Пише: Бранко Вељковић
Студенти у блокади, саопштење од 18. октобра 2026. године
Текст саопштења преносим у целости:
„Прислушкујте, чућете да студенти побеђују!
Знамо да нам снимају састанке. Знамо да се пред велики скуп на Славији припремају хапшења студената. Знамо и шта нам спремају за последњу недељу изборне кампање. Најпрљавије лажи, највеће подметачине и још јачу репресију над онима који су две године на улици.
Па да им одмах кажемо: Снимајте. Слушајте. Преслушавајте. Нећете наћи ништа противзаконито.
На нашим састанцима не договарамо ништа што је против закона. Не радимо ништа што је против закона. Кампању водимо легално и немамо шта да кријемо.
Две године нас Информер и остали режимски медији, заједно са самим државним врхом, представљају као насилнике, криминалце и непријатеље сопствене земље. Измишљали су нам планове, приписивали туђе насиље и покушавали да нас оптуже за све што им је пало на памет.
И сада су отишли још даље.
Већ се шири прича да наводно планирамо да отмемо сопственог колегу, па да за његову отмицу оптужимо власт. Ово не схватамо као још један обичан спин. Ово схватамо као директну претњу.
Јер шта ако сутра неко од наших колега нестане? Шта ако га затворе ко зна где, а онда нам са националних фреквенција саопште: „Па рекли смо вам да су сами све организовали?“
Где ће тада бити наш колега? Ко ће знати шта му се догодило?
Зато о овоме говоримо сада. Да нико сутра не може да каже да није чуо.
Имамо информације и да се припремају нови такозвани документарни филмови којима ће нас блатити на националним телевизијама. Спремају нова хапшења, нове претње и нове лажи. Све оно чиме су нас нападали претходне две године сада покушавају да стрпају у последњих седам дана кампање.
Нећете нас уплашити. Нећете нас ућуткати. Нећете нас натерати да одустанемо.
Можете да снимате сваки наш састанак, да монтирате филмове, да измишљате завере и да претите хапшењима. За две године сте имали довољно времена да схватите да то не функционише.
А кад сте нас већ толико слушали, могли сте нешто и да научите. Рецимо шта је демократија, како се организују слободни и поштени избори и како изгледа борба за власт без претњи, уцена и насиља.
Џаба вам све. Студенти побеђују!“
Ово је писала сама душа студентског покрета.
Грлим ту душу, јер то је душа мог народа.
И сада, две године након што смо као друштво дозволили да усред Београда наша деца на подлактицама исписују крвне групе и бројеве телефона кога позвати ако падну под силом душеболника, две године након што смо дозволили да демонизовани умоболници наређују својим маскираним фалангама пребијања, прогоне и бесомучна малтретирања студената и народа,1 ово саопштење је настало као круна новостворене србске мисли. Снажно, емотивно, пркосно, али и одмерено, без мржње и са пуно упозоравајућег за зликовце на власти и све њихове убице.
Након две године искушења, кроз ово саопштење сведочимо да се породио ум који је имун на отрове које демонизовани режим у свим својим облицима јако дуго убризгава у вене овог народа.
„Зато о овоме говоримо сада. Да нико сутра не може да каже да није чуо“, написали су.
Ово су речи некога ко разуме, али ове речи су и пророчке.
Протекле две године нису биле само уложено време већ и један прави, свеобухватни и надасве духовни процес. Студенти су делом, чињењем, истрајношћу показали да су способни да прођу кроз капију искушења и да они нису само случајна, инцидентна појава у србском друштву, нити су само масовна, импулсивна реакција на неправду и масовно убиство у Новом Саду.2 Напротив. Они су концентрисана снага која је научила да опстане у условима класичне окупације непријатељске силе. Јер, у много чему, окупациона суровост овог режима надилази суровост неких страних армија које су кроз историју окупирале Београд и Србију.
За свој завршни скуп пред блиставу победу у недељу студенти су одабрали Трг Славија у Београду, моћни кружни ток који је, за оне који разумеју архитектуру овог простора, заправо центар Балкана. Славија је много више од кружног уређења саобраћаја у једној метрополи. Она је један својеврсни вортекс у коме ће сва енергија овог процеса да се заврти и преусмери ка дану избора. За разлику од линеарних шетњи улицама, које су такође имале своје време, разлоге и огроман значај, овај скуп на Славији као кружном току ће да задржи, акумулира и појача већ ионако огромну снагу целог овог процеса.
Славија је место где се спајају путеви, спајају се светови, доносе се одлуке.3 Славија има снагу да чак и по питању саобраћаја редефинише ток кретања у целом граду. Сада је на реду редефинисање енергије, егрегора целог једног народа. Кружни ток ће, по ономе што јесте, хируршки да пресече све елементе огавне менталне и духовне манипулације којом режим деценијама дроби свест и душу овог народа. Славија је већ по самој природи кружног тока динамична и децентрализована, флуидна и зато, колико год студената режим похапсио, сваког ухапшеног одмах наследи небројено нових студената које флуид промена доведе тачно тамо где им је место. И ту је од пресудног значаја била одлука студената да никада не истичу себе, већ колектив, заједницу, Србију! Јер, сваки појединац је рањив, а заједница је вечна. Тако су се сачували, али то је пре свега један високо духовни домет у коме се појединац унапред жртвује за добро заједнице и своје чињење подређује општем, до те мере да сам себе, као „ја“, дематеријализује и претвара у опште, „ми“. Показали су да имају духовну снагу да се не боре да лично заузму неке политичке или државне позиције, већ да направе простор и оквир у коме ће наше друштво моћи да изнедри најбоље што има за свеопште и дубоке реформе целог друштва које су неопходне. Ово је режим врло брзо препознао и зато је све ово време у манијакалној потреби да пошто-пото кроз бестијалне манипулације наметне своју верзију „вође“ студентског бунта. Ствар је политичке, али и духовне природе. Даље, са тако мудро постављеним „ми“ могао је да се идентификује сваки правдољубиви и истинољубиви грађанин Србије, јер сваки такав човек и јесте део баш тог васкрслог „ми“. Зато су студенти Србије у блокади у немогућим условима успели да постигну свеопште јединство народа у мери коју историја не познаје. Отуда је студентски бунт пре свега духовни подвиг, својеврсна аскеза која је испред њих ставила баш онај крст који наш драги Гаврило носи већ две године на сваком протесту. Тежак је то крст, али студенти Србије у блокади су своје кушање прошли и крст изнели. Ово саопштење је доказ да су из те духовне ватре изашли без горчине и отрова у срцу, спремни за Васкрс слободног друштва Србије.
Ко ово не разуме, ништа не разуме.
Трг Републике је место где се симболички увек обнављао „Олтар жртве“. Трг Републике је историјски омеђен на месту Стамбол капије, а то је било место егзекуција, погубљења, страдања кроз векове. Споменик Кнезу Михаилу Обреновићу симболизује вертикалну моћ и осмишљен је као материјализована фигура оца. Зато протести на том тргу имају призвук традиционалног где окупљени грађани слушају говорника са бине. Некога ко претендује да буде вођа. Зато сваки скуп на том тргу има обележја нечега што можемо назвати „сакрални бунт“.
Међутим, Славија је кружни ток. Славија је хоризонтална моћ, моћ целог тока, моћ заједнице која је коначно нашла свој заједнички именитељ. Славија не познаје вођу као што брза река не познаје кап воде, иако је сачињена од капи које све заједно живе заједнички ток једне реке. Славија је идеално симболичко утемељење још једног сјајног продукта студентског покрета – не гајимо култ личности, ово је побуна свих студената и целокупног народа!
Дакле, препознали су и победили су чак и сами у себи основни елемент духовног пада самозваног умоболника – ЈА!
Славија тражи кретање, сталну акцију и пуно храбрости. Зато ће, као што је то већ једном у организацији студената Србије у блокади било, то бити и опет – Славија ће бити кључни доказ да је ово што се дешава свенародна побуна против демонизованог и издајничког режима кога у свем свом злу персонификује Александар Вучић.4
У корену речи „студент“ налази се латинска реч „studere“, што значи тежити нечему истинитом, жудети за знањем, бити посвећен, одан, привржен. Суфикс – ens (studens) означава онога ко је у процесу, онога ко је живи вршилац тог делања. У духовном контексту ово латинско studere је директан превод једне грчке речи – zelos, која означава ревност и непоколебљиву посвећеност. После две године борбе студенти Србије у блокади су својим чињењем и истрајношћу материјализовали управо корен речи коју представљају – СТУДЕНТ!
Претеча сваког просветитеља у сопственом кретању био је тај исти човек као студент, онај који трага. У извесном смислу студент је онај који је по природи својих година у стању зрења, али који је одабрао да у себи негује и распали живи пламен. Насупрот њима су издрцани свештеници старог храма пред гашењем, крвавих руку и помрачених умова, који су сво своје „знање“ претворили у догму, репресију, страх, контролу, силеџијство.
Дакле, студент, онај који зри и тежи истини против архетипа страха!
Архетип младог човека, архетип младости и истине, рећи ће студент Србије, прошао је кроз прочишћење ватром. Отуда, тако прочишћени, студенти више никада неће бити само умртвљени посматрачи свог живота већ прави иниција́нти – заједница појединаца која је спремна да преузме одговорност за вођење друштва ка уређеном, правдољубивом и Богоугодном. То је још један разлог зашто је режим у тешкој паници – сви режимски душеболни политички архетипи зла попут свих ових које гледамо деценијама више никада неће моћи да постоје у јавној сфери. Архетип новог времена ће захваљујући овом процесу бити у свести и духовној снази да их на време препозна и одстрани из политичког и јавног живота.
Теби, самозвани, рекао сам одавно да је то један од разлога зашто си ти уопште постојао, али ти си картон на киши, а картон не може да схвати зашто постоји и зашто киша на њега пада.
Ово саопштење студената у блокади које сам данас на почетку овог текста цитирао је духовна повеља отпора злу и најављује неизбежну смену, победу новог времена над старим. Незадрживи циклус!
Опет, за све моје уважене читаоце који сте, као и сам што сам, жељни да појмите сву дубину овог процеса, поменућу вам да сте сада у прилици да можете да разумете о чему се све овде заправо радило, али само ако разумете духовни аспект целог процеса. Политика је последица.
То је заправо све време била борба архетипова. У овом саопштењу јасно можете да видите да је архетип светла, љубави, отворености, истине у директном сукобу са архетипом скривених намера, мржње, завера, прислушкивања, прогањања. Када су написали – „снимајте, слушајте, немамо шта да кријемо“, послали су моћну поруку праведника свим демонским силама које само нечист и гној имају као свој алат. Природа ове реченице је таква да самим изговарањем обесмишљава демонско оружје режима које почива на страховима од непознатог, мистификацији разлога сопственог постојања и огољеној злоупотреби силе.5 Јасно именовање скривеног плана режима од стране праведника пре него што се тај план оствари назива се „разбијањем илузије“.6 Студенти су на овај начин унапред преузели контролу над елементом изненађења и манипулације и обесмислили креирање паралелне стварности у којој режим жели себе да прикаже као жртву. Тако су студенти унапред „закључали“ једну потенцијално јако опасну намеру режима. Баш као што ћемо сада сви заједно да „закључамо“ и намеру режима да лажним дојавама о подметнутим бомбама саботирају бирачка места на којима је победа студентске листе унапред извесна.
Цео процес и дух овог саопштења трансформише све мантре страха, репресије и прогона у високе домене храбрости, пркоса и непогрешиво показује пуну моралну супериорност студената Србије над демонизованим режимом.
Ово саопштење је и нека врста умног, али и духовног штита тако што демистификује „моћ“ непријатеља, подиже ниво колективне свести о снази народа са нивоа „страха од хапшења“ на ниво „неизбежне победе“ и користи чисту душу из које излази неокаљана реч – логос – као основно оружје у вечитом рату против мистификатора стварности.
И пошто самозвани, ненадлежни грађанин од соли који је умислио да разуме један камен, мисли да познаје ту тематику, те се тиме и бездушно тајно бави, ево и за њега лекција. Младост увек симболизује нов циклус, пролеће, регенерацију, исцељење, буђење. Са друге стране, окоштали, болесни, репресивни систем заснован на старим методама контроле симболизује Сатурна (Хроноса) те баш као и Сатурн и демонизовани систем би да прогута сопствену децу. Сатурн, баш као и демонизовани режим, је слаб и не може да издржи спонтано, искрено, он мора све да утамничи, подреди и пороби. Зато је позив студената на законитост, отвореност и јавност у раду заправо позив Сунцу да растопи све Сатурнове оклопе и оклопнике. Сваки режим који се пред свој крај прокаже и коначно покаже као аутократски и тирански, на крају тоне у параноју, бес, радикално насиље. То је оно што се управо дешава у Србији.
Самозвани, рекао сам ти одавно да си ти само један умоболни, патетични картонац. Тако си и одабран. И речено ти је – ти и сви твоји сатрапи бићете запамћени као највећи издајници у историји Србије. Ти у те записе никада нећеш моћи да оствариш увид, али, веруј ми, то ће тако бити. Никада ниси разумео оно чиме толико желиш да се бавиш. Свештеница о којој си читао и коју си желео да призовеш чак и у том свету има тајну која подразумева поштовање природе оба стуба, а студенти су ти који су одабрали мир и знање. Зато је њен свитак у битном покривен за такве као што си ти. Мир који су студенти одабрали је последица њиховог унутрашњег баланса, а то је оно што тебе највише излуђује. Зато, што је стуб чијој прашини ти припадаш огавнији и мрачнији, то је студентска светлост јача. А та светлост Србији треба не због смене једног умоболног режима, већ као путоказ у времену које нам предстоји.
А ти си само со која клизи кроз прсте те недосањане свештенице и убрзано нестаје.
Дакле, студентска победа није само политичка, већ је то победа природног закона у којем ново увек побеђује старо, без обзира колико се старо опирало.
Битка, дакле, није само политичка, већ и духовна, умна и просторно-временска.
Егрегор је нефизички ентитет, дакле „мисаона форма“ коју заједнички рађа и негује група људи својим емоцијама и умом. Циљ режима је одувек био да се створи егрегор страха, неизвесности, хаоса и мржње који онда у себе бесомучно усисава и прождире сваку идеју о мирном и уљудном животу појединца и друштва. Студенти су својим чињењем и овим саопштењем разбили у парампарчад ову намеру режима. Изговарањем режимских лажи наглас они су им одузели сву снагу.
И због свега што се догодило и због свега реченог јасно је са каквим силама се студенти и народ Србије овде сукобљавају. Цитирано саопштење је заправо манифестација љубави речју и чињењем у складу са реченим. То је Богољубље које се није показало само у чистини монашке келије, већ у спремности да се телом стане пред зло у одбрани Истине и Правде.
Написано, „немамо шта да кријемо“ је еманација вршног учења из Прве саборне посланице Светог Јована Богослова где стоји записано: „У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх напоље“ (1. Јованова 4:18). Тако ваља разумети „немамо шта да кријемо“.
„Снимајте. Слушајте… Нећете нас уплашити“ јесте чист израз Христове истине. Режим влада страхом који је супротан љубави. Када студенти јавно кажу да немају шта да крију, они улазе у поље Савршене Љубави према ближњима и својој земљи. Својом толико пута показаном неустрашивошћу они сведоче Бога, јер Бог јесте Истина, а страх нема власт над оним ко у Истини пребива.
И на крају, у духу стварне Љубави којој су се приклонили, студенти Србије у блокади на силу, репресију, неправду и харангу не узвраћају рушилачким бесом, једнаким злом, већ несебично нуде своје свеже стечено знање о правди и слободи.7 Зато су написали – „могли сте нешто и да научите“. То је прави дух Христових речи „Оче, опрости им, јер не знају шта чине“. Студенти јасно препознају да је власт утамничена у сопственом хаосу, страху и илузијама и нуде им излаз кроз реч, љубав и познаније правде.
Отуда, најављени свенародни скуп на Славији није скуп мржње већ скуп љубави према слободном човеку. Славија као кружни ток симболизује све што сам вам написао, али и једнакост међу људима, јер у кругу нема првог и последњег. Зато су се сви „его“ манијаци за ове две године и разбуцали о „ми“ студентског покрета. У таквом кругу сви су окренути једни ка другима и упућени једни на друге. Тако се ствара једна неуништива хоризонтална мрежа и то онда добија и просторни оквир који постаје, по природи ствари и простора, угаони камен новог друштва. ТО је онда народ, то је нови егрегор васкрсле Србије.
И зато само напред, „прислушкујте, чућете да студенти побеђују!“
И зато, тријумф студентског бунта је победа слободног човека над страхом!
Студенти су у праву!
Васпоставимо уставноправни поредак Републике Србије.
Извор: brankoveljkovic.com
