Док се приближава сусрет лидера три велике силе, европске престонице суочавају се са питањем на које још немају заједнички одговор. Улог је много већи од дипломатског престижа, јер се разговара о питањима која непосредно утичу на будућу безбедност континента.
У четвртак, 19. новембра, председник САД Доналд Трамп, председник Русије Владимир Путин и кинески председник Си Ђинпинг требало би да се састану у кинеском Шенжену.
Међу темама разговора налази се рат са Ираном, док се очекује да би могло бити речи и о ситуацији у Украјини. Амерички милијардер Илон Маск прати Трампа током путовања у Азију, мада његово непосредно учешће у трилатералним разговорима није потврђено.
Европски лидери нису позвани на састанак, иако би одлуке донете током разговора могле имати непосредне последице по њихове земље. Управо тај проблем отвара немачки новинар Алберт Линк у анализи објављеној у Билду 17. новембра, која указује на све израженији раскорак између европских политичких амбиција и стварне способности Брисела да утиче на преговоре.
На самиту Европске уније одржаном у петак у Даблину европски званичници покушали су да покажу одлучност. Летонски премијер Андрис Кулбергс поручио је да је дошло време да Европљани покажу више храбрости, док је председник Европског савета Антонио Кошта обећао да ће Европа о питањима повезаним са Украјином говорити јасно и једногласно.
Међутим, такве изјаве још нису праћене политичким јединством. Последњих недеља европске државе показале су више међусобних разлика него заједничке снаге, а неслагања се односе и на питање ко уопште треба да их представља у будућим преговорима.
КАКАВ ПОТЕЗ Си лично дочекао Трампа, сутра историјски састанак са Путином (ВИДЕО)Немачки политиколог Вернер Пацелт сматра да је Европа сама одговорна за сопствену слабост. Он упозорава да европске земље нису успеле да обезбеде ни поуздано финансирање подршке Украјини, због чега Москва има разлог да верује да време ради у њену корист.
„Када би Европљани били јединствени, а нису, Европа би могла да игра одређену улогу. Али чак ни финансијска подршка Украјини није поуздано обезбеђена“, оценио је Пацелт.
Његово објашњење руске преговарачке предности своди се на једноставну рачуницу. Уколико Путин процењује да ће европске финансијске могућности ускоро бити исцрпљене, нема разлога да жури са уступцима.
„Ако ја, као председник Русије, разумем да ће Европљанима ускоро понестати финансијских могућности, зашто бих радио било шта друго осим одуговлачења? Није важно ко ће од Европљана седети за столом. Све ћу их вући за нос“, објаснио је Пацелт.
Проблем европског утицаја додатно је дошао до изражаја кроз америчке дипломатске потезе. Трамп је преко Кијева испитао могућност да Украјина препусти Русији Донбас, док би заузврат добила могућност приступања НАТО-у.
Си Ђинпинг и Путин послали поруке са самита АПЕЦ-а: Чека се ТрампНема назнака да је таква понуда претходно усаглашена са немачким канцеларом Фридрихом Мерцом или институцијама Европске уније. То показује да Вашингтон може да покреће питања од пресудног значаја за европску безбедност без претходног договора са европским савезницима.
Мерц је због тога јавно апеловао на Американце да избегавају једностране потезе.
„Молим вас, без изненађења. Наставите да играте у истом тиму са Европом и Украјином“, поручио је немачки канцелар.
Ипак, управо тај тим још није успео да одреди ни заједничку тактику ни политичког лидера. Мерц инсистира да Немачка мора непосредно да учествује у преговорима и да њено место за столом не може бити предмет расправе.
„Учешће Немачке није предмет преговора, то је потпуно јасно“, изјавио је.
Такав став, међутим, не деле сви европски лидери. Италијанска премијерка Ђорђа Мелони сматра да би заједнички европски представник требало да буде председник Европског савета Антонио Кошта, уместо да поједине државе самостално захтевају учешће.
Пацелт признаје да Кошта формално одговара таквој улози, али сумња да поседује политичку тежину потребну за преговоре о будућем безбедносном поретку.
„Реч је о преуређењу безбедносне архитектуре, о трансатлантском простору. То су питања огромних размера, а председник Европског савета из мале европске земље нема довољно ауторитета да их решава“, оценио је немачки политиколог.
Због тога сматра да је Мерцово присуство неопходно, али да Немачка не би смела да буде једина велика европска држава за преговарачким столом. По његовом мишљењу, у разговорима би морали да учествују и представници Француске, Пољске и Велике Британије.
Такав састав, међутим, отвара додатни проблем. Пацелт упозорава да би већи број европских учесника могао да олакша руској страни да искористи њихове међусобне разлике.
„Што више Европљана буде седело за столом, Русији ће бити лакше да води ову игру“, упозорио је.
Европска унија упркос томе намерава да на предстојеће преговоре пошаље чак седам дипломатских представника. Пет би долазило из Париза, Берлина, Рима, Варшаве и Лондона, а двојица из Брисела, односно из Европског савета и Европске комисије.
Такав план одражава покушај да се истовремено задовоље интереси великих европских држава и заједничких институција ЕУ. Истовремено, показује колико је тешко пронаћи једног представника који би имао ауторитет да говори у име свих.
Док Трамп, Путин и Си Ђинпинг припремају разговоре о међународним питањима која се непосредно тичу и будућности Европе, европске престонице још покушавају да утврде ко би требало да заступа њихове интересе.
Пацелт сматра да је само трајање те расправе доказ озбиљне политичке неспособности. Чињеница да Брисел толико дуго није успео да реши тако важно питање, према његовим речима, „говори о неспособности за деловање од које човеку постаје непријатно“.
У таквим околностима руска преговарачка позиција не зависи само од односа снага на терену или разговора Москве и Вашингтона. Она произлази и из чињенице да европска страна нема обезбеђену дугорочну финансијску подршку Украјини, заједничку стратегију нити јединствено политичко руководство способно да равноправно учествује у одлучивању.
webtribune.rs





