Piše: Srđan Perišić, sa sajt sveosrpskoj.com
Svedoci smo da se dva rata (istočna Evropa – Ukrajina, Bliski istok – Iran) još uvek ne završavaju. A ta dva rata nikako ne smemo da razdvajamo jedan od drugog.
To je jedan rat. Samo što postoje dve koalicije sa Zapada koje vode rat protiv sveta: prva koalicija – SAD i Izrael, vode rat protiv Irana. Druga koalicija sa Zapada – EU i Britanija (NATO), uporno vode rat protiv Rusije.
Jedno vreme te dve ratne koalicije su se međusobno optuživale što jedna drugu ne pomažu. Očito je da Tramp nije uspeo da izvede SAD iz rata protiv Rusije, tako SAD i dalje aktivno učestvuju, iako sa sve slabijim kapacitetima, jer je uveliko oštećen i iscrpljen i od Irana i od Rusije.
Na suprotnoj strani se formira strateški trougao Rusija–Iran–Kina. Ova tri ključna evroazijska igrača uveliko funkcionišu po principu „svi za jednog, jedan za sve” u borbi protiv zapadne hegemonije.
Geopolitički kontekst ovog trougla obuhvata dve ključne tačke: 1) Moskva, Peking i Teheran koordiniraju svoje vojne, bezbednosne i ekonomske poteze; 2) Kreiraju zatvorene finansijske sisteme van domašaja američkog dolara.
Što se tiče vojnog i bezbednosnog strateškog odnosa, osim što tri sile sprovode zajedničke pomorske i kopnene vežbe, Rusija aktivno pomaže Iranu kroz razmenu satelitskih i radarskih podataka visoke preciznosti. To direktno omogućava Iranu da veoma efikasno parira pretnjama i uspešno pogađa američke ciljeve i baze (pogođeno je 90% američkih baza na Bliskom istoku, a u 70% njih je nemoguć boravak vojnog osoblja).
Takođe, evidentno je da Peking i Moskva svaki direktan napad na Iran posmatraju kao napad na sopstvenu bezbednosnu arhitekturu.
Kina ubrzano integriše veštačku inteligenciju u odbrambene sisteme (planirano 70% do 2030. godine). Tehnološki transfer i sajber-bezbednosna saradnja unutar strateškog trougla Rusija–Iran–Kina čine iransku protivvazdušnu i elektronsku odbranu toliko otpornijom na zapadne sisteme da je primetna panika u Vašingtonu.
MI SNAGA NARODA: Pad Univerzitet na Šangajskoj listi je rezultat politike u kojoj se ceni partijska knjižica, a ne naučni rad!Pod okriljem strateškog trougla Rusija–Iran–Kina formira se širi evroazijski bezbednosni okvir koji uključuje i Severnu Koreju. Uključivanje Severne Koreje strateški blok Rusija–Iran–Kina služi kao sistem spojenih sudova. Kada SAD pojačaju pritisak protiv Irana, a NATO u istočnoj Evropi protiv Rusije, Pjongjang podiže borbenu gotovost i izvodi raketne testove na Pacifiku. Veoma zanimljivo.
To primorava SAD da rasipaju vojne resurse i da se angažuju na više frontova istovremeno – i po tome se vidi panika u Vašingtonu, jer SAD više nemaju vojnu snagu da vode dva rata, a kamoli da otvaraju novi na Dalekom istoku.
Saradnja sa Severnom Korejom se bazira na brzoj razmeni vojne tehnologije, na masovnoj proizvodnji raketa, municije, artiljerije i raznih bespilotnih sistema (dronova), što omogućava Iranu i Rusiji održivost bez iscrpljivanja – što je opet slučaj u SAD koje i javno kukaju da nemaju više municije i raketa.
Međutim, postavlja se pitanje: kome ide u korist novoformirana vojna koalicija između Turske, Saudijske Arabije i Pakistana, formalizovana 7. avgusta 2026?
Imajući u vidu da se Pakistan pokazao kao posrednik između SAD i Irana, ali i sve veće zaoštravanje Između Turske i Izraela, kao i namere S. Arabije da budu samostalni (jer ih SAD nisu uspele da zaštite od napada Irana) – koalicija Turske, S. Arabije i Pakistana nije pretnja strateškom trouglu Rusija–Iran–Kina.
Sporazum defakto obavezuje Saudijsku Arabiju i Tursku na neutralnost ili deeskalaciju u nastavku zapadnog sukoba sa Teheranom, a Pakistan je već u strateškom odnosu sa Kinom. Stvaranjem ovog bloka, tri ključne muslimanske države poručuju Vašingtonu da neće dozvoliti da njihove teritorije budu korišćene kao odskočna daska za rat protiv Irana.
To direktno olakšava poziciju strateškom trouglu Rusija–Iran–Kina.
Strateški trougao Rusija–Iran–Kina primenjuje i ekonomske kontramere BRIKS-a i njihove Nove razvojne banke. Naime, vojna moć ovog strateškog trougla direktno zavisi od njegove ekonomske izdržljivosti, gdje BRIKS preuzima ulogu finansijskog štita protiv američkih sankcija i pomorskih blokada. To se odvija kroz nekoliko ključnih pravaca.
Prvo, sistem likvidnosti i premošćavanja sankcija. Dedolarizacija kroz Novu razvojnu banku članice BRIKS-a stvara kreditne linije u lokalnim valutama (juan, rublja, rijal). Ovo omogućava Iranu da uvozi kritične sirovine i tehnologiju uprkos potpunom isključenju iz SWIFT sistema, kao i Rusiji.
Drugo, projekat digitalne valute. Integracija digitalnih valuta centralnih banaka unutar BRIKS-a omogućava Iranu i Kini da obavljaju milijarde dolara vredne energetske transakcije u sekundi, koje su za američko Ministarstvo finansija potpuno nevidljive i nezaustavljive.
Treće, trgovina uprkos pomorskoj blokadi. Iako SAD pokušavaju da nametnu pomorsku blokadu Iranu, ekonomska mreža BRIKS-a preusmerava tokove nafte i robe kroz unutrašnje kopnene evroazijske koridore, čineći američke i britanske blokade dugoročno neefikasnim.
Tako je strateški trougao Rusija–Iran–Kina postao neraskidiva geopolitička celina koja je trajno okončala eru jednopolarne dominacije Zapada. Ovaj trougao funkcioniše kao centar gravitacije pobunjenog sveta izvan Zapada, imun na sankcije i integrisan kroz zajedničke bezbednosne i ekonomske mehanizme.
SrbijaMilo Lompar: Vučić pokušava silovati stvarnostIzvor: Sve o Srpskoj
