Sociolog Slobodan Reljić ocenio je u intervjuu za Jutjub kanal „Pravi odgovor“ da je studentska pobuna u Srbiji stvorila uslove za političku promenu, ali da će ključni izazov za one koji preuzmu vlast biti da ne nastave da funkcionišu po istom modelu kao prethodna vlast.
Reljić je ukazao da su, prema njegovoj oceni, studenti postali nosioci šireg nezadovoljstva građana, dok su izborni rezultati pokazali da je dosadašnja vlast izgubila podršku značajnog dela stanovništva. On je, međutim, upozorio da se politička promena ne sme svesti samo na smenu ljudi.
„Sistem na kraju profiliše ljude. Možda neko neće biti tako grub i bezobziran kao Vučić, ali ako ne promeni sistem, na kraju će delovati slično“, poručio je Reljić.
Govoreći o mogućem odugovlačenju formiranja nove vlasti, on je ocenio da će dosadašnji politički centri moći pokušati da zadrže uticaj i nakon izbornog poraza. Kao jedan od pokazatelja naveo je rasprave o konstituisanju parlamenta i mogućnostima za opstrukciju, ali je naglasio da se ne može sa sigurnošću tvrditi kako će se proces odvijati.
Reljić je podsetio i na ranije primere političkih blokada, uključujući konstituisanje Skupštine grada Beograda, i ocenio da će nova politička grupacija morati da pokaže da ima snagu da sprovede promenu koju su građani očekivali.
„Mandati su narodni“ – šta će biti sa politikom prema Kosovu i Evropskoj uniji?
Reljić je posebno istakao da buduća vlast mora da vodi računa o stavovima građana i da, kako je naveo, ne sme da se oslanja isključivo na očekivanja Brisela ili drugih spoljnih centara.
On je ocenio da su pitanja Kosova i Metohije, Republike Srpske, odnosa prema Rusiji i nacionalnog suvereniteta od suštinskog značaja za veliki deo javnosti. Zbog toga, smatra Reljić, političari koji dobiju mandat moraju jasno da odrede svoj stav o tim temama.
Osvrćući se na izjave predstavnika studentskog pokreta o preispitivanju Briselskih sporazuma, Reljić je ukazao na razliku između mogućnosti da se neki dokument preispita i jasnog političkog opredeljenja da se to zaista učini.
„Ako tvrdiš da su mandati narodni, onda moraš da osluškuješ šta narod govori“, poručio je on, dodajući da buduća vlast ne mora da rešava sva pitanja odmah, ali da mora da ima jasnu orijentaciju.
Reljić je istovremeno upozorio da je studentska lista, odnosno grupacija koja bi mogla da preuzme vlast, ideološki i politički raznolika. Zbog toga će, kako je ocenio, biti važno da se različiti interesi unutar nje usaglase i pretoče u konkretnu politiku.
## Sajam knjiga, državna imovina i ekonomska politika
U intervjuu je kritikovao i odnos dosadašnje vlasti prema kulturnim institucijama i državnoj imovini, posebno u kontekstu Beogradskog sajma knjiga i planova za izmeštanje sajamskog kompleksa.
Reljić je ocenio da Sajam knjiga ima značaj koji prevazilazi komercijalnu delatnost, jer predstavlja važnu kulturnu tačku Beograda i mesto susreta čitalaca, izdavača i gostiju iz regiona. On je izrazio nadu da će buduća vlast preispitati planove koji se odnose na sajamski prostor.
Kritikovao je i, kako je naveo, model u kojem se državna imovina ustupa ili obezvređuje, dok se korist koncentriše u rukama malog broja ljudi. Kao primere je pomenuo hotel „Jugoslavija“, „Bristol“ i druge objekte, ocenjujući da je takva politika bila vođena privatnim interesima.
Prema njegovim rečima, nova vlast moraće da pokaže da ima drugačiji pristup ekonomiji, kulturi i upravljanju javnim resursima, umesto da samo nastavi započete projekte.
„Studentska pobuna je evropski fenomen“
Reljić je ocenio da studentski pokret u Srbiji ima širi značaj i da se uklapa u talas nezadovoljstva mladih u Evropi. On smatra da je posebnost Srbije u tome što je studentska pobuna dovela do konkretnog političkog ishoda i otvorila mogućnost za promenu vlasti.
Kao jedan od uzroka nezadovoljstva mladih naveo je nedostatak perspektive, rast troškova života i osećaj da nove generacije neće moći da dostignu životni standard svojih roditelja.
Ipak, upozorio je da se studentski pokret i profesori koji bi mogli da preuzmu političku odgovornost ne nalaze nužno na istim pozicijama. Dok su studenti, prema njegovoj oceni, bliži širem narodnom raspoloženju, deo akademske zajednice snažno je povezan sa evropskim institucijama i projektima.
Zato će, smatra Reljić, jedan od najvažnijih zadataka buduće vlasti biti da sačuva vezu sa građanima i ne dozvoli da se studentska pobuna pretvori u još jednu političku smenu bez suštinskih promena.
Knjiga „Bosanske magle“ i uloga NATO-a u BiH
Na kraju razgovora, Reljić je govorio o svojoj knjizi „Bosanske magle“, predstavljenoj na Beogradskom sajmu knjiga, koja se bavi ulogom NATO-a u ratu u Bosni i Hercegovini.
On je naveo da je knjiga zasnovana na dokumentima i svedočenjima i da nastoji da prikaže širi međunarodni kontekst raspada Jugoslavije, delovanje NATO-a i način na koji su medijske interpretacije uticale na predstavljanje sukoba.
Reljić je ocenio da je važno da se događaji iz neposredne istorije ponovo analiziraju kroz dokumenta i različita svedočenja, a ne samo kroz već ustanovljene političke interpretacije.
Na kraju intervjua poručio je da je važno da se proces promene vlasti završi mirno, ali da, kako je naglasio, insistiranje na mirnom putu mora da bude praćeno i stvarnim političkim rešenjem.
Bliski istok„Njima je potreban večni rat!“ Skot Riter otkrio šta, prema njegovoj analizi, stoji iza sukoba sa IranomIzvor: Pravda
