Овогодишњи Ел Нињо могао би да буде најјачи у историји савремених мерења, а стручњаци упозоравају да би овај климатски феномен могао да утиче и на временске прилике у Европи током предстојеће зиме.
Иако Ел Нињо најизраженије последице оставља у тропским подручјима, постоји могућност да ослаби поларни вртлог, што би повећало вероватноћу продора хладног ваздуха и снежних падавина у појединим деловима Европе, пише Еуронеwс.
Температуре површине мора у екваторијалном делу Тихог океана већ су премашиле највише вредности забележене током претходних епизода Ел Ниња, а очекује се да ће овај феномен достићи врхунац крајем јесени или почетком зиме.
Стручњаци упозоравају и да би 2027. година могла да постане најтоплија откако се воде мерења.
Како Ел Нињо може да утиче на европску зиму?
За разлику од појединих делова света, где Ел Нињо може да изазове озбиљне суше, поплаве и пожаре, његов утицај на Европу углавном је посредан и мање изражен.
Овај феномен могао би да повећа вероватноћу нестабилнијег времена крајем године, укључујући блажу, влажнију и ветровитију јесен и почетак зиме.
Међутим, стручњаци упозоравају да би након врхунца Ел Ниња могло да дође до слабљења стратосферског поларног вртлога.
Реч је о систему снажних западних ветрова који током зиме круже око Северног пола, на висинама између приближно 10 и 50 километара изнад Земљине површине, задржавајући хладан ваздух изнад Арктика.
Када поларни вртлог ослаби, повећава се могућност појаве изненадног стратосферског загревања, које може да утиче на временске прилике и у нижим слојевима атмосфере.
Температуре могу нагло да порасту за чак 50 степени
Током изненадног стратосферског загревања температура у стратосфери може да порасте и за приближно 50 степени Целзијуса за само неколико дана.
Таква промена може да поремети атмосферску циркулацију и утиче на положај млазне струје, чиме се отвара могућност продора хладног ваздуха према појединим деловима Европе.
Британска метеоролошка служба Мет Оффице објашњава да се последице оваквих поремећаја често испољавају изнад северног Атлантика и Скандинавије.
У таквим околностима северна Европа, укључујући Велику Британију, може да има дужи период сувог и хладног времена, док на југу континента углавном преовлађују блаже, влажније и ветровитије прилике.
На граници између ових подручја могу да се развију хладни источни ветрови, а пад температуре у појединим случајевима може да донесе и снег.
Да ли Европу заиста очекује ледена зима?
Упркос упозорењима о могућем слабљењу поларног вртлога, метеоролози наглашавају да Ел Нињо не значи аутоматски да ће Европу погодити екстремно хладна зима.
На временске прилике током зиме утиче велики број фактора, укључујући климатске промене изазване људским активностима.
Истраживање Универзитета у Њукаслу из 2025. године показало је да сагоревање фосилних горива убрзава промене зимских падавина у Великој Британији и Европи, готово 25 година раније него што се очекивало.
Додатни проблем представља чињеница да се многи атмосферски процеси не могу поуздано предвидети неколико месеци унапред. Метеоролози појединачне догађаје изненадног стратосферског загревања могу поуздано да прогнозирају тек приближно недељу дана унапред.
Грејем Меџ (Грахаме Мадге), портпарол британске метеоролошке службе Мет Оффице за климатска питања, истиче да постоји позната повезаност између Ел Ниња и хладнијег завршетка зиме у Великој Британији, али да такав исход није загарантован.
"Постоје многи други фактори који утичу на зимско време у Великој Британији, укључујући Ел Нињо, а управо њихов међусобни однос одређује зимску прогнозу, а не само један од њих", објаснио је Меџ за Еуронеwс.
Због тога стручњаци упозоравају да је још рано за поуздане тврдње о томе да ли ће зима 2026/2027. у Европи бити изузетно хладна.
СрбијаДа ли ће бити кише за викенд?Извор: Мондо
