Побуна која је пре две године почела тишином завршила се гласном и убедљивом победом Студентске листе на парламентарним изборима у Србији одржаним 25. октобра. Александар Вучић, доскорашњи председник Србије, признао је пораз. Саговорник Нове наглашава да иако делује, након великог славља и након признања пораза од стране Александра Вучића, да су избори завршени, још увек ниије тако, те да постоји низ корака, прописаних Уставом и законом, до формирања власти. Нова.рс вам доноси тачне рокове за конституисање новог сазива Скупштине Србије, а потом и формирање Владе.

Републичка изборна комисија објавила је да је Студентска листа на ванредним парламентарним изборима, на основу 8.187 обрађених бирачких места од укупно 8.392 освојила 52,71 одсто гласова, а листа "Уједињена Србија" окупљена око Српске напредне странке 39,17 одсто.

Већ се зна да ће нови сазив Скупштине чинити посланици Студентске листе-Студенти побеђују, Уједињене Србије-Александар Вучић и мањинских листа. У парамент улазе четири мањинске листе са укупно шест мандата.

Према прелиминарним резултатима РИК-а, Студентска листа имаће 140 мандата (2.267.615 гласова, односно 52,71 одсто), листа "Александар Вучић - Уједињена Србија" 104 мандата (1.685.022 гласа, 39,17 одсто).

Зоран Алимпић, члан Градске изборне комисије Београда, у разговору за Нову наглашава да, иако након убедељиве победе Студентске листе делује да су избори завршени, ипак није тако, јер Републичка изборна комисија још увек све записнике прикупља и анализира, и још увек нису сви објављени.

"По нашем закону, коначни завршни резултати избора објављују се онда када буде завршено гласање и избори на свим бирачким местима. Неколико бирачких места готово увек на сваким изборима буде са неким неисправљивим грешкама. Рецимо, ако недостаје контролни листић у кутији, или ако је пронађен вишак листића у гласачкој кутији, или ако није најмање троје чланова бирачког одбора потписало записник", каже Алимпић.

Саговорник Нове напомиње да постоје неки разлози због којих се аутоматски обара бирачко место, и да онда избори морају да се понове, те да се то обично догађа за неколико дана, радним даном.

"Такође, заинтересоване стране имају рок од 72 сата да поднесу приговоре. Приговоре могу да поднесу грађани којима је неко гласачко право оштећено. На пример, ја сам чуо за једно место где је грађанин дошао да гласа, а већ је био заокружен, вероватно неком грешком", наводи Алимпић.

Он истиче да и подносиоци изборних листи могу да поднесу приговоре.

"Онда Републичка изборна комисија има рок од 72 сата да одговори на тај приговор, да донесе решење о приговору. Онда опет 72 сата за тужбу Управном суду, па онда тужба. И онда је могуће да дође до тог понављања. Тек када сва бирачка места буду имала резултат који је правоснажан, значи без тога да су сви евентуални приговори одбијени и сви рокови за жалбе истекли, тек онда ће Републичка изборна комисија да прогласи коначне резултате. Тада почињу да теку рокови за заказивање и за сазивање новог сазива Народне скупштине, која онда треба да изабере новог председника скупштине, који онда је тај који је овлашћен да распише председничке изборе. После тога теку рокови за избор нове Владе. Тако да до тада постојећа скупштина и постојећа влада раде и обављају своје дужности", објашњава Зоран Алимпић и закључује:

"Било би добро да сада када је све већ јасно и победа Студентске листе непобитна, поражена страна не покушава да одложи и одуговлачи примопредају власти беспотребним приговорима или формалним зачкољицама. Готово је и то што пре треба да схвате и прихвате".

Рокови за конституисање Скупштине Србије

Дакле, тек када се објаве коначни резултати парламентарних избора одржаних у недељу, почињу да теку рокови за конституисање новог сазива Народне скупштине.

РИК укупан извештај о резултатима избора објављује у року од 96 часова од пријема свих збирних извештаја локалних изборних комисија о резултатима гласања.

Према Закону о избору народних посланика, РИК у року од 10 дана од дана објављивања укупног извештаја о резултатима избора, решењем додељује мандате кандидатима за народне посланике по њиховом редоследу на изборној листи.

У расподели посланичких мандата могу учествовати само изборне листе које су добиле најмање три одсто гласова од броја бирача који су гласали. У конкретном случају то су "Студентска листа - Студенти побеђују" и листа "Уједињена Србија".

С друге стране, у расподели мандата учествује и изборна листа националне мањине чак и онда када добије мање од три одсто гласова. Након избора одржаних 25. октобра од мањинских странака у парламент улазе Савез војвођанских Мађара - др Балинт Пастор, који су освојили 0,8 одсто гласова, односно три мандата, "Расим Љајић - Људски (СДП - ЦДП)" 0,5 одсто гласова и један мандата, "СДА Санџака - Чувари Санџака" са 0,3 одсто гласова према пројекцијама Цесида и такође једним мандатом, као и "Албанска коалиција" која је освојила 0,7 одсто гласова и два мандата.

Рок за формирање Народне скупштине је 30 дана од објављивања коначних резултата избора.

Како изгледа расподела мандата

Мандати у Скупштини Србије се расподељују тако што се укупан број гласова који је добила изборна листа подели сваким бројем од један до 250, а добијени количници се разврставају по величини, тако да изборној листи припада онолико мандата колико има својих количника међу 250 највећих количника свих изборних листа које учествују у расподели.

Мандати народних посланика се потврђују на првој седници Народне скупштине, на основу извештаја Републичке изборне комисије о спроведеним изборима.

Седницу сазива председник Народне скупштине из претходног сазива, тако да се седница одржи најкасније 30 дана од дана проглашења резултата избора.

Нов сазив Народне скупштине конституисан је потврђивањем мандата најмање две трећине народних посланика, односно најмање 167 од укупно 250 чланова парламента и и тада престаје мандат претходног сазива парламента.

Затим посланици бирају председника и потпредседнике Скупштине, именују генералног секретара и формирају радна тела.

Који је рок за формирање нове Владе Србије

Председник Републике, тренутно вд председника Ана Брнабић, која је и председница претходног сазива Скупштине, консултује се са представницима свих изборних листа које су освојиле мандате да би се знало ко има парламентарну већину.

Председник Републике потом формално предлаже Народној скупштини мандатара, односно кандидата за председника Владе, који припрема програм и предлаже министре који ће чинити његов кабинет.

Мандатар затим пред посланицима излаже програм и предлог састава свог кабинета, након чега се отвара скупштинска расправа.

По окончању расправе, Народна скупштина гласа истовремено о програму Владе и о избору председника и чланова Владе.

Да би нова Влада била изабрана, потребно је да за њу гласа већина од укупног броја народних посланика, дакле најмање 126 посланика.

Закон о Влади предвиђа да изабрани министри ступају на дужност тек по полагању заклетве пред парламентом, чиме досадашња влада званично завршава рад у техничком мандату.

Рок за формирање нове Владе је 90 дана од формирања Народне скупштине.

Уколико парламент у том року не успе да изабере нову Владу, председник Републике дужан је да распусти Народну скупштину и распише нове парламентарне изборе.

Нова.рс