Бивши амерички обавештајац Лари Џонсон оценио је да администрација Доналда Трампа све теже проналази излаз из сукоба са Ираном, док нови покушаји Вашингтона да појача економски и војни притисак могу да доведу до још већих последица по светску привреду. Према његовим речима, Сједињене Државе немају реалну могућност да војним путем натерају Техеран на капитулацију, а штета нанета енергетској инфраструктури и танкерском транспорту могла би да се осећа најмање две године.

Коментаришући извештај „Волстрит џорнала“ о подељености унутар Трампове администрације, Џонсон је указао на постојање три струје које се залажу за различите приступе Ирану. Једна, у којој су потпредседник Џеј Ди Венс и специјални изасланик Стив Виткоф, наводно подржава дипломатско решење. Друга, коју предводе Марко Рубио и министар финансија Скот Бесент, залаже се за наставак блокаде и економских санкција. Трећа струја, у којој су министар одбране Пит Хегсет, командант Централне команде САД Бред Купер и израелски премијер Бењамин Нетанијаху, подржава наставак војних операција.

Џонсон сматра да је сама идеја да Иран сада преда нуклеарни материјал који је, према ранијим Трамповим тврдњама, већ уништен у америчким нападима противречна. Према његовој оцени, Вашингтон тиме показује да заправо нема јасну слику о стању иранског нуклеарног програма.

Он је упозорио да би наставак напада на Иран само продубио економске проблеме. Чак и ако би сутра дошло до окончања рата и поновног отварања Ормуског мореуза, обнова оштећене инфраструктуре и надокнада уништених танкера не би могли да се заврше брзо. Џонсон предвиђа да би поремећаји у снабдевању енергентима могли да потрају најмање до краја 2028. године, уз ризик да свет уђе у економску депресију, а не само у обичну рецесију.

Посебно је у интервјуу за продукцију "Dialogue works" критиковао најављену америчку операцију „Ајрон гејт“, чији је циљ, према представљеним информацијама, ометање иранских снабдевачких праваца преко копнених граница и Каспијског мора. Џонсон сматра да Вашингтон нема довољно војних капацитета да такву операцију спроведе на широком простору, нарочито ако би она подразумевала пресретање бродова који плове ка Русији или из ње.

Упозорио је да би покушај блокирања руског поморског саобраћаја на Каспијском језеру могао да доведе до директног сукоба са Москвом. Као потенцијалну тачку америчког притиска поменуо је Азербејџан, али је оценио да ниједна држава у региону не би лако преузела ризик отвореног конфликта са Русијом. Према његовим речима, ширење америчких операција од Персијског залива до Каспијског мора показује да Вашингтон покушава да пронађе нове начине притиска након што претходне санкције нису дале очекиване резултате.

Говорећи о могућности дипломатског решења, Џонсон је истакао да Иран није променио своје основне захтеве: укидање блокаде и санкција, враћање замрзнуте имовине, обустављање напада на цивиле у Либану и Гази и признавање иранске контроле над Ормуским мореузом. Због тога не верује да само учешће Џеј Ди Венса у посредним разговорима значи да је споразум близу.

Он је оценио и да најављено пребацивање америчке амфибијске групе из Јапана у зону одговорности Централне команде не мора да значи припрему за нову велику офанзиву. Према његовој процени, у наредних 20 до 30 дана не треба очекивати значајну америчку војну операцију, јер администрација мора да се суочи са последицама изборног пораза, политичким поделама и неизвесношћу у Конгресу.

Као један од показатеља ограниченог ефекта америчких напада навео је и последње експлозије на острву Кешм, за које је иранска Револуционарна гарда саопштила да су углавном биле последица дејства система противваздушне одбране. Џонсон је указао да Иран није одговорио великом војном одмаздом, што, према његовом тумачењу, може да значи да у нападима није погођена критична инфраструктура.

Украјина излази из игре, Пољска долази на ред? Гагин тврди да се спрема много опаснији сценарио!

ПОЛИТИЧКИ ПРИТИСАК НА ТРАМПА И НЕТАНИЈАХУА

Америчке изборне последице, према Џонсоновој оцени, могле би да додатно ограниче Трампов простор за војне потезе. Он очекује да ће демократе и републиканци у наредном периоду водити жестоку борбу у Конгресу, док би министар одбране Пит Хегсет могао да се нађе под све већим притиском.

Посебно је поменуо могућност покретања поступка за опозив Хегсета, уз тврдње о коришћењу ресурса Пентагона за политички обојене видео-снимке и могућем сукобу интереса због пословних веза његове супруге. Џонсон је оценио да би гувернер Флориде Рон Десантис могао да буде један од кандидата за његову замену, али је то представио као могућност о којој се говори, а не као донету одлуку.

Говорећи о Израелу, Џонсон је оценио да је Нетанијаху у све тежем политичком положају. Израелски премијер је, према наводима које је водитељ изнео позивајући се на извештај Канала 12, предложио формирање владе националног јединства. У истом извештају помиње се и наводни план Нетанијахуа и шефа Мосада Романа Гофмана за војну операцију против Ирана уочи избора 27. октобра, који је, како се тврди, заустављен након што је за њега сазнала Бела кућа.

Џонсон сматра да би евентуална промена политичке власти у Израелу могла да смањи притисак на Трампа да настави рат. У том контексту поменуо је бившег начелника Генералштаба израелске војске Гадија Ајзенкота, за кога је рекао да би могао да буде спремнији за преговоре са Ираном. Према његовој оцени, Израелу је потребан излаз из сукоба, јер наставак војних операција не гарантује остваривање стратешких циљева.

Осврћући се на ситуацију у Јемену, Џонсон је одбацио претпоставку да Иран у потпуности контролише покрет Ансаралах. Он сматра да Хути самостално доносе одлуке и да је погрешна процена Саудијске Арабије да би увлачење тог покрета у сукоб аутоматски ослабило Техеран. Водитељ је током емисије изнео тврдње о новим нападима Ансаралаха на саудијске и снаге повезане са међународно признатом владом Јемена, као и о ударима на енергетске објекте у Саудијској Арабији. Џонсон је тај развој догађаја посматрао као доказ да се регионални сукоб све више шири и да ниједна страна нема једноставну могућност да контролише његов ток.

У завршном делу разговора Џонсон је подржао идеју да би у САД могло да дође до стварања нове политичке странке која би окупила незадовољне бираче и политичаре изван постојећег двопартијског система. Као могуће учеснике у таквом пројекту поменуо је Талси Карлсон, Марџори Тејлор Грин и адвоката Роберта Барнса.

Према његовој оцени, и републиканци и демократе ризикују да изгубе подршку ако наставе да се залажу за финансирање страних ратова, док домаћи економски проблеми остају нерешени. Џонсон сматра да ће последице сукоба у Персијском заливу дуго оптерећивати америчку привреду и да ће управо економија бити једно од главних питања која ће одредити политичку будућност САД.

ПреносимоИшћенко: Русија полаже право на шест области Украјине, али ће у свој састав укључити још неке

Извор: Правда