VLADIMIR DIMITRIJEVIĆ: Da živimo svi u slozi ili šta očekujemo od naslednika Svetog Save

Sveti Savo i svi sveti iz roda našega, koji ste tokom života mirili zavađenu braću, molite Boga za nas

Piše: Vladimir Dimitrijević

Teško je biti patrijarh srpski.

Patrijarhu srpskom sa srpskim narodom biva kao i proroku Mojsiju, koji, kad više ne može da podnese, kaže Bogu (Brojevi 11, 11-15):„Zašto zlopatiš svoga slugu? Zašto mi nisi iskazao naklonost, nego si natovario na mene teret sveg ovog naroda? Jesam li ja začeo sav ovaj narod? Jesam li ih ja rodio, kad mi kažeš: ’Nosi ih u naručju, kao što dojilja nosi dojenče, u zemlju koju sam zakletvum obećao njihovim praočevima’? ... Ja sam ne mogu nositi sav ovaj narod, jer je pretežak za mene. Ako ćeš tako postupati sa mnom, radije me ubij... da više ne gledam svoju nesreću.”

Ipak, Bog je pomogao proroku Mojsiju, i on je svoju dužnost obavio do kraja.

Kada su se Srbi u Krajini našli na udaru NATO ustaša, patrijarh Pavle je bio u položaju proroka Mojsija. O tome Dejan Medaković svedoči:“Rastužio me je srpski patrijarh. Onako sitan, kao da se još više smanjio, uvukao u sebe, dopro do samog dna svojih velikih briga. Prvi put kao da je izgubio onu svoju svetačku mirnoću, neprestano se vrpoljio na sofi. Uznemirene su bile i njegove ruke. Bilo mi je jasno kakve ga muke more, njega koji iz časa u čas nezadrživo gubi svoj slavonski zavičaj. Tolike su oči uprte u njega, a on, svestan svoje nemoći, očajan što svom narodu ne može da uputi neke opipljive znake utehe. Čini ono što može: opominje na trpljenje, ljubav i strah da ne postanemo neljudi. Naročito ovo poslednje razdire njegovu dušu, jer to isto pritiska olovnom težinom i dušu njegovog naroda. Kako ostati čovek kad nas napadaju upravo neljudi, kada je konačno ugrožen i naš nacionalni opstanak? U takvim trenucima sasvim neubedljivo zvuče jevanđeoske pouke koje zahtevaju praštanje i okretanje drugog obraza“. ( Dejan Medaković: Dani, sećanja VI 1995 – 2000, redigovao i za štampu priredio Vladimir Davidović, Prometej, Novi Sad 2009, 90 )

Ipak, i patrijarh srpski je izdržao, i Bog je velikog Pavla pribrojao tamo gde je i prorok Mojsije.

I danas, kada su u Srbiji izbori, i kada iz neke potmule daljine stižu mračni nagoveštaji da bi se svašta moglo desiti, mi, nedostojni sinovi i kćeri Svetog Save, očekujemo da se prvopastir i pastiri naše Crkve oglase, i pozovu sav naš narod na mir i slogu.

Tako je pastirski glas arhijereja SPC odjeknuo neposredno nakon saveznih i predsedničkih izbora održanih 24. septembra 2000. godine, a uoči događaja od 5. oktobra. Sveti arhijerejski sinod SPC se oglasio već 29. septembra 2000. godine saopštenjem koje je imalo presudan društveni odjek. Sinod je izrazio radost što su izbori protekli mirno i dostojanstveno i direktno pozvao dr Vojislava Koštunicu „i sve njegove saizabpanike” da preuzmu upravu nad državom, parlamentom i opštinama. Crkva je naglasila da preuzimanje vlasti treba izvršiti na osnovu dobijenih rezultata koji su „dokaz poverenja naroda”, apelujući na obe strane da proces prođe bez sukoba.

Nama je to i danas potrebno, nasušno kao hleb. Očekujemo od svojih arhipastira da pozovu na mir i slogu, da nas ne bi snašla nesreća veća od svih, nesreća od koje nas može izbaviti samo iskrena molitva Hristu Bogu, Caru mira:“Gospode Isuse Hriste, Bože naš, Ti si Car mira i Izvor svake dobrote. Pogledaj milostivim okom Svojim na zemlju našu i na narod Tvoj, koji se nalazi u opasnosti od podela, mržnje i sukoba.

Gospode, isceli rane u srcima ljudi, ugasi gnev, omekšaj tvrda srca i prosveti um onih koji odlučuju o miru i ratu. Ne dozvoli, Čovekoljupče, da brat podigne ruku na brata, niti da se prolije krv nevinih. Prekrij nas okriljem Svoje milosti i podari nam duh praštanja, trpljenja i međusobne ljubavi.

Presveta Bogorodice, Zaštitnice hrišćana, raširi svoj omofor nad nama i izbavi nas od međusobnog rata, progona i svakoga zla.

Sveti Savo i svi sveti iz roda našega, koji ste tokom života mirili zavađenu braću, molite Boga za nas, da živimo u miru, slozi i ljubavi, slaveći Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.“