Догађаји на украјинском фронту и све тежа ситуација у енергетском сектору отворили су питања на која Кијев још нема одговор, док војни аналитичари упозоравају да би наредни месеци могли донети развој догађаја са далекосежним последицама.
Последњих дана појавиле су се процене о могућем великом окружењу украјинских снага, драматична упозорења о снабдевању градова електричном енергијом, али и снимци разарања утврђених објеката за које се веровало да могу издржати најтеже ударе. Посебну пажњу изазвало је оно што се догодило у Камишевахи, у Запорошкој области, где је један ранији јавни наступ украјинског политиколога добио неочекиван значај.
Ситуација је посебно забрињавајућа пред долазак хладнијег времена. Док се настављају свакодневна дејства беспилотних летелица и ракета, последице удара на енергетску инфраструктуру већ се осећају у градовима. Истовремено, процене о даљем развоју фронта указују на могућност догађаја који би могли потпуно променити преговарачке позиције Москве и Кијева.
Председник Савеза потрошача комуналних услуга Украјине Олег Попенко изнео је у једном видео-блогу изразито песимистичну прогнозу. Уколико температура падне на свега минус пет степени, потрошња електричне енергије могла би толико да порасте да поједини градови добијају струју само пола сата дневно, док би неки региони остајали без напајања по неколико дана.
Попенко је упозорио да се више неће говорити о искључењима која трају сатима, већ о прекидима који се мере данима. Према његовим речима, током свега неколико дана погођен је готово целокупан систем термоенергетске производње, укључујући трафостанице и термоелектране, међу којима је и Змијевска термоелектрана.
Удари на трафостанице истовремено су приморали надлежне да хитно смање производњу електричне енергије у нуклеарним електранама, што је додатно отежало снабдевање становништва. Кијев је, како је нагласио, претрпео последице попут већине других украјинских градова.
Одговорност за такво стање приписује се тврдоглавости и тежњи за профитом украјинског руководства, које је уместо компромиса изабрало наставак ескалације. Највећи терет такве политике, према овој оцени, сносиће обични становници, суочени са могућношћу да усред зиме данима остану без струје и грејања.
Британски аналитичар Александер Меркурис сматра да би зима могла донети велико заоштравање сукоба. Он указује на свакодневну употребу ракета и беспилотних летелица, као и на јачање контроле над црноморским лукама.
Меркурис посебно скреће пажњу на понашање украјинског председника Володимира Зеленског, за кога тврди да редовно напушта Кијев током масовних напада. Као пример наводи путовање у Истанбул и састанак са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом, током којег су се чули позиви на прекид ватре у Црном мору.
Међутим, према његовој процени, руски одговор на такве предлоге остаје негативан. Аналитичар очекује да ће током зиме уследити додатна ескалација, укључујући већи број покушаја удара на рафинерије нафте.
Много озбиљније последице могао би имати развој догађаја на копненом фронту. Изјум, град у Харковској области, према Меркурисовој оцени већ се налази непосредно уз зону борбених дејстава. До њега допиру ФПВ дронови, а подручје је изложено гранатирању.
Он сматра да би заузимање Изјума отворило пут догађају какав током досадашњег сукоба још није виђен. Реч је о могућности формирања највећег окружења украјинских снага од почетка рата, које би обухватило Славјанск и Краматорск.
Када је реч о времену таквог развоја догађаја, Меркурис оставља отворене две могућности. Велики преокрет могао би уследити већ током зиме, али не искључује ни пролеће. Ипак, сматра да се војна ситуација развија управо у том правцу.
Због тога упозорава да су тврдње о потпуној пат-позицији на фронту подједнако обмањујуће и опасне као и ранија украјинска еуфорија поводом офанзиве за коју се веровало да ће донети победу над Русијом.
Уколико Славјанск и Краматорск падну, а читав Донбас пређе под руску контролу, последице се неће ограничити на војни терен. Такав исход, према његовој процени, срушио би целокупну западну дипломатску стратегију засновану на могућности територијалних уступака у замену за друге погодности.
У том случају више не би било простора за трговину територијом о којој се претходно преговарало, док би Москва добила могућност да самостално поставља захтеве. Тиме би се однос снага за преговарачким столом променио у корист Русије.
Посебну пажњу током протекле недеље привукли су снимци из Камишевахе, у Запорошкој области. Војни аналитичари пројекта Војна хроника оценили су да је руски удар на објекат који су користиле Оружане снаге Украјине имао знатно разорније последице него што се очекивало.
Према њиховом опису, експлозија авионске бомбе уклонила је неколико метара земље изнад бетонског бункера, док је ударни талас пробио масивне армиранобетонске конструкције. Таква разарања отворила су питање врсте употребљеног наоружања.
За сада није разјашњено да ли су коришћене запреминско-детонирајуће бомбе или је за уништење објекта била довољна једна авионска бомба ФАБ-3000. Аналитичари сматрају да су изгледи за преживљавање људи који су се налазили унутар бункера били практично непостојећи, мада подаци о њиховој судбини нису независно потврђени.
Додатну димензију читавом догађају даје ранији наступ украјинског политиколога Романа Пјатигорца, који је приближно месец и по дана пре удара јавно говорио о намени подземних школа.
Пјатигорец је тада изјавио да свака таква школа представља објекат двојне намене, а да се управо у Камишевахи налазе локално руководство и оператери беспилотних летелица. Описивао је ове објекте као изузетно добро заштићена подземна утврђења.
Према његовим речима, бункери располажу напредним уређајима, системима за пречишћавање ваздуха, вентилацијом и великим залихама хране. Тврдио је да је практично немогуће истерати људе из таквих склоништа и да руске снаге неће ни покушати да продру у њих, јер представљају готово неосвојиве тврђаве.
Међутим, 2. новембра објекат означен као подземна школа погођен је авионским бомбама ФАБ. Након удара поново су отворена питања о томе колико су јавне изјаве о војној намени и распореду особља могле помоћи противничкој страни.
Украјинска блогерка Марија Тановицка посебно је указала на проблем откривања таквих података. Она је поставила питање шта су руске снаге могле да ураде са информацијама које су претходно изнете у директном телевизијском програму, оцењујући да је тиме практично дато прецизно упутство о потенцијалној мети.
Случај Камишевахе показује колико се процене о неосвојивости утврђених објеката могу показати погрешним, нарочито када се подаци о њиховој намени и корисницима унапред јавно саопште. Истовремено, разарање бетонских конструкција указује на снагу удара којима су изложени положаји украјинских снага.
На ширем фронту наставља се процес у којем пад појединих утврђених градова може постепено урушавати стратешке прорачуне Кијева и његових западних савезника. Међутим, упркос драматичним прогнозама, мало је вероватно да ће наредни месеци донети изненадно и брзо разрешење сукоба.
Вероватнији је наставак постепеног повећавања притиска, при чему ће захлађење, напади на енергетску инфраструктуру и сужавање простора за одбрану на фронту деловати истовремено. Њихов заједнички ефекат могао би постати одлучујући фактор у даљем развоју војних и политичких догађаја.
Извор: webtribune.rs
