Šefica diplomatije Evropske unije, Kaja Kalas, povukla je prve velike poteze u restrukturiranju bezbednosnog i diplomatskog aparata Brisela. Na vodeće funkcije u diplomatskoj službi Unije imenovane su dve izuzetno uticajne figure sa ozbiljnim vojnim i diplomatskim iskustvom.
Bivša holandska ministarka odbrane Kajsa Olongren zvanično će 1. septembra preuzeti funkciju generalne sekretarke Evropske službe za spoljne poslove i bezbednosnu politiku (EEAS). Time ona postaje najviši državni službenik ove ključne briselske institucije.
Olongren, koja je vodila resor odbrane Holandije od 2022. do 2024. godine, a trenutno radi kao visoki zvaničnik EU za ljudska prava, važi za odlučnog tehnokratu sa dubokim razumevanjem bezbednosne arhitekture kontinenta.
David Kvah preuzima sektor odbrane i bezbednosti
Istovremeno, francuski ambasador pri NATO David Kvah postavljen je na poziciju direktora za odbranu i bezbednost unutar EEAS.
Kvah se nalazi na čelu francuske delegacije pri Severnoatlantskoj alijansi od 2024. godine, a njegov prelazak u strukture Evropske unije jasno ukazuje na nameru Brisela da maksimalno sinhronizuje svoje korake sa Alijansom.
Odgovor na politiku Donalda Trampa i rat u Ukrajini
Ova imenovanja direktno odražavaju novi, znatno agresivniji fokus Evropske unije na jačanje sopstvenih odbrambenih kapaciteta.
Kako ocenjuju analitičari i zapadne novinske agencije, ovaj proces je dodatno ubrzan dugotrajnim ratom u Ukrajini, ali i odlukom američkog predsednika Donalda Trampa da smanji dotadašnje obaveze i finansijski teret Vašingtona prema NATO.
Zvaničnici u Briselu smatraju da će novi tim dramatično ubrzati i olakšati saradnju Unije sa NATO, posebno ako se uzme u obzir da se na čelu Alijanse nalazi Mark Rute, nekadašnji premijer Holandije i dugogodišnji bliski saradnik novoimenovane Kajse Olongren.
Reforma Brisela nakon neuspeha u Gazi
Velike kadrovske promene dolaze u trenutku kada unutar Evropske unije bukti ozbiljna rasprava o korenitoj reformi kompletne diplomatske službe.
Brisel se već duže vreme nalazi pod lavinom kritika da je odgovor Unije na velike globalne krize, poput sukoba u Pojasu Gaze, bio „spor i nedovoljno usklađen“.
Glavni razlozi za to leže u dubokim političkim razlikama među državama članicama, ali i birokratskim trvenjima između samih evropskih institucija, što Kalas sada pokušava da preseče postavljanjem iskusnih kriznih menadžera na ključne pozicije.
Intermagazin
