Više od pola miliona građana Srbije u biračkom spisku ima adresu bez ulice i broja, pokazala je analiza Radija Slobodna Evropa.
To piše u podacima o adresama više od pola miliona građana Srbije u biračkom spisku.
Pravo da 25. oktobra izađe na vanredne parlamentarne izbore imaće, tako, više od 500 hiljada birača bez precizno upisane adrese.
Podaci o broju birača po adresama dostupni su na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, zaduženog za birački spisak.
Da je više od 500 hiljada birača upisano bez ulice i kućnog broja, RSE je utvrdio automatskom obradom tih podataka.
Primeri su zabeleženi u različitim delovima Srbije – od Prijepolja na jugozapadu države, preko Čačka na zapadu, do južnih opština Preševo i Bujanovac.
Resorna ministarstva, međutim, ne daju objašnjenje, izveštava RSE.
RSE im je uputio pitanja kako je došlo do toga da stotine hiljada građana nemaju imenovanu adresu u biračkom spisku.
Ali, i kako je moguće da desetine birača budu prijavljene na adresama javnih objekata ili porodičnih kuća, neadekvatne veličine za toliki broj stanovnika.
Iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave naveli su da je „vođenje evidencije prebivališta i boravišta građana u isključivoj nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP)“.
A iz MUP-a, do objave teksta, nisu odgovorili na pitanja RSE.
Primer iz Beograda
U Beogradu, najvećem gradu u državi, gde najviše stanovnika živi u višespratnicama, u podacima o adresama u biračkom spisku fale brojevi stanova.
Naime, više od 90 odsto beogradskih adresa nije upisano sa brojem stana, a u biračkom spisku su dostupni samo podaci o ukupnom broju birača po jednom ulazu, pokazuje analiza RSE.
Zbog toga, nije moguće proveriti koliko je birača upisano na adresi jednog stana – iako je izmenama zakona, usvojenim krajem 2025, građanima omogućeno da u onlajn evidenciji provere koliko je birača u svakom domaćinstvu.
Takav je slučaj i sa jednim soliterom u Zemunu, u Karađorđevoj ulici, u kojoj je prijavljeno 176 birača.
Među njima je i sagovornica Radija Slobodna Evropa (RSE), penzionerka Jelena.
„Nemam poverenja u ovu vlast, pa samim tim ni u birački spisak. Lično nisam proveravala, ali ako smo svi upisani samo na broj zgrade, a ne po broju stana, ne vidim ni svrhu provere“, kaže ona.
S druge strane, njena komšinica, Dragana navodi da je uvek dobijala dva poziva za glasanje i da se to poklapa sa brojem punoletnih članova njenog domaćinstva.
„U tom smislu nisam primetila neregularnosti, niti znam nekoga iz zgrade ko je imao primedbe, ali ljudi generalno imaju sve manje poverenja u izborni proces“, navodi ona.
Dok ulazi u najneizvesniju trku od dolaska na čelo države 2012. godine, vladajuća Srpska napredna stranka odbacuje optužbe da se biračkim spiskom manipuliše, kako bi se uticalo na rezultate glasanja.
Birački spisak opisuje kao „transparentan“ i „najažurniji do sada“.
Međutim, opozicija i nevladini posmatrači pozivaju da im se omogući pristup svim evidencijama – kako bi, unakrsnim proverama različitih državnih baza, utvrdili tačnost spiska i sprečili moguće zloupotrebe.
(Radio Slobodna Evropa)
