Из масовних протеста који су почели након рушења надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду у новембру 2024, када је погинуло 16 људи, настала је студентска листа, највећи политички противник и изазов Александру Вучићу, од када је на власти. Студентски покрет је за готово две године направио велики заокрет у Србији, а према анализи Драгана Поповића, директора Центра за практичну политику, студенти су донели јачање демократских односа у друштву и држави. Поповић наводи да су, захваљујући студентима, сада у моди вредности попут слободе и правде.

Наиме, како пише Поповић, на продемократској страни већ дошло до озбиљне промене, захваљујући студентима.

"Формално, кампања је тек почела. Суштински, она радикалска, усмерена на уништење демократског система и правне државе не престаје од 2012. Међутим, сада је и на другој – оној продемократској страни – дошло до озбиљне промене", навео је Поповић, а потом објаснио шта је то по њему важно студентски покрет.

ИЗДРЖЉИВОСТ

За почетак, Попович истиче да је покрет студената показао издржљивост као ниједан продемократски покрет до сада.

"Већ две године они упорно и стрпљиво воде кампању за спас темељних вредности друштва, не одустајући на препрекама, заобилазећи минска поља, спотичући се, али, много важније, и устајући након сваког пада. За друштво које зна краткорочно да засија, али такође тешко одржава континуитет у било каквом колективном послу, ово је огромна промена. Дакле – упорност и истрајност".

Директора Центра за практичну политику, напомиње и да су студенти све време учили из сопствених грешака.

УЧЕЊЕ КРОЗ ПРОЦЕС

"Током две године екстремно турбулентних догађаја, суочен са немилосрдном радикалском влашћу, отетом државом и разореним и демотивисаним друштвом, студентски покрет није допустио да буде заустављен, да се тврдоглаво укопа кад негде удари у зид, да увређено дигне руке и да свали одговорност на наводно непоправљив народ. Не, они су учили из својих грешака, мењали су тактику, прилагођавали методологију. По први пут неко је успео да парира милијардама нашег новца које власт безобзирно троши на сопствену кампању, и то памећу", каже Поповић и додаје:

"Могли су да оставе прве верзије докумената и да уђу у рат са критичарима – нису! Могли су да оставе људе спорних биографија и да опет, инаџијски, терају са њима до краја – нису! Могли су да остану при првобитном плану у ком није било захтева за изборима и да, као толики пре њих, прогласе методе принципима, а фрустрације вредностима – нису! Дакле – мудрост и учење на сопственим грешкама".

МОБИЛИЗАЦИЈА

Он истиче да је студентски покрет успео да мобилише људе да се боре за сопствену земљу у тренутку када се чинило да су од тога готово сви дигли руке.

"Свеопшта апатија, претполитичко друштво, разочарање у политику као такву подстакнуто напорима власти да се људима огади политика, али и праћено сличним трендовима широм света, све то је водило ка све мањем учешћу људи у јавном животу", каже Поповић и подсећа да је увек било отпора, и да и садашњи покрет добрим делом почива на њему.

"Већ у јулу 2012. сам направио Апел за одбрану владавине права који су потписале бројне организације цивилног друштва и угледни појединци, протестујући против нелегалне смене гувернера НБС Дејана Шошкића. У Апелу је, између осталог, стајало: 'Влада која у старту одабере да удари на једну од темељних вредности модерног и демократског друштва не може очекивати никакво разумевање нити подршку јавности и цивилног сектора у Србији'. И знам да су многи 'првоборци' љути, јер им се чини да њихова борба није довољно уважена. Али, шта нам је био циљ? Да будемо у праву и да будемо вечита мањина која ће гледати друштво са висине или да то друштво мењамо?", упитао је.

Поповић наводи да су сада дошле генерације које имају способност да мобилишу много већи број људи.

"Него било ко од нас до сада. Да ли је то добро или лоше, што су се људи активирали? Дакле – повратак поверења људи у политичке процесе и јавне послове".

ПОВЕРЕЊЕ

Поповић напомиње да је поверење у студентски покрет донело стотине нових, угледних људи, врло озбиљних биографија, који су сада спремни да се жртвују за спас друштва и државе.

"Ти људи нису стасали у нашим (прет)политичким оквирима где се муља, тргује, договара из затворених врата, где су странке компаније које имају власнике, где је ауторитаризам принцип који се не доводи у питање. О овоме нам сведочи и понашање ових људи. Они су тренутно свуда по Србији, са својим комшијама, на штандовима, иду од врата до врата, разговарају са људима. Када смо последњи пут имали да 250 кандидата иде по Србији и разговара са људима – представљајући се као неко ко ће сутра да их заступа у парламенту? Ми свој суверенитет на изборима преносимо на ових 250 људи. Од огромног је значаја ко су они, али и колико схватају такву, изузетно одговорну дужност. Сада, коначно, грађани виде своје кандидате, разговарају са њима, а теме су планови и програми за будућност".

Додаје да је то огромна промена у Србији и једна од важнијих претпоставки за изградњу демократије.

"Наравно, не довољна, али неопходна за почетак. Уз овакве посланике, имамо шансу да сутра обновимо политички живот, данас готово потпуно уништен, било уз јачање постојећих продемократских странака које су подржале студенте, било уз формирање нових, ако се за тим укаже потреба. Дакле – јачање демократских односа у друштву и држави", објашњава Поповић.

ДРУГАЧИЈА КАМПАЊА

Он наглашава и да је кампања студената за предстојеће изборе потпуно другачија - позитивна, весела, победничка, пуна енергије и оптимизма.

"Студенти имају иницијативу, они постављају трендове, а власт, први пут од 2012, јури за противником, одговарајући углавном лошом имитацијом потеза из студентске кампање (контра скупови, контра слогани, контра штандови, контра студенти...). У кампањи се игра, пева, скаче, људи су весели и радосни, шире се оптимизам и солидарност", каже Поповић и напомиње да се тиме стиже до много већег круга људи него уобичајеним кукањем на власт и ламентирањем над злом судбином.

"Има, наравно, оних који подржавају студенте, а који још увек избацују своје фрустрације, углавном на мрежама, пуцајући на све што се креће и на оне који су им остали дужни из прошлих живота – од власти до појединих опозиционих странака. То је неизбежно, али није много штетно, све док је у оквиру истомишљеничких кружоока на друштвеним мрежама. Студентска официјелна кампања на то се за сада углавном не обазире и то је одлична стратегија! Дакле – креативност и позитивне вредности", објашњава он.

Поповић закљућује да је Србија заправо већ промењено друштво након две године - испуњена надом и оптимизмом, вером да су промене на боље могуће.

"У моди су вредности попут слободе и правде, демократског одлучивања које полази од сопствене организације, инсистирања на владавини права уместо владавини појединца, фокуса на људима и програмима, повезивања различитих друштвених група и изградње унутардруштвене солидарности. Ове су вредности оно што колоквијално зовемо 'европске вредности'. Њих доноси студентска листа. И сви сада имамо шансу да помогнемо – и они који су се борили од почетка и они који су бирали другачији пут и они који су се склањали и они који су били згрожени и они који су били уплашени… Сви смо једнако вредни и важни у овој борби. Ајмо један ресет, па да градимо заједничку земљу од почетка. Студенти побеђују!", закључује Драган Поповић.

Нова.рс