Социолог Иван Живков сматра да ни опозиција ни студенти не дочекују предстојеће изборе на најбољи начин. Сматра да нико - ни они који ће подржати студенте, ни они који ће самостално изаћи на изборе, ни сами студенти - није урадио мудру ствар, јер би мудро било да су се договорили и да антирежимски фронт буде јединствен, а то се није догодило. Истиче да се нису договорили зато што није постојало добре воље на страни студентског покрета, као ни способности на страни политичких странака.

"Студентски покрет је пре годину и по дана, према истраживањима, имао подршку преко 60 одсто у јавном мњењу. Та подршка се до сада преполовила. Опозиција, која је имала сасвим солидну коалицију, која се звала 'Srbija против насиља' у децембру 2023. године, и која је освојила 25 одсто на тадашњим изборима, распала се. Нема је више. Неки су одмах подржали студенте, неки су тактизирали, условљавали: 'ако ово, онда оно', а неки нису ни подржали, него ће изаћи на изборе", указује Живков.

Наводи да је "студентски покрет наступио на један надобудан и горд начин - 'ми ћемо сами, не треба нам нико, или да нас подржите, или ћете пропасти'".

"То није начин на који се шири и јача заједнички фронт. С друге стране, странке опозиције су показале слабости које су имале и раније: сујета, неслога, калкулантски приступ политици, и то је довело до ове ситуације коју сад имамо. Дакле, сви су одговорни", оцењује он.

На опаску да су студенти изјавили да побеђују сами, он каже да није победник избора онај ко добије највише гласова, већ онај ко формира владу.

Може ли се на студентској листи наћи и неки Ђуро Мацут?

На питање да прокоментарише групу грађана коју су формирали студенти са 14 потписника, каже да му ништа посебно не говори тај списак.

"Видећемо и списак од 250 људи на тој листи. Много је важније оно што је тај покрет промовисао као критеријум за избор својих кандидата. Видећемо да ли ће се то заиста остварити у пракси. Тај критеријум, подсећам је да то нису људи који су се раније бавили политиком, нису имали амбицију, немају иза себе неких грешака у политичкој прошлости и тако даље. Што лепо звучи на први поглед, али носи са собом једну опасност, а то је да ће се на тој листи пронаћи разни ликови попут Ђура Мацута", наводи.

Додаје да је неко питао било кога у Србији пре две и по године ко је Ђуро Мацут, "то је угледни професор Београдског универзитета, врхунски стручњак у својој области, који се раније није бавио политиком и нема никакав политички багаж иза себе".

"Идеалан кандидат. Међутим, ми видимо да се иза таквих људи и те како крију они који могу одлично да се уклопе у врло лош политички систем који та листа жели да демонтира. Питање је да ли ће ти људи, по таквом критеријуму бирани, бити способни да заиста направе те суштинске промене и да демонтирају тај систем као што тврде да желе", указује.

Подсећа да смо у претходних годину и по дана видели да режим не преза од силе, хапшења, прогона, "али смо видели и да наша страна, која жели промене, спремна је да гласа на изборима за смену власти, спремна је да изађе на протесте, али није спремна да ризикује".

"Не жели да на насиље одговори насиљем, не жели чак ни генерални штрајк или излазак из своје зоне комфора. И на то овакве власти рачунају, да оне иду на све или ништа, а да ће се грађани ипак у неком тренутку повући и помирити са судбином. И да ће читаво друштво, након избора, изгледати онако како су изгледале одбојкашице на пријему. Не желе да иду тамо. Види се по говору њиховог тела да им је непријатно, по изразу лица, али су на крају ипак отишле и учествовале у тој представи", каже Живков.

Власт се смењује на председничким изборима

Истиче да се у оваквим политичким системима власт не смењује на скупштинским, већ на председничким изборима.

"Када изгуби кандидат власти за шефа државе, тада сви добију сигнал да је неко други лидер и да се том другом треба приклонити. Без тога имамо оно треће полувреме у прављењу скупштинске већине, које може да се избегне само ако се догоди да једна листа освоји преко 50 одсто мандата. Само у том случају нема тог трећег полувремена, а ми знамо, а и истраживања показују, да је готово немогуће да нека листа добије сама више од 50 одсто мандата", указује.

На питање који број посланика је Вучићу потребан за већину, оцењује да "било која већина која ће изгласати Александра Вучића за председника владе је њему довољна и добра да би освежио свој легитимитет, да би наставио своју владавину и да би појачао терор према онима који су за његов одлазак с власти".

"И то је оно што морамо имати на уму. Сви они који мисле да ће, у случају опстанка Александра Вучића на власти, на месту премијера, бити исто као што је сада, у великој су заблуди, јер ће се репресија повећати. Имаћемо оно што смо имали, рецимо, у Белорусији 2020. године. Нећемо ви и ја више овако седети и разговарати. Велик број људи ће бити похапшен због наводног тероризма, покушаја да сруше државу. Некима ће бити подметнута класична кривична дела: имају оружје, имају дрогу, финансијске малверзације. Многи ће бити протерани или сами напустити земљу. Невладин сектор и медији ће бити угушени, и ми ћемо склизнути у класичну аутократију азијатског типа. Дакле, то је оно што нам следи, а то ће се догодити ако Вучић буде изабран за премијера, без обзира ко ће чинити ту скупштинску већину. И то је оно што је њихов циљ", закључује Живков.

Извор: Н1