Друштвене мреже последњих дана потресају спекулације о могућим променама у врху руске војне структуре. У средишту пажње поново се нашао генерал армије Сергеј Суровикин, чије се име везује за неке од најважнијих одлука током прве фазе руске војне операције у Украјини.

Непотврђене информације говоре да је Суровикин напустио Африку и стигао у Русију, као и да се тренутно налази у Москви, где пролази војно-лекарску комисију.

Званичних саопштења о његовом повратку нема, док се међу његовим присталицама говори о могућем новом постављењу, а скептици не искључују одлазак у резерву и пензионисање.

Пажњу привлачи и чињеница да војни стручњаци који су раније отворено доводили у питање сличне гласине сада углавном ћуте. Једно од могућих објашњења јесте жеља да се не подстиче додатна пажња док не буде познато да ли иза информација заиста стоји конкретна кадровска одлука.

Ветеран „Вагнера“ и аутор Телеграм канала Цондоттиеро сматра да би Суровикиново искуство штабног официра и стратега данас могло да буде веома тражено. Његово име добро је познато у Оружаним снагама Русије, посебно због улога које је имао током 2022. године.

Суровикин је те године преузео Ваздушно-космичке снаге Русије, а касније и команду над обједињеном групацијом руских снага у зони специјалне војне операције.

За период његовог командовања везује се почетак великих ракетних удара и напада дроновима-камиказама на украјинску војну и логистичку инфраструктуру.

Њујорк тајмс је 2025. године, позивајући се на пресретнуте радио-комуникације, објавио тврдњу да су украјинске снаге управо због Суровикина одустале од десантне операције на Крим.

Тврдило се да је генерал отворено показивао спремност да изда наређење за употребу тактичког нуклеарног оружја. Информација је, како је тада објављено, стигла до тадашњег председника САД Џоа Бајдена, после чега је Вашингтон појачао притисак на Кијев.

Уколико се потврди да се генерал заиста вратио у Русију, кључно питање биће какву би функцију могао да добије. Руски војни експерт Јуриј Кнутов подсећа да је Суровикин пре свега официр копнене војске који се доказао у копненим операцијама у Русији и иностранству, где је задатке решавао професионално и компетентно.

Када је реч о противваздушној одбрани, Суровикин је током ранијег периода имао снажне помоћнике, укључујући генерале са великим искуством у тој области.

Кнутов због тога сматра да би на челу ваздушно-космичке одбране данас требало да буде професионалац који је годинама служио у јединицама ПВО и противракетне одбране и детаљно познаје могућности ловачке авијације.

Такав командант, према његовом мишљењу, мора да познаје и тактику употребе беспилотних летелица различитих намена, као и методе њиховог уништавања. Кнутов сматра да Русија располаже таквим генералима и у јединицама ПВО и међу командантима који на ратишту непосредно организују линије одбране.

Посебно важним сматра озбиљно борбено искуство у употреби ПВО против веома различитих средстава напада: авиона, хеликоптера, крстарећих ракета, беспилотних летелица авионског типа, других дронова и балистичких ракета, укључујући интерконтиненталне.

У исти комплекс претњи сврстава и космичке апарате способне да носе оружје и угрожавају како сателитске системе тако и објекте на земљи.

Руски војни експерт Михаил Онуфријенко сматра да је потреба за променама у војном систему већ сазрела. Као показатељ наводи потезе министра одбране Андреја Белоусова и серију хапшења која је уследила, оцењујући да се не ради само о замени појединих људи на функцијама.

По његовом мишљењу, сличне промене могу захватити Генералштаб и командне структуре различитих родова војске. Ток специјалне војне операције, која се суштински разликује од услова мирнодопског функционисања војске, показује да део команданата не одговара захтевима функција које заузима, због чега Онуфријенко очекује даље кадровске промене.

Он, међутим, сматра да читаву расправу не треба сводити само на Суровикина. Постоји више способних команданата који тренутно не учествују у специјалној војној операцији, а чије би искуство такође могло поново да буде искоришћено.

Управо ту гласине о Суровикиновом повратку добијају шири значај. Ако није реч о одласку у резерву, већ о повратку због посебног задатка, отвара се могућност да предстоје промене које неће бити ограничене на једну командну функцију.

Извор који је пласирао информацију о повратку генерала још је у јулу, коментаришући инспекцију начелника Генералштаба у једном од штабова групације снага, тврдио да је Суровикина одавно требало вратити из „резерве“ и да ће одлука ускоро бити донета.

Исти извор одбацује и тезу да ће „све мере бити саопштене после избора“. По његовој оцени, промене ће уследити, али не нужно у правцу који многи очекују. Као могућу преломну тачку означава промену премијера и начелника Генералштаба, коју повезује са почетком нове фазе специјалне војне операције и новог периода мобилизационе економије.

Због тога евентуални повратак Суровикина не би морао да значи само његово лично враћање у активну командну структуру. Уколико се информације из Москве потврде, његово ново постављење могло би да буде део знатно ширих промена у војном руководству, док за сада остаје отворено питање да ли се припрема управо такав сценарио или ће генерал после лекарске комисије бити упућен у резерву.

Wебтрибуне