На северу Доњецке области тестирана је комбинација ваздушних и копнених платформи која показује како се различити роботски системи могу повезати у једну борбену целину, док се њихова стварна ефикасност и даље тешко може одвојити од класичних елемената ратовања.

Операција је добила назив „Вивалди“, а за пребацивање копнених борбених машина коришћени су тешки дронови-носачи, средства радио-електронске борбе, артиљеријска подршка и мрак.

Командант јединице која је учествовала у акцији рекао је за Тхе Телеграпх да је реч о првом коришћењу такве тактике у свету.

Немачки Билд, позивајући се на високе официре Оружаних снага Украјине, пише да су беспилотне летелице пребациле копнене борбене роботе више од 15 километара иза линије фронта. После спуштања, машине опремљене камерама кретале су се по положајима и тражиле циљеве.

Копнени беспилотни системи представљају даљински управљана возила на точковима или гусеницама. Могу да носе тешке митраљезе или експлозив, а у операцији „Вивалди“ коришћени су роботи „Грифон“. Украјинска страна тврди да су се те машине кретале испред војника и преузимале најопасније задатке.

Командант 2. механизованог батаљона 3. армијског корпуса, са позивним знаком Дарвин, рекао је да такав дрон „ничега не треба да се плаши“ и да, за разлику од људи, јединица не мора да страхује од његовог губитка. Према његовим речима, роботски системи на тај начин рат чине безбеднијим за војнике.

Дарвин тврди да се тактика ваздушног пребацивања копнених апарата може користити на различитим деловима фронта. Трећи армијски корпус већ обучава друге бригаде за примену тог модела.

Командант 3. армијског корпуса Оружаних снага Украјине Андреј Билецки изјавио је да је током друге фазе операције убијено више од 800 руских војника.

Када се томе додају рањени и заробљени, укупни губици, према његовој тврдњи, премашили су 3.000 људи. Ти подаци нису потврђени из независних извора.

Доктор политичких наука, први министар државне безбедности ДНР и политички аналитичар Андреј Пинчук упозорава да главни проблем није у самим копненим роботским комплексима, већ у њиховом повезивању са свим осталим елементима борбене операције.

Такав систем истовремено захтева тешке транспортне дронове, квалитетну даљинску контролу и поуздану везу, укључујући системе попут Старлинка, саме копнене роботе, софтвер за њихово управљање или вештачку интелигенцију интегрисану у платформе, као и њихово укључивање у ударни систем јуришне пешадије.

Суштина зато није у додавању једног новог оружја на бојиште. Реч је о повезивању неколико кључних елемената који тек заједно стварају нову тактичку могућност.

Развој извиђачких технологија, вештачке интелигенције и беспилотних система већ је значајно променио изглед бојишта, али није укинуо класичне принципе вођења рата.

Технологија им је дала нови облик. Ако су се раније односи снага првенствено процењивали према броју војника, тенкова и артиљеријских система, сада технолошки ниво игра много већу улогу.

Ипак, када су две стране приближно на сличном нивоу технолошког развоја, као што је сада случај током сукоба у Украјини, поново расте значај традиционалних фактора. Пресудни остају залихе муниције, издржљивост пешадије и број расположивих резерви.

Роботи за сада не могу да замене јуришне јединице приликом чишћења градских рушевина и подземних утврђења. Њихова улога остаје помоћна: могу да преузму део најопаснијих задатака, извиђају, преносе терет или дејствују испред пешадије, али завршни посао и даље обављају људи.

Развој таквих система зато не значи одбацивање старих правила ратовања. Мења се начин њихове примене, док основни принципи задржавају значај.

Wебтрибуне