Овакав распад поларног вртлога може донети веома хладно и суво време у Европу, Северну Америку и северну Азију. Научници ипак упозоравају да су овог пута последице неизвесне управо зато што се све догодило тако рано у сезони.
Поларни вртлог, огромни вртлог ветрова који задржава хладан ваздух изнад Северног пола, ове године се распао раније него икада од почетка мерења. Ова појава представља нови метеоролошки екстрем у години у којој се широм света обарају рекорди температуре мора и ваздуха.
Овакав распад може донети веома хладно и суво време у Европу, Северну Америку и северну Азију. Научници ипак упозоравају да су овог пута последице неизвесне управо зато што се све догодило тако рано у сезони, преноси Вечерњи лист.
„Ово је можда још један пример, или симптом, Земљиног система који ради ствари какве раније нисмо видели“, рекао је Тим Стокдејл, главни научник Европског центра за средњорочне временске прогнозе. Додао је да то појачава утисак да климатски систем улази на непознату територију, што отежава прогнозирање.
Ветрови поларног вртлога, који у стратосфери на висини од 10 до 50 километара иначе дувају ка западу, ове недеље су променили смер. То се догодило више од две недеље раније од досадашњег рекорда, 28. новембра, забележеног 1968. и поново 2025. године. Подаци се прикупљају од 1958. године. Узрок је појава позната као нагло стратосферско загревање, када температуре у том делу атмосфере нагло порасту, пише Фајненшел Тајмс.
Према подацима европског програма Коперникус, прошли месец био је најтоплији октобар у историји мерења. Истраживачи истичу да је распад вртлога још једна прекретница у ери глобалног загревања и необичних атмосферских појава, међу којима је и рекордно снажан Ел Нињо у Тихом океану.
Британска метеоролошка служба указује на „интригантну везу“ између ове две појаве. Током Ел Ниња, океан у тропском делу Пацифика ослобађа топлоту која се преноси кроз атмосферу и може изазвати нагло стратосферско загревање и олује у удаљеним подручјима.
Може ли Европу поново да погоди „Звер са истока“?
Распад поларног вртлога и продор арктичког ваздуха у прошлости су често доносили екстремну хладноћу. Тако је било и са „Звери са истока“, која је почетком 2018. године заледила централну и западну Европу. Раније ове године сличан догађај донео је Њујорку једну од најоштријих зима у више од једног века. Научници засад не могу са сигурношћу да кажу хоће ли се то поновити.
Скот Оспреј из Националног центра за атмосферске науке и Универзитета у Оксфорду објашњава да су последице нејасне јер се све догодило тако рано. На почетку зиме арктички ваздух још није толико хладан колико ће бити у наредним месецима.
„Међутим, то би могло да створи услове погодне за снег у наредним недељама“, рекао је Оспреј.
Упозорио је да би касније током зиме могло бити још изненађења, нарочито ако дође до другог наглог загревања стратосфере.
Распад вртлога може донети и сувље време у севернијим подручјима. То можда звучи привлачно, али може створити проблеме у пољопривреди и отежати пуњење акумулација које након врелог лета морају поново да обнове залихе воде.
Реган Мудхар, истраживачица са Универзитета у Лозани, каже да поларни вртлог пуну снагу обично достиже крајем децембра или почетком јануара.
„Утицај ових догађаја може трајати недељама, па чак и месецима, и може се осетити не само у Европи већ и у Северној Америци и северној Азији“, рекла је.
Нова.рс





