Piše: Pol Krejg Roberts
Sve je teže pronaći smisao u postupcima Trampove administracije. Sam predsednik počeo je da govori kao da je kapetan piratskog broda zaokupljen pljačkanjem sveta. U nedavnoj objavi na društvenim mrežama Tramp je napisao: „Preuzećemo ostrvo Harg i druge ključne tačke naftne infrastrukture i uspostaviti potpunu kontrolu nad njihovim tržištem nafte i gasa, slično onome što smo uradili sa Venecuelom.“ Takođe namerava da prisvoji Grenland i Kubu, jer su, po njegovom mišljenju, Americi potrebni ili ih zaslužuje.
Trenutni američki nacionalni dug iznosi gotovo 40 biliona dolara. To je nešto više od 114.900 dolara duga za svaku osobu u Sjedinjenim Državama, bez obzira na to da li radi ili ne. To je zapanjujući dug za zemlju u kojoj, prema podacima Federalnih rezervi, 40 odsto stanovništva nije u stanju da pokrije ni ček od 400 dolara.
Strane centralne banke drže približno jednu trećinu američkog javnog duga u obliku državnih obveznica. Pošto američke državne obveznice predstavljaju rezervnu aktivu centralnih banaka širom sveta, finansiranje američkih deficita do sada nije predstavljalo problem, jer su dužnički instrumenti denominovani u dolarima služili kao temelj globalnog bankarskog sistema.
Međutim, Vašington već godinama podriva tu podršku dolaru svojom agresivnom politikom sankcija. Svaka strana centralna banka koja drži rezerve u američkoj valuti rizikuje da ih izgubi usled američkih sankcija.
Politika sankcija nema mnogo smisla za državu čija valuta predstavlja glavnu svetsku rezervnu valutu, posebno ako njena sposobnost finansiranja duga zavisi od spremnosti stranih centralnih banaka da drže njene obveznice. Drugim rečima, američki kreatori politike pokazuju neverovatnu kratkovidost.
Nisu samo vrednost dolara i tržište američkog duga suočeni sa izazovima. Američka Uprava za socijalno osiguranje upozorava da će fond za penzijsko osiguranje iscrpeti svoje rezerve do 2032. godine.
To ne znači da sistem neće imati novca, ali će prihodi od poreza na zarade pokrivati samo oko 77 odsto sadašnjeg nivoa penzija. Zbog toga će ili porezi na zarade morati da budu povećani ili će penzije biti smanjene.
Fond socijalnog osiguranja sastoji se uglavnom od američkih državnih obveznica. On je stvaran tokom godina kada su prihodi od poreza na zarade premašivali isplate penzija. Ali kako se odnos broja zaposlenih i penzionera pogoršavao, isplate su počele da premašuju prihode, pa su rezerve fonda korišćene za pokrivanje razlike.
Sistemi socijalnog i zdravstvenog osiguranja nastali su u vremenu pre masovnog izmeštanja američke industrije u inostranstvo. Tada je jedna plata mogla da izdržava porodicu sa decom, a broj radno aktivnih građana rastao je brže od broja penzionera. Takav model je funkcionisao.
Ali vremena su se promenila. Globalizam, koji koristi samo malom broju ljudi, dramatično je povećao nesigurnost američkih porodica. Politike afirmativne akcije i feminizam, umanjile su ulogu belih muškaraca kao porodičnih hranitelja. Za mnoge žene karijera je postala zamena za majčinstvo. Potom je došla digitalna revolucija koja je ukinula još više radnih mesta, a zatim i robotika i veštačka inteligencija koje nastavljaju taj proces.
Dok multimilijarderi i monopoli postaju sve bogatiji, broj ljudi koji rade se smanjuje. Raste broj penzionera i nezaposlenih, iako se, stvarna nezaposlenost prikriva načinom na koji se statistički meri.
Svedoci smo dubokog posrtanja jedne države i čitave civilizacije. Sve što se danas radi, usmereno je ka umanjivanju vrednosti pojedinca. Višedecenijski napadi na Sjedinjene Države i zapadnu civilizaciju kao navodno zlu, rasističku i kolonijalnu silu postali su dominantni obrazac obrazovanja na zapadnim univerzitetima.
U 21. veku, administracije Džordža Buša Mlađeg, Baraka Obame, Džozefa Bajdena i Donalda Trampa, vodile su ratove u skladu sa izraelskom agendom „Velikog Izraela“, koja teži dominaciji nad Bliskim istokom. Bilioni američkih dolara potrošeni su na ratove protiv muslimana u interesu Izraela.
Danas je Amerika zahvaljujući politici aktuelnog predsednika uvučena u sukob sa Iranom iz kojeg američke vlasti ne znaju kako da izađu. Trampovo rešenje je još veća integracija američke i izraelske vojske, što Izraelu daje kontrolu nad situacijom.
Ovo je stvarni slučaj čije detalje dobro poznajem. Žena čiji je suprug, posle duge bolesti koja je finansijski upropastila porodicu, iza sebe ostavio kuću pod hipotekom, nije mogla da se izdržava od prihoda koje je mogla da ostvari na dostupnim poslovima, pa je prevremeno otišla u penziju preko sistema socijalnog osiguranja.
Rano penzionisanje sa 62 godine nosi dve kazne: manju penziju i umanjenje penzijskih primanja ukoliko osoba nastavi da radi i pređe određeni nivo prihoda. Žena nije znala da će joj penzija biti umanjena za jedan dolar na svaka dva dolara zarade iznad propisanog praga.
Socijalno osiguranje je kasnije obavestilo da je, navodno njihovom greškom, primila 3.000 dolara više nego što joj pripada i zatražilo da novac vrati u roku od 30 dana, čekom ili kreditnom karticom. Dok Vašington troši bilione dolara na ratove u inostranstvu, ova žena je gurnuta ka siromaštvu i riziku od beskućništva.
U međuvremenu, sukob sa Iranom doveo je do rasta cena goriva i namirnica, što dodatno opterećuje porodične budžete širom Amerike. Oni koji su se penzionisali između 62. i 67. godine nemaju mnogo mogućnosti da dodatnim radom nadoknade gubitke.
Društvo u kojem veliki broj ljudi nema nikakve finansijske rezerve za teška vremena po svojoj prirodi je nestabilno. A upravo je to današnja američka stvarnost.
Izvanredno je da Sjedinjene Države uopšte još uvek imaju ijednog patriotski nastrojenog građanina.
Pravda
MagazinProjekat „Objekat 279” - oružje za nuklearnu zimu: Kada su ga pokazali Hruščovu odmah ga je zabranio (VIDEO/FOTO)Izvor: Sedma sila/paulcraigroberts.org
