Предизборну кампању Српске напредне странке и Александра Вучића за сада прати неуобичајена тишина, а чини се да се чека одређени моменат - говор председника Србије пред Генералном скупштином УН, који ће бити одржан у среду, 23. септембра. Вучић у Њујорк одлази у тренутку врло нарушених односа са Бриселом, када и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и комесарка за проширење Марта Кос отказују унапред договорену посету Београду, али и све отворенијих критика дела америчких званичника. У таквој атмосфери, говор у УН, могао би да послужи као покушај да сопствене бираче убеди да није изгубио подршку Запада, након чега би требало да поднесе оставку на место председника и формално уђе у кампању.
Претходне дане предизборне кампање прати неуобичајена тишина Српске напредне странке и председника Србије, Александра Вучича. Иако су свакодневно присутни у јавном простору, имајући у виду да су по мишљењу многих ови избори "на све или ништа", очекивало да се да ће кампања до сада бити много интезивнија.
Разлог овом “тиховању” вероватно је то што Вучић још није поднео оставку на место председника, па се чека тај тренутак како би се избеглер оптужбе да са места председниа води кампању на позицију премијера. Сам Вучић је најавио да ће оставку поднети одмах по повратку из Њујорка где треба да говори на седници Генералне Скупштине УН.
Спољнополитички коментатор, Бошко Јакшић каже за Нову да ће Вучић вероватно себе покушати да представи као великог државника, борца за правду...
"Ако је судити по ономе што је говорио последња два пута када је био у УН, онда су ту говори били велике тираде оптужби на рачун понашања великих сила, против хегемоније...То је говор лидера једне мале земље које нема моћ и која трага за некаквом међународном правдом. То су били говори који су и тада иритирали један значајан део света", сматра Јакшић.
Јакшић сматра да председник Србије неће говор у среду у УН искористити да поправи односе са Европом и остатком света...
"Ако би он хвалио Европу, он би се директно замерио Доналду Трампу и Владимиру Путину, то сигурно неће бити прилика. Биће то један уопштен говор принципа који лепо звуче, али свет не функционише у складу са тим идеалним принципима", каже Јакшић.
Саговорник Нове сматра да ће председник у некој мери, ипак, можда себе представити као великог борца за правду у свету, који се никоме не устручава да каже шта мисли.
"Више ће бити акценат на чињеници да себе представи као велико државника који говори на платформи УН, не спомњући да то исто раде и лидери 183 чланице УН. На тај начин ће покушати да гради величину пред својим бирачима", каже Јакшић.
Вучић је највљујући пут у Њујорк и свој последњи председнички говор у ГС УН, рекао да ће током бројних састанака и обраћања у УН заступати позицију Србије, док ће међу кључним темама бити Косово и Метохија, енергетска сигурност и актуелна геополитичка ситуација.
"Идем да штитим интересе Србије. Мене занима Србија – рекао је Вучић, наводећи да ће у свом говору указати на позицију земље, њен европски пут, али и односе које Србија има са државама Африке и Азије", рекао је Вучић.
Отказивање посета и критике
Међутим, чињеница је да Вучић у Њујорк путује у јеку нарушених односа са званичницима Европске уније, а након што је комесарка за проширење ЕУ, Марта Кос, почетком месеца објавила да је отказала посету Србији због величања и сахране недавно преминулог хашког осуђеника Ратка Младића. Свега неколико дана касније, стигла је вест да ће председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен посетити регион Западног Балкана од 30. септембра до 2. октобра, али неће доћи у Србију и Босну и Херцеговину.
Иако је ову одлуку Европска комисија правдала предстојећим изборима, реагујући на њу, председник Србије, Александар Вучић оценио је то као „елегантан начин“ да се то путовање откаже.
Нешто раније, Србији је замрзнуто око 1,6 милијарди евра из европског Плана раст због неиспуњавања кључних корака реформске агенде. Све то прати и неотварање Кластера 3.
Дискусија о отварању новог преговарачког кластера за Србију није у јулу била на дневном реду последњих заседања Радне групе Савета за проширење (ЦОЕЛА) и Комитета сталних представника држава чланица (ЦОРЕПЕР).
Осим тога, амерички конгремсени Џо Вилсон, републиканац из Јужне Каролине и Вилијем Китинг, демократа из Масачусетса већ недељама износе најтеже критике на рачун режима у Србији, тражећи чак и санкције за оне који подривају демократске процесе и стабилност на Западном Балкану.
У сличном тону, обратили су се амерички сенатори Џин Шахин, Чак Гресли и конгресмен Кит Селф, који су позвали владе Србије и Републике Српске да се уздрже од било какве повезаности са Ратка Младића и да осигурају да му ниједном јавном изјавом или званичним чином не буде одата почаст.
Нова.рс
