Piše: Prof. dr Dragana Spasenović Stenli
Australijski univerziteti se suočavaju sa masovnim otpuštanjima i višemilionskim dugovima zbog toga što nisu uspeli da upišu minimalan broj međunarodnih studenata potreban za opstanak.
Australijski univerziteti trpe značajne finansijske i strukturne gubitke zbog istorijski najnižeg broja odobrenih studentskih viza, koji je pao na otprilike 60-67% jer vlada pokušava da obuzda migracije. Ova odbijanja studentskih viza dovela su do gubitka miliona prihoda, prisilnog smanjenja broja zaposlenih na univerzitetima i ugroženih istraživačkih kapaciteta kampusa.
Plan ograničenja i veliko smanjenje viza koštaju pojedinačne univerzitete desetine do stotine miliona dolara izgubljenih prihoda od školarine, primoravajući mnoge da primene smanjenja budžeta i masovna otpuštanja zaposlenih. Široko zasnovane vladine politike (uključujući veće naknade za podnošenje zahteva za vizu) direktno su povezane sa procenjenim udarcem od 1,4 milijarde dolara na sektor visokog obrazovanja, što ugrožava ekonomsku stabilnost regionalnih i gradskih univerziteta.
Univerziteti doživljavaju nagli pad na ključnim tržištima u razvoju. Na primer, Kina je zabeležila pad prijava od 39%, dok su zemlje poput Nepala, Bangladeša i Indije zabeležile ogromne stope odbijanja viza, čak 40% do 65%.
Prihod koji su donosili strani studenti suštinski je subvencionisao vitalna naučna i tehnološka istraživanja u Australiji. Gubitak ovih prihoda direktno znači manju akademsku podršku i manje predavača, a mnogo više posla za one koji opstanu i ostanu zaposleni. Znači i manje resursa dostupnih domaćim, australijskim studentima.
Australijski univerziteti su se suočili sa ovom krizom uprkos naglom povećanju broja prijava internacionalnih studenata, jer je savezna vlada uvela stroga ograničenja nacionalnog nivoa planiranja za upis i agresivno pooštrila obradu viza. Ovaj paradoks velike potražnje, ali niskog prijema 2026, bio je vođen sistemskim promenama politike i ekonomskim ranjivostima.
Stroga ograničenja i kvote za vize uvedene su da bi se upravljalo rekordnom migracijom i pritiscima na domaće stanovništvo, zbog čega je vlada uvela stroga ograničenja. Univerziteti su bili primorani da odbiju hiljade podobnih, visokokvalifikovanih kandidata.
Pre formalnih ograničenja, vlada je koristila direktive za kontrolu migracije. Ove direktive su favorizovale elitne skupe univerzitete sa profilima niskog rizika, što je rezultiralo nesrazmernim odbijanjem viza i kašnjenjima u obradi za manje, regionalne i stručne institucije. Posledica je da je moguće da će samo elitni univerziteti opstati i da će kao posledica ovih iznenadnih vladinih mera rezultat biti da će univerziteti postati potpuno nepristupačni prosečnom građaninu i privilegija elite.
Decenijama su se nedovoljno finansirane institucije visokog obrazovanja oslanjale na unosne međunarodne studentske naknade kako bi subvencionisale domaću nastavu i skupe istraživačke operacije. Kada je vlada veštački ograničila ove prijeme, odmah je napravila strukturne rupe u univerzitetskim budžetima, rizikujući operativne deficite i smanjenje broja radnih mesta i pristupačnost obrazovanja domaćim studentima.
Vlada je takođe povećala troškove studentskih viza (na čak 1.600 australijskih dolara samo za primarnu prijavu) i udvostručila troškove viza za privremene diplomce (podklasa 485) na 4.600 australijskih dolara, dok je istovremeno smanjila starosnu granicu za rad nakon studija sa 50 na 35 godina. U kombinaciji sa strogim novim zahtevima za poznavanje engleskog jezika, ove politike su usmerile potencijalne studente ka gostoljubivijim međunarodnim tržištima, kao što su SAD i Kanada. Vođa opozicije Piter Daton nazvao je prošle godine mnoge međunarodne studente koji žele da produže boravak nakon završetka kursa „modernom verzijom imigranata koji dolaze brodom". Trenutna situacija je da se na svim univerzitetima spremaju otkazi, a većina univerziteta to ni ne krije. Čak i kada bi se broj stranih studenata vratio na stari nivo, ekonomisti projektuju da će univerziteti koji u 2026. imaju gubitke od 20 miliona imati nove dodatne gubitke, to jest 30-40 miliona u 2027.
Polemike se vode o tome da li je vlada znala da će ove mere uništiti mnoge univerzitete, a neke „smanjiti" u koledže i šta je pravi motiv ovakvih drakonskih mera, jer će se značajno otežati šanse mladim Australijancima da upišu fakultet. Na žalost, posle ovoga nema nazad. Akademski radnici u Australiji broje dane i čekaju da se objave imena onih koji će ostati bez posla. S obzirom na nenormalno rastući broj beskućnika u svim australijskim gradovima, Australija više nije obećana zemlja, mada, bolje rečeno, obećanih zemalja više ionako nema.
Izvor:svetilnik.life
Pravda
Srbija(VIDEO) Studenti i građani protestuju ispred PU Pančevo zbog presude studentu Andreju Tanku
