Студенти у блокади су вечерас саопштили да су званично поднете жалбе Управном суду у Београду због, како су навели, кршења закона од стране Републичке изорне комисије (РИК) избегавањем да одлучи по приговору Студентске листе у року од 72 сата, а затим и, додали су, бесправно одбије поднете приговоре.
Они су истакли да шравни тим СЛ у тим жалбама „разобличава незаконите одлуке РИК-а на два кључна фронта“.
Као први су навели пребацивање одговорности за бирачка места.
„РИК неосновано тврди да је Министарство спољних послова (МСП) „једино надлежно“ за списак места. По Закону о избору народних посланика, искључиво РИК одређује бирачка места. Били су дужни да од МСП-а затраже тачан број пријава по градовима и отворе биралишта где год постоје услови, уместо што су слепо преписали предлог МСП-а без провере“, саопштили су студенти.
Други фронт се тиче обарања гласања усред ноћи.
„РИК је злоупотребио одредбу о временским зонама и одредио да се у САД, Аустралији и Новом Зеланду гласа ноћу (од 1 или 2 ујутру, па до 6 ујутру). Закон налаже непрекидно гласање у трајању од 13 часова у нормалним, хуманим условима. Од Управног суда захтевамо поништавање ових одлука и враћање гласања од 7:00 до 20:00 часова по локалном времену“, рекли су.
Због тога су поставили „три кључна питања“ РИК-у, Министарству спољних послова и Министарству државне управе и локалне самоуправе.
„Зашто МДУЛС блокира обраду пријава пристиглих до 3. октобра у 23.59? Свесно се опструише рад дипломатско-конзуларних представништава како се пријаве хиљада грађана не би унеле у систем, што је директно кршење закона. Зашто правите свесни колапс на местима са преко 2.500 бирача? На чак седам бирачких места дрско се гура број људи изнад законског лимита, чиме се свесно праве вишесатни редови како људи физички не би стигли да гласају. Зашто свесно умањујете број пријављених бирача и дискриминишете бираче по земљама“, упитали су студенти.
Како су нагласили, приказивањем фиктивно мањег броја пријава од стварног на списковима, режим стотинама грађана тихо укида бирачко право.
„Први пут у историји имамо више пријављених у Немачкој него у Босни и Херцеговини, а у Немачкој је отворено свега 8 бирачких места, наспрам чак 28 бирачких места у Босни и Херцеговини, где се биралишта отварају и у местима са свега 117 бирача (попут Брањева)“, рекли су.
Због тога су, додају преузели два корака.
Послали су захтев за приступ информацијама МСП-у и МДУЛС-у у којем траже на увид комплетну документацију и писмени доказ о томе да ли је и када Србија уопште послала захтев страним државама за отварање додатних бирачких места.
Такође су се обратили и страним министарствима споњих послова како би проверили да ли је режим у Београду опште питао за дозволу за отварање бирачких места ван дипломатско-конзуларних представништава, или је како кажу, прича о немогућности отварања била „унапред припремљена лаж“.
Данас.рс
