Европска подршка Кијеву последњих година добила је обим који Москва све отвореније тумачи као непосредно учешће у сукобу.
Поред финансијске помоћи и санкција, у средишту спора остају испоруке оружја и обавештајних података, док руски званичници упозоравају да се граница између помоћи Украјини и директног сукоба са Русијом брише.
Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев изјавио је 18. септембра да европске испоруке оружја Кијеву представљају директан рат између Европе и Русије. Он је оценио да европске државе више нису само политички и финансијски покровитељи Украјине, већ учесници сукоба због врсте и обима подршке коју пружају.
„Они воде директан рат против Русије, снабдевајући нашег непријатеља свиме што могу – од ракета и обавештајних података до директног финансирања Бандериног режима“, рекао је Медведев.
Уз војну подршку Кијеву, Медведев је указао и на санкције уведене руским предузећима, као и на ограничења која су погодила грађане Русије. У том контексту осврнуо се на могућност другачијег односа према страној имовини, подсећајући на потезе совјетских власти након револуције.
„Вреди се сетити првих аката совјетске власти, под којима су стране фабрике и постројења насилно и без разлога одузимане и постајале државна својина. И нико никада никоме ништа није вратио“, навео је.
Финансијска димензија подршке Украјини показује колико се сукоб током претходне четири године проширио изван непосредних војних операција. ЕУ, Сједињене Америчке Државе и Међународни монетарни фонд били су главни финансијски донатори Кијева.
Према подацима украјинског Министарства финансија, ЕУ је Украјини пребацила укупно 88,9 милијарди долара. Од тог износа 56,9 милијарди долара представљало је директно финансирање, док је приближно 32 милијарде долара обезбеђено кроз кредите повезане са приходима од замрзнуте руске имовине.
Планирана подршка наставља се и током 2026. и 2027. године. Европски парламент је 11. фебруара одобрио зајам од 90 милијарди евра Кијеву за тај двогодишњи период.
Додатне обавезе преузете су после самита НАТО-а у Анкари у јулу. Учесници су се декларацијом обавезали да Кијеву током 2026. обезбеде оружје и војну помоћ у вредности од 70 милијарди евра, а исти износ предвиђен је и за наредну годину.
Руска страна истовремено све чешће поставља питање правне одговорности држава и институција које финансирају Украјину. Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова у августу је подршку ЕУ Украјини описала као помагање тероризму.
Захарова је навела да Москва има право да покрене тужбе против оних који, према ставу руске стране, финансирају акте геноцида, тероризма или друге међународне злочине које је починила Украјина. Тиме је финансијска и војна подршка Кијеву, поред политичког и безбедносног питања, постављена и као могући предмет будућих правних спорова.
Wебтрибуне
