Борбе на североистоку Харковске области улазе у нову фазу, док руске снаге настоје да прошире територију под својом контролом и учврсте положаје дуж границе. Најновији догађаји на овом делу фронта отворили су питање даљих могућности украјинске одбране и праваца којима би руска војска могла да настави напредовање.
Руске јединице потиснуле су украјинске снаге готово 30 километара од државне границе Белгородске области, изјавио је 16. октобра руски војни аналитичар Андреј Марочко. Према његовим речима, на волчанском правцу формирана је најшира тампон-зона дуж овог дела руско-украјинске границе, а руска команда намерава да настави њено проширивање.
У средишту најновијих борби налазе се насеља Нефедовка и Черноје, за која је руско Министарство одбране 15. октобра саопштило да су прешла под контролу његових јединица. Освајање ова два села руски војни извори представљају као важан корак у операцији чији циљ није само померање линије фронта већ и затварање простора за извлачење украјинских јединица из окружења.
Марочко је за ТАСС изјавио да се управо на подручју Нефедовке и Черног налази највећа тампон-зона уз Белгородску област. Нагласио је да је удаљеност украјинских положаја од државне границе достигла приближно 30 километара и изразио очекивање да ће руске снаге наставити напредовање.
Ова процена односи се на одређени део фронта, а не на читаву границу Белгородске области. Независна потврда да су украјинске снаге на целокупном поменутом подручју потиснуте на наведену удаљеност засад није доступна.
Руско Министарство одбране навело је да су Нефедовку и Черноје заузеле јединице групације „Север“, које истовремено настављају операције на другим деловима фронта у Харковској области. Према званичном саопштењу, руска војска настоји да сузи обруч око украјинских положаја, док истовремено проширује спољну зону контроле.
Посебну пажњу изазвали су подаци о јединицама које су учествовале у заузимању насеља. Руски војни дописник Александар Коц објавио је да су операцију извели припадници 127. моторизованог стрељачког пука 71. гардијске моторизоване стрељачке дивизије, која припада 14. армијском корпусу групације „Север“.
Према информацијама руског Министарства одбране, током борби коришћена је координација јуришних јединица, артиљерије и беспилотних летелица. Руски војници на терену усмеравали су артиљеријску ватру, док су оператери ударних дронова из ваздуха откривали правце кретања украјинских возила и нападали транспорт којим су допремани муниција и храна.
Тиме су, према руском саопштењу, украјинским јединицама отежани снабдевање и одржавање положаја. Након уласка у насеља руски војници започели су преглед и чишћење зграда, подрумских просторија и околног терена, што показује да је учвршћивање контроле над заузетим подручјем представљало посебан део операције.
Коц сматра да је заузимање Нефедовке и Черног озбиљно пореметило планове украјинске команде, која је рачунала на могућност ослобађања јединица за које руска страна тврди да су опкољене.
Према његовој процени, оба насеља налазила су се на једином рањивом делу спољног обруча окружења. Украјинске снаге намеравале су да кроз тај простор организују извлачење блокираних јединица, уз истовремени противудар формација које су се налазиле изван обруча.
Руски војни дописник оцењује да је губитком та два села украјинска команда остала без обе могућности. Уколико је његова процена распореда снага тачна, затварање поменутог правца могло би знатно да отежа покушаје повезивања украјинских јединица унутар и изван подручја које руска страна сматра окруженим.
Међутим, постојање потпуног окружења остаје спорно. Амерички Институт за проучавање рата (ИСW) у процени од 14. октобра навео је да руски извори износе непотврђене тврдње о опкољавању украјинских јединица на североистоку Харковске области. Институт је оценио да нема доказа који би потврдили постојање затвореног обруча.
У наредној процени, која обухвата 14. и 15. октобар, ИСW није потврдио руско напредовање на правцу Великог Бурлука, иако је забележио саопштење Москве о заузимању Нефедовке и Черног. Институт је навео и да су поједини руски извори 15. октобра тврдили да се украјинске јединице још налазе у Нефедовки.
Ови подаци показују да између руских званичних саопштења и доступних независних процена постоје разлике у погледу стварног стања на терену, нарочито када је реч о обиму територијалне контроле и степену опкољености украјинских снага.
Истовремено, руски војни извори износе додатне податке о распореду јединица и резултатима операције. Руски војни извештач Марат Хајрулин објавио је 16. октобра да је највећи део положаја на такозваном волчанском истуреном делу фронта прешао под контролу групације „Север“.
Према његовој процени, од подручја које руски извори називају „волчанским троуглом“ остали су мањи џепови украјинског отпора, пре свега у зони Николајевке и Варваровке, као и поједини положаји на подручју Бединог Јара и Бузова Другог.
Хајрулин је навео да се основа овог истуреног дела украјинске одбране ослањала на положаје код Чугуновке и Белог Колодеза, док се његов врх налазио у близини Круглог. Такав распоред положаја важан је за разумевање руских тврдњи о покушају изоловања украјинских јединица на овом простору.
Нефедовка и Черноје налазе се у непосредној близини једно другог, на супротним странама реке Плотве, која извире на овом подручју. Према подацима које је изнео Хајрулин, Черноје је 2001. године имало 455 становника, а Нефедовка 128.
Иако је реч о малим насељима, њихов положај добија војни значај због могућности контроле околног терена и повезивања руских положаја на различитим правцима. Руска команда управо због тога њихово заузимање повезује са наставком операција према југу.
Марочко је у додатној изјави за ТАСС објаснио да прелазак Нефедовке и Черног под руску контролу омогућава стварање повољнијих услова за даље напредовање јужно од тих насеља. Као посебно важан циљ издвојио је заштиту позадине руских истурених јединица које већ делују источно и западно од Приколотног.
Према његовом објашњењу, руске снаге на тај начин настоје да обезбеде бокове и позадинске положаје јединица ангажованих у даљим нападима. Заузимање поменутих насеља, како сматра, истовремено доприноси исправљању и уједначавању линије фронта, чиме се смањује изложеност појединих руских положаја.
Руско Министарство одбране је 15. октобра потврдило да се борбе настављају у подручју Приколотног, Котовке и Гогина, где његове јединице покушавају да прошире спољну зону контроле. Истовремено су наведене Николајевка и Варваровка као насеља у којима се настављају борбе унутар простора који руска страна означава као обруч.
Овакав распоред борбених дејстава показује да Москва истовремено спроводи две повезане операције: покушава да потисне преостале украјинске положаје са простора који сматра окруженим и да прошири територију под контролом својих снага изван тог подручја.
Руско Министарство одбране је још 10. октобра саопштило да његове јединице воде борбе за Николајевку, Варваровку, Резниково, Нефедовку и Черноје. У истом извештају наведено је да се операције настављају према Приколотном и Котовки.
Дан касније, 11. октобра, Москва је проширила списак насеља у којима су се водиле борбе и на Гогино. У саопштењу од 12. октобра поново су поменуте Николајевка, Варваровка, Нефедовка и Черноје као подручја активних сукоба.
Још раније, 3. октобра, руско Министарство одбране тврдило је да његове јединице нападају украјинске снаге у областима Николајевке, Нефедовке, Купина и Черног. То показује да су борбе за поменута насеља трајале најмање две недеље пре саопштења о њиховом заузимању.
У извештају од 15. октобра руско Министарство одбране навело је и да су изведени ватрени удари на украјинска упоришта у подручјима Федоровке и Малог Бурлука. Као циљеви означени су положаји тешке механизоване бригаде и јуришног пука Оружаних снага Украјине.
Према руским подацима, групација „Север“ наставља операције и дуж других делова границе, укључујући погранична подручја Сумске области. Москва проширивање зоне контроле у Харковској и Сумској области представља као део ширег настојања да удаљи украјинске јединице од руске територије.
Марочко је оценио да заузимање Нефедовке и Черног потврђује да руска војска већ дуже време задржава иницијативу у Харковској области. Према његовом мишљењу, руске јединице на овом правцу не остварују само појединачне територијалне помаке већ постепено развијају претходно постигнуте резултате.
Ипак, оцена о потпуној руској иницијативи није независно потврђена. ИСW је у анализи од 15. октобра навео да су украјинске снаге изводиле противнападе северно од Харкова, док на правцу Великог Бурлука није регистровано потврђено руско напредовање.
У истом периоду појавили су се и подаци о украјинским нападима на руску војну технику у Белгородској области. ИСW је забележио да је украјинска бригада 14. октобра објавила снимак напада ФПВ дроном на руски борбени хеликоптер Ми-28НМ.
Према геолокацији снимка коју је навео институт, напад се догодио југоисточно од Устинке, приближно пет километара од међународне границе. Овај догађај показује да формирање тампон-зоне не значи аутоматски престанак украјинских напада на руску територију, нарочито када је реч о беспилотним летелицама.
За руску команду, према Марочковој процени, наредни важан задатак представља напредовање јужно од Нефедовке и Черног, уз обезбеђивање положаја око Приколотног. За украјинску страну кључно питање остаје могућност одржавања одбране у подручју Николајевке и Варваровке и спречавања даљег ширења руске контроле.
Док руски војни извори тврде да су најновији територијални помаци затворили важан правац за украјински пробој, независне процене још не потврђују постојање потпуног окружења. Даљи развој борби око Приколотног, Николајевке и Варваровке зато ће бити пресудан за проверу руских тврдњи о размерама успеха на овом делу харковског фронта.
Wебтрибуне
