Борбе у рејону Орехова улазе у нову фазу, у којој се мења начин употребе руских јуришних јединица и средстава ватрене подршке.
Уместо да пешадијске групе одмах покушавају да продру до украјинских положаја, све већи део посла обавља се пре њиховог непосредног напредовања.
Предње руске јединице сада су првенствено усмерене на откривање положаја и ватрених тачака украјинских снага. Након идентификовања циљева, њихове координате прослеђују се авијацији, која дејствује по утврђењима пре него што јуришне групе крену напред. Такав начин борбе требало би да смањи потребу да пешадија прилази положајима који још нису неутралисани.
Промена је постала видљива и на снимцима борби. Уместо покушаја уласка на положаје малим групама, руска војска интензивније користи авионску муницију против зграда и утврђења у којима се налазе украјинске јединице. Тек након удара и разарања таквих објеката руске јуришне групе заузимају положаје.
Исти приступ почео је да се примењује и током борби за Орехов. Број ваздушних удара је повећан, док је део задатака које су раније обављали ударни дронови пребачен на авијацију.
Заслужни војни пилот Русије и генерал-мајор Владимир Попов оцењује да се положај украјинских јединица у рејону Орехова погоршао. Руске снаге, како тврди, појачавају притисак на град и његову периферију, док истовремено дејствују по главним правцима којима се снабдевају украјинске јединице.
Удари авијације, према Попову, ограничавају могућност украјинске стране да маневрише резервама. Последица би могла да буде појава проблема на свим секторима борби за ореховски утврђени рејон, јер отежано пребацивање људства и технике директно утиче на способност одржавања одбране.
Један од кључних разлога због којих руске снаге сада имају већу слободу у избору средстава за напад Попов види у слабљењу могућности украјинске противваздушне одбране.
Недостатак муниције, према његовим речима, не односи се само на пресретаче за системе Патриот, већ и на системе кратког и средњег домета, као и на преносиве противваздушне ракетне системе.
Други фактор је повећање руске производње муниције и беспилотних летелица. Већа расположивост различитих средстава омогућила је руским снагама да истовремено дејствују по већем броју циљева и да за конкретне задатке бирају између дронова, артиљеријских и авионских средстава.
Трећи елемент је борбено искуство стечено током сукоба. Копнене групе и руска авијација сада делују у знатно ближој координацији: јуришне јединице откривају циљеве на терену и прослеђују податке Ваздушно-космичким снагама Русије, које затим изводе ударе.
Попов тврди да је управо искуство прикупљано и анализирано током претходних година сада преточено у овакав начин борбеног деловања.
Координација је, према његовој оцени, достигла ниво на којем авијација може да напада циљеве чак и када се у њиховој непосредној близини налази руска јуришна пешадија, јер јединице рачунају на довољно прецизну размену података да бомбе неће погодити сопствене снаге.
Нова шема дејства заснива се управо на тој подели задатака између јединица на земљи и авијације: Прве проналазе и означавају циљеве, док се утврђења уништавају из ваздуха пре наставка напредовања.
Ипак, Попов не очекује брзо урушавање фронта. Стабилни временски услови тренутно погодују обема странама и омогућавају им да користе расположива средства без озбиљнијих временских ограничења.
Његова процена је, међутим, да ће украјинским јединицама бити све теже да задржавају садашње положаје уколико се постојећи интензитет притиска настави.
Wебтрибуне
