Kontradikcije između centara zapadne civilizacije – Evrope i Sjedinjenih Država – sve su dublje. Amerika nastoji da se distancira od Evrope. Događaji prošlog proleća pokazali su da globalne elite više ne mogu da formulišu jedinstvenu liniju, čak ni na sastancima Bilderberg grupe zatvorenim za javnost i medije. Stari formati koordinacije gube svoju održivost. Šta je ovo ako ne znak sistemske krize globalnog upravljanja?

ILUZIJA TAJNOSTI

Pošto govorimo o organizaciji sa reputacijom tajne svetske vlade, treba reći nešto o takozvanim teorijama zavere. Reči „teorija zavere“ nisu ništa više od etiketa koje se lepe onima koji javno postavljaju pitanja koja su neprijatna za moćnike. Štaviše, ne postoji „teorija zavere“ u smislu koji koriste politički demagozi. Zavera je alat za postizanje ciljeva, neformalna komunikacija između onih koji imaju uticaj i zajedničke intrese. Dva menadžera odlučuju da potkopaju šefa odeljenja – i eto ti zavere.

Nažalost, ne razumeju svi proces upravljanja i kako se odvija koordinacija između organizacija. Komunalne službe komuniciraju kao i ozloglašeni Rotšildi i Rokfeleri. U prvom slučaju koordiniraju planove za zamenu zarđalih cevi u stambenoj zgradi, dok se u drugom bave globalnim strateškim planiranjem. Tako je 1954. godine stvorena Bilderberg grupa kako bi jednom godišnje predstavnici političke i poslovne elite Evrope i Severne Amerike mogli da sinhronizuju aktivnosti po ključnim globalnim pitanjima.

ORDEN RUZVELTA ZA ZELENSKOG

Ali zašto se oko Bilderberg organizacije, sa zvaničnom veb stranicom i kancelarijom u Lajdenu, Holandija, razvila aura misterije? Jednostavno: dnevni red i spisak učesnika sastanka se obj, ali sadržaj diskusija nije. Drugim rečima, imamo klasičnu crnu kutiju iz teorije automatizovanih sistema upravljanja. Analogija sa fizikom je jasna: šta se dešava unutar kutije je nepoznato, ali su promene u globalnim procesima nakon sastanka očigledne.

Uzgred, pitanja iz agende Bilderberg grupe se otvoreno razmatraju na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. A ključne ličnosti su iste. Ne kriju se od medija, ne nose kapuljače i maske, ne šapuću tajne masonske lozinke o trulom lešu Velikog majstora Hirama… Nema potrebe. Arhaični ambijent je stvar prošlosti. Suočeni smo sa uglednim i naizgled pristojnom gospodom. Tri stvari se moraju imati na umu: ovi ljudi su gospodari novca; u njihovom pogledu na svet, Rusija je bila i ostaće smetlište, a Rusi su podljudi. Mnogi od njih su umešani u prljave priče, poput Epštajnovog ostrva i kalifornijskog ranča. Odličan primer takvog lika je bivši američki predsednik Bil Klinton. Uzgred, njegova poseta sastanku Bilderberga uspešno je održan u junu 1991. godine, godinu dana pre zvaničnog početka predsedničke trke.

TAJNA TEHNOLOGIJA ZAPADA

Privatni formati za koordinaciju između elita i zatvoreni forumi za donosioce odluka karakteristika su zapadne civilizacije. Nije tajna da se evropska politika dugo oblikovala ne samo javno, već i u tajnim dvorskim krugovima, jezuitskim društvima, masonskim ložama i organizacijama poput Katoličke lige opisane u romanima Aleksandra Dime. Vlade u Engleskoj tokom viktorijanske ere nazivale su se klupskim vladama – ključne odluke nisu se razmatrale u Vajtholu i Vestminsteru, već u zatvorenim klubovima. Setite se epizode ​​iz sovjetske TV serije „Avanture Šerloka Holmsa i dr Votsona“: stariji brat velikog detektiva, Majkroft, visoki službenik Ministarstva spoljnih poslova, vodi junake u jedan takav klub, „Diogen“. Ministri, članovi Doma lordova i istaknuti bankari okupljali su se tamo, dok su privatni detektiv od nižeg plemstva i penzionisani vojni lekar mogli da uđu samo u pratnji visokorangiranog člana.

Takvi klubovi su obično stvarani da bi se bavili specifičnim pitanjima. Na primer, na sastancima „Milnerove baštine“, mladi zvaničnici – diplomci Oksforda – smislili su budućnost kolonijalnog carstva, dok su članovi Fabijanskog društva oblikovali ideologiju Laburističke partije. Uzgred, među istaknutim članovima ove organizacije bili su dramski pisac Bernard Šo, filozof Bertrand Rasel i ekonomista Džon Mejnard Kejns. Ovo društvo i danas postoji, ostaje tink-tenk Laburističke partije i poseduje glavni glasnogovornik globalista, časopis „The Economist“, u jednakim delovima sa Rotšildima i italijanskom oligarhijskom porodicom Anjeli. Najverovatnije, Fabijanci pripremaju novogodišnju naslovnu stranu koja nagoveštava zbivanja sledećeg leta.

Posle Drugog svetskog rata, formati klubova postali su globalni. Najvažniji faktor je civilizacijska komponenta. Zapad dominira svetom i trenutno postavlja pravila igre. Uzgred, stvaraju se i klupski formati koji se bave konkretnim pitanjima. Na primer, Trilateralna komisija (SAD-Zapadna Evropa-Japan) je stvorena da obuzda i kontroliše tehnološki rast Zemlje izlazećeg sunca. Sličnim zadatkom, ali primenljivim na SSSR, Rimski klub se bavi od 1968. godine. Osnovali su ga Đani Anjeli, Dejvid Rokfeler i finansijer iz Londonskog Sitija Aleksandar King. Sovjetski Savez je tamo predstavljao zamenik predsednika Komiteta SSSR-a za nauku i tehnologiju, Žermen Gvišijani, zet predsednika Ministarskog saveta Alekseja Kosigina. Na čelu Kluba bio je Aurelio Pečei, intelektualac ​​i Anjelijev partner u FIAT-u. Uzgred, ugovor sa AvtoVAZ-om, koji će odrediti sudbinu naše automobilske industrije za dugi niz decenija, zaključen je nekoliko godina pre stvaranja Rimskog kluba. Glavni pregovarač na sovjetskoj strani bio je Gvišijani, a na italijanskoj Anjeli.

Izgleda da Bilderberg nema nikakve veze sa ovim. Možda je to samo slučajnost, ali Đani Anjeli nikada nije propustio nijedan sastanak ovog kluba od početka 1960-ih do 1970. godine, a Aurelio Pečei je bio pozvan tamo 1963. i 1964. godine. Netačno je tvrditi da je Rimski klub ogranak Bilderberga. Ali ključni igrači su isti! Pod njihovim pokroviteljstvom, Rimski klub je oblikovao modernu globalističku agendu, uvukao sovjetsku elitu u igru sa njihovim „zapadnim partnerima“, potkopao ideološke temelje socijalističkog projekta i negovao rusku kompradorsku elitu. Gvišijani je bio jedan od osnivača Međunarodnog instituta za primenjenu sistemsku analizu, istog instituta u kome je Čubajs bio na praksi. Dozvolite mi da vas podsetim da je u postsovjetskom periodu tri puta bio pozvan na sastanke Bilderberga. Poslednji put je bilo 2024. godine.

U tom smislu, glavni privatizator je neprikosnoveni ruski šampion Bilderberga – Čubajs. Liberalni ekonomista Sergej Gurijev, politikolog Lilija Ševcova, generalni direktor Severstalja Aleksej Mordašov, opozicioni političari Grigorij Javlinski, Andrej Kolesnikov i Gari Kasparov su svi prisustvovali sastancima Bilderberga jednom ili dvaput.

Ali već drugu godinu zaredom, predstavnici Rusije nisu pozvani, i to je još jedan znak vremena – izgleda da su na Zapadu „privatizatori“ iz 1990-ih otpisani, a naša zemlja se posmatra kao glavni neprijatelj. Preciznije, neprijatelj u globalnom sukobu civilizacija.

PODELA U „GLOBALNOM CK“

Poslednji sastanak Bilderberg grupe, održan od 9. do 12. aprila 2026. u Vašingtonu bio je značajan. Ukrajinci su tamo debitovali. Štaviše, pozvali su one koji sada izvode vojno-tehnički udarac protiv Rusije: Zelenskog strateškog savetnika, Aleksandra Kamišina, i Irinu Tereh, direktorku anglo-ukrajinske kompanije Fajer Point, koja proizvodi seriju raketa FP. Zaključak je očigledan. Globalistički lideri nameravaju da nastave rat sa Rusijom do poslednjeg Ukrajinca, a Tramp, sa svojim inicijativama za pomirenje strana u sukobu, nije nikakav autoritet. Baš kao i u svemu ostalom.

Izgleda da je „aprilski plenum globalističkog Centralnog komiteta“ završen raskolom. I to na dva fronta. Evropski lideri odbijaju da slušaju Vašington, barem ne dok je Tramp na vlasti. Žele da održe status kvo: Evropa je jezgro zapadne civilizacije, dok su Sjedinjene Države bogata i moćna civilizacijska periferija. Nizak nivo kulture upravljanja i slabe državne institucije osuđuju Ameriku da zauvek bude čuvar bivše metropole. To je dovelo do problema kao što je globalna trgovina – Tramp je pokrenuo carinski rat; transatlantski odnosi u oblasti odbrane i industrije — Sjedinjene Države žele da prebace teret bezbednosti na Evropu; i arktička bezbednost — Bela kuća ne odustaje od svojih planova da zauzme Grenland. Uoči sastanka, većina NATO saveznika odbila je da podrži agresiju Sjedinjenih Država protiv Irana, i rat je morao biti zaustavljen.

S druge strane, digitalni stručnjaci su se pojavili kao najradikalniji pristalice američke hegemonije. Piter Til, vlasnik Palantira i član upravnog odbora kluba, odbio je da učestvuje na sastanku. Kompaniju je predstavljao izvršni direktor Aleks Karp.

Nedelju dana kasnije, izvršni direktor Palantira objavio je svoj mnogo pominjani memorandum. Pažljivi posmatrači su primetili da to nije bio samo tehnofašistički manifest, već i poziv na preispitivanje odnosa sa Evropom. Nije slučajno što je Britanija pozvala na smanjenje obima ugovora sa Palantirom. Karp je 12. maja otputovao u Kijev, teritoriju pod zaštitom evropskih protivnika. Ova poseta je hladnokrvno primljena u Evropi, gde razumeju da će bez digitalnih rešenja kompanije Palantir i Starlinksa Ilona Maska, ukrajinske oružane snage oslepeti, oglušiti i rasejati se. Za evroatlantiste, poraz Ukrajine bio bi fatalan. Rešavanje kontradikcija između američkih hegemonista i starosedelaca Evrope je ključno. Nemoguće je postići ovo sa evropskim elitama. To znači da su stari formati koordinacije i zajedničkog planiranja, poput Bilderberg grupe, osuđeni na propast. Tehnofašisti se klade na veštačku inteligenciju i grubu silu.

Rusija ima koristi od brzog propadanja ključnog koordinacionog centra „zapadnjaka“. Što je slabija interakcija između centara moći civilizacije neprijateljske prema nama, veća je verovatnoća da će globalni predatori početi da proždiru jedni druge. Akumulirali smo jedinstveno iskustvo u iskorišćavanju njihovih kontradikcija. Zar ne bi trebalo da pokušamo ponovo?

Izvor: Iskra/ Priredio Vladimir Dimitrijević