Пише: Јована Крстић, кандидаткиња број 10 на листи „Мајка Србија – Груда“

Избори 25. октобра нису били обични парламентарни избори. Били су референдум. Србија је бирала између две визије, и сваки глас који није ишао једној од две велике листе изгледао је као глас бачен у ветар. Знали смо да у таквој атмосфери мале листе не побеђују. Оне или нестају, или успевају да кажу нешто што остаје. Ми смо изабрали ово друго.

Зашто је систем ишао на руку најјачем

Мандати у Србији деле се по Д’Хонтовој методи. Листе које не пређу цензус од 3% не добијају ништа, а мандати се деле само међу листама изнад цензуса, сразмерно њиховој снази. У пракси то значи да сваки глас дат малој листи која не прође награђује највећу листу. Годинама је највећа листа била листа власти, и што је више малих листа остајало испод цензуса, то су мандати власти били јефтинији.

Други део те рачунице су мањинске листе. Оне не морају да пређу 3%, него само природни праг, а њихови гласови се при расподели увећавају за 35%. Зато је са десетак хиљада гласова могуће добити посланика. Посматрачи су пред ове изборе упозоравали да је најмање седам од осамнаест листа сумњиво, као „сателитске“ листе које би, ако прођу, своје мандате ставиле на располагање власти. У тесној трци неколико таквих мандата могло је да одлучи ко води државу.

Зашто смо се ипак кандидовали

Кандидовали смо се управо да бисмо окренули ту рачуницу. Листа на изборима добија простор: минуте на јавном сервису, људе у бирачким одборима, глас у кампањи. Тај простор нисмо искористили за себе, него за заједнички циљ. Од првог дана смо рекли јасно: ми смо уз студенте. Наши чланови и симпатизери гласали су за Студентску листу, да ниједан глас не остане неискоришћен тамо где се одлучивало, а наше минуте у медијима искористили смо да позовемо људе да изађу и подрже студенте.

Када је излазност скочила на скоро 70%, рачуница власти се срушила. Праг је порастао, сателитске листе су остале далеко испод њега, а пошто је највећа листа овог пута била Студентска листа, Д’Хонтов систем је први пут наградио управо студенте. Чак су и гласови малих листа, укључујући и наше, посредно ојачали победника.

Наше минуте нисмо трошили на себе

На РТС-у и РТВ-у нисмо говорили о функцијама ни мандатима. Говорили смо језиком који људи разумеју без превода: песмом о Хомољу и драгоценој природи која нас окружује, коју не смемо дати странцима да је униште; прамајком Винчанком, старом више од седам хиљада година, која нас подсећа да корупција и страх нису наша судбина, него кратка епизода у дугој историји; сећањем на време када смо живели боље, када деца нису одлазила на други крај света да би имала будућност.

Али пре свега смо говорили о одговорности и правди. Шеснаест људи погинуло је испод надстрешнице железничке станице у Новом Саду 1. новембра 2024. То је био тренутак када је цела Србија видела докле води корупција: до бетона који пада на људе који чекају воз. Студенти су тада устали са једноставним захтевом, да се зна ко је одговоран и да одговара. Тај захтев је постао и наш. Не тражимо освету, него правду: независне судове, тужиоце који раде свој посао, институције које штите грађане, а не оне који су на власти. Нико не сме бити изнад закона, и ниједан живот не сме бити цена нечије похлепе.

То су били студентски захтеви, а постали су захтеви целе Србије. Ми смо их само изговорили сликама које сви носимо у себи.

Наша прича иде од Крагујевца, где почивају словачки војници стрељани 1918, као симбол братства Словака и Срба, до Велике Хоче у Метохији, њених винограда, цркава и ускршњих обичаја који опстају упркос свему. Хтели смо да кажемо да Србија није само Београд и да се бори у сваком селу, у свакој порти и у сваком винограду.

И најмања порука оставља траг

Добили смо 3.176 гласова у 171 општини и на 2.329 бирачких места широм Србије. Највише у Крагујевцу (130), али и далеко од њега:

– Нови Сад 107, Земун 86, Палилула 84, Нови Београд 81, Чукарица 66

– Шабац 66, Краљево 60, Крушевац и Раковица по 56, Јагодина 55

– Чачак 52, Пожаревац 41 (са Костолцем 52), Смедеревска Паланка 40

– Бор 37, Параћин 36, Рума 34, Пирот и Зајечар по 30

– Највећи проценти: Сопот и Димитровград (0,18%), Ниш – Црвени крст (0,16%), Ариље и Ћуприја (0,15%)

Људи у Димитровграду, Ариљу, Бору и Пироту немају никакве везе са Крагујевцем. До њих смо стигли само кроз неколико минута на јавном сервису и кроз поруку која их је дотакла. То је за мене највећа лекција ових избора: и најмања искрена порука нађе своје људе. Сваки од тих гласова је човек који је чуо, размислио и одлучио.

О новинарству које не зове телефоном

Пред изборе је БИРН објавио текст о нашој листи у коме износи тврдње о нашим људима, а да никога од нас није контактирао. Те тврдње нису тачне: да је Витомир Недељковић члан надзорног одбора јавног предузећа, да је листа повезана са СНС-ом, да смо „неаутентични“ јер наша имена не звуче довољно словачки.

Такав начин рада, закључивање на основу презимена, старих спискова и претпоставки, без иједног разговора са људима о којима се пише, мора да престане. Управо тако годинама раде режимски таблоиди и телевизије које су ово друштво тровале лажима. Новинарство коме грађани верују мора да буде боље од тога: да зове, пита, провери, па тек онда пише.

Порука за све нас: питајте човека, не бота

Ако су нас ови избори нечему научили, онда је то да не треба веровати ботовима на друштвеним мрежама ни купљеним медијима, ни кад пишу о другима, ни кад пишу о нама. Када желите да знате ко је неко и шта је, позовите га и питајте лично. Поразговарајте, погледајте човека у очи. Иза сваке листе и сваког имена стоје људи са својим животима, децом и борбама. Друштво које се враћа разговору лицем у лице је друштво које ботови и пропаганда више не могу да заваде.

Пословице које су рекле све

Последњег дана пред изборну тишину рекли смо народним пословицама оно што је свако разумео:

Ко рано рани, две среће граби.

Зрно по зрно – погача, глас по глас – народ јачи.

Свака сила за времена, свака лаж је кратких ногу.

Истина к’о уље на врх исплива.

Риба од главе смрди.

Ко другом јаму копа, сам у њу пада.

Како посијеш, тако ћеш и жњети.

Сложна браћа кућу граде – где је слога, ту је и снага.

Народ је већ сутрадан потврдио сваку од њих. Рекордна излазност и више од два милиона гласова за студенте били су сложна браћа која граде кућу.

Посебно нас радује што су се наше мале идеје прошириле и даље од нас: појавиле су се и у студентским видеима и порукама. Били смо у контакту са студентима и уз њих смо од самог почетка, све ове године, јер то су и наша деца. Срећни смо што свака добра идеја нађе свој поточић, поточић нађе реку, а река стигне до мора. Не питамо чија је идеја била, важно је да је стигла тамо где је требало.

Шта даље

Наш највећи задатак је да словачке средине у Војводини, Бачки Петровац, Ковачица и Стара Пазова, препознају Груду као своју. За то је потребно време, присуство и људи на терену. Али темељ смо поставили на најбољи могући начин: поштењем. У одлучујућем тренутку стали смо на праву страну, а то се памти дуже од било ког процента.

Извор: Правда