра да би већа излазност, губитак дела ранијих гласача власти и веће учешће младих могли да промене однос снага. Ипак, ове бројке представљају његове прогнозе и прорачуне, а не утврђене резултате будућих избора.
Он је посебно нагласио значај контроле гласања и чувања записника са бирачких места. Према његовим речима, присуство контролора и мобилних екипа могло би да отежа манипулације током изборног процеса. Као могуће ризике навео је и евентуалне проблеме са потписивањем записника и њиховом каснијом заменом.
Паравиња је у емисији говорио и о сведочењу Момчила Маријановића, који је, према опису водитеља, говорио о организовању група које су биле спремне да учествују у физичким сукобима током протеста. Саговорници су оценили да би тај интервју могао да буде важан за разумевање начина на који су се раније организовале активности присталица власти.
На крају разговора о изборима, Паравиња је позвао гледаоце да подрже студентску листу, наводећи да би, по његовом мишљењу, већа излазност могла да донесе значајну промену политичког односа снага.
„Економија је презадужена“: Паравиња тражи повраћај покраденог новца
У другом делу емисије Паравиња се осврнуо на економску ситуацију у Србији, тврдећи да су висока задуженост, спољнотрговински дефицит и буџетски мањак озбиљни проблеми који оптерећују државу. Према његовим речима, стабилност курса динара не може се посматрати одвојено од прилива девиза, обавеза по основу дугова и потребе за финансирањем увоза.
Он је навео да Србија годинама има велики спољнотрговински дефицит и да се, уз државни дуг, повећавају и обавезе грађана и привреде. Паравиња је оспорио начин на који се представља привредни раст, тврдећи да номинални раст бруто домаћег производа не показује увек стварно побољшање животног стандарда, нарочито када су присутни инфлација и раст цена.
Као пример је навео инфраструктурне пројекте чији су трошкови, према његовим речима, вишеструко порасли, оценивши да такви послови могу да повећају приказане економске показатеље, а да притом не донесу одговарајућу корист грађанима.
Паравиња је поручио да би, у случају политичких промена, један од приоритета морао да буде испитивање приватизација и јавних набавки, као и повраћај имовине за коју се утврди да је незаконито стечена. Навео је да покрет МОБА располаже документацијом о делу приватизација и да се залаже за ревизију тих поступака.
„Све што је покрадено од државе мора да се врати“, поручио је Паравиња, истичући да се залаже за јачање домаће привреде, развој домаћих банака и подршку произвођачима у Србији.
Он сматра да држава не би требало да се ослања првенствено на привлачење страних инвеститора субвенцијама, већ да више улаже у домаће компаније и производњу. Као један од циљева навео је стварање услова да домаћа привреда у већој мери задовољава потребе становништва и да, тамо где је могуће, повећава извоз.
Паравиња је такође заступао став да би државне институције требало да воде стручне особе, а не људи који су на функције дошли захваљујући политичкој лојалности. Као модел управљања издвојио је рад стручних тимова и већу улогу економиста у доношењу одлука.
У завршници разговора поновио је да подржава студентску листу и да од будуће власти очекује истрагу спорних приватизација, повраћај незаконито стечене имовине и промену економске политике. Према његовој оцени, без озбиљног обрачуна са злоупотребама и јачања домаће производње Србија не може дугорочно да реши проблеме задужености и привредне стагнације.
Србија"Мајка Србија - Груда": Србија никад у НАТО! (ВИДЕО)Извор: Правда
