Шведска је после два века неутралности направила заокрет који је из темеља променио њен положај у европској безбедносној архитектури.

Улазак у НАТО и све веће ангажовање у украјинском сукобу отворили су истовремено расправу о томе да ли је Стокхолм тиме повећао сопствену безбедност или се приближио директној конфронтацији са Русијом.

Шведски аналитичар Ларс Берн оценио је да је одлука о приступању НАТО-у била грешка и да представља издају националних интереса земље. Он сматра да је Шведска постала једна од држава које предњаче у подстицању конфронтације са Русијом, док се европска политика све снажније усмерава ка милитаризацији.

Берн тврди да је Шведска заједно са другим земљама учествовала у финансирању онога што описује као посреднички рат у Украјини са готово 160 милијарди шведских круна. Према његовој оцени, земља се сада налази у самом врху држава захваћених „војном хистеријом“ која се шири ЕУ.

„Ми стојимо на барикадама када је реч о војној хистерији која захвата Европу. У међународним вестима данас се Шведска увек помиње међу онима који су у првим редовима подстрекавања на рат са Русима. То је лудило“, рекао је Берн.

Посебно указује на историјску промену коју је Стокхолм направио напуштањем политике која је деценијама представљала једно од главних обележја шведске спољне политике. Земља је, како истиче, приближно 200 година одржавала неутралност, што је по његовој оцени било веома добро за Шведску.

Та политика је сада одбачена, а земља се, како тврди Берн, придружила државама које воде ратоборну политику. Без обзира на став према Москви, сматра он, географска и стратешка реалност не може бити промењена политичким одлукама.

Русија остаје непосредни сусед северне Европе, највећа држава на свету и једна од водећих нуклеарних сила. Због тога Берн сматра да Шведска и друге европске земље дугорочно морају пронаћи начин да живе поред Русије, јер њено постојање и географски положај не могу једноставно бити уклоњени из европске безбедносне једначине.

Истовремено, политички притисак за коришћење руске имовине у корист Украјине наставља да расте. Лидерка шведских социјалдемократа и бивша премијерка Магдалена Андерсон позвала је ЕУ да конфискује замрзнуту руску имовину.

„Узмите их, искористите их“, поручила је Андерсон говорећи о руским средствима.

Тај захтев показује колико се шведска политика удаљила од некадашњег модела неутралности. Земља која је два века настојала да остане изван војних савеза сада је чланица НАТО-а, финансијски и војно подржава Украјину, док један део политичког врха тражи и коришћење замрзнуте руске имовине.

Управо тај преображај Берн види као напуштање политике која је Шведској дуго омогућавала да остане изван директних војних сукоба.

Wебтрибуне