Bivši američki obaveštajac Lari Džonson ocenio je da se sukob između Saudijske Arabije i jemenskih Huta pretvara u ozbiljnu pretnju za saudijsku ekonomiju i stabilnost vlasti u Rijadu. Istovremeno, poremećaji u snabdevanju naftom, tečnim prirodnim gasom i drugim strateškim sirovinama mogli bi da izazovu globalni inflatorni talas i prodube ekonomsku krizu.
U razgovoru objavljenom 10. oktobra 2026. godine na kanali "Dialogue Works", Džonson je govorio o napadima na saudijske aerodrome i naftnu infrastrukturu, mogućim posledicama po vlast prestolonaslednika Muhameda bin Salmana, kao i o uticaju krize na energetsko tržište i odnose SAD, Rusije i Evrope.
Napadnut je međunarodni aerodrom „Kralj Halid“ u Rijadu, a zatim su stigle informacije o novom napadu na aerodrom u Damamu, na istoku Saudijske Arabije.
Džonson je ocenio da bi napadi mogli ozbiljno da poremete civilni avio-saobraćaj i dodatno pogode saudijsku ekonomiju, koja zavisi od izvoza energenata, investicija i priliva novca.
„Ovo je totalni rat između Saudijaca i Jemenaca. Barem Jemenci to razumeju i u skladu s tim deluju“, rekao je Džonson, dodajući da bi posledice mogle da budu mnogo ozbiljnije od neposredne štete na pojedinačnim ciljevima.
On smatra da je saudijsko rukovodstvo izloženo većem riziku nego što se često predstavlja u zapadnim medijima. Prema njegovoj proceni, produžavanje rata, oštećenje naftne infrastrukture i pad prihoda mogli bi da ugroze unutrašnju stabilnost kraljevstva.
Džonson je podsetio da Saudijska Arabija nije društvo koje čini samo jedna plemenska zajednica, već zemlja sa složenom plemenskom strukturom. Ukoliko bi centralna vlast oslabila, smatra on, pojedine plemenske grupe mogle bi da počnu da traže drugačije političke dogovore, uključujući i sporazume sa Hutima.
„Ne mislim da ljudi shvataju koliko je režim Muhameda bin Salmana ranjiv“, poručio je Džonson, ocenjujući da bi ishod sukoba mogao da promeni odnose snaga unutar Saudijske Arabije.
Huti napadaju, a saudijska protivvazdušna odbrana ne uspeva da zaustavi rakete
Jedna od glavnih tema razgovora bila je sposobnost jemenskih snaga da pogode ciljeve duboko unutar Saudijske Arabije, uprkos velikim ulaganjima Rijada u savremeno naoružanje i protivvazdušnu odbranu.
Voditelj je ukazao na to da su sistemi protivvazdušne odbrane u regionu, prema njegovoj oceni, oslabljeni i da su neke baterije premeštene iz oblasti Persijskog zaliva. Džonson je postavio pitanje zašto saudijski sistemi nisu uspeli da zaštite aerodrome i naftna postrojenja.
„Ako ih imaju, onda ih ne koriste. Ili nisu raspoređeni oko aerodroma“, rekao je on.
Džonson je ukazao i na značaj navigacionih sistema koji bi mogli da se koriste za navođenje raketa. Postavio je pitanje da li jemenske snage koriste američki sistem GPS ili imaju pristup drugim satelitskim navigacionim sistemima, poput kineskog Bejdoua ili ruskog GLONASS-a.
Prema njegovim rečima, preciznost napada otvara pitanje kakvu tehničku podršku jemenske snage imaju, ali u razgovoru nisu predstavljeni podaci koji bi dali konačan odgovor na to pitanje.
Posebno je istaknuta i mogućnost da se napadi nastave na sve veći broj ciljeva, čime bi se dodatno opteretili saudijski sistemi odbrane i povećali troškovi rata.
Džonson je podsetio i na snimke koji, prema prikazu u emisiji, pokazuju predaju pripadnika snaga koje podržava Saudijska Arabija u Jemenu. On je ocenio da bi takvi prizori mogli da utiču na moral boraca, jer zarobljenici vide da predaja može da im omogući da prežive.
„Ako im pokažu te snimke, mogli bi da pomisle: ’To je dobra ideja, predajmo se i ostaćemo živi’“, rekao je Džonson.
Džonson je izrazio uverenje da bi Huti mogli da pokušaju da preuzmu i pogranične oblasti Saudijske Arabije, uključujući Džizan, Nadžran i Asir.
On je ocenio da bi eventualni dogovori Huta sa drugim plemenskim grupama u Saudijskoj Arabiji mogli dodatno da oslabe centralnu vlast u Rijadu.
Naftna infrastruktura i Ormuski moreuz pod sve većim pritiskom
Veliki deo razgovora bio je posvećen posledicama napada na energetsku infrastrukturu i rizicima za globalno snabdevanje naftom.
Voditelj je podsetio na izveštaje o oštećenjima na saudijskim naftnim postrojenjima, kao i na značaj naftovoda koji povezuje istočne delove zemlje sa obalom Crvenog mora. Taj pravac omogućava Saudijskoj Arabiji da deo izvoza preusmeri mimo Ormuskog moreuza, jednog od najvažnijih svetskih energetskih prolaza.
Džonson je upozorio da se ne sme zanemariti ranjivost samog naftovoda. Prema njegovim rečima, sistem zavisi od niza pumpnih stanica, pa ozbiljno oštećenje ključnih delova može da onemogući protok nafte čak i ako ostatak infrastrukture ostane operativan.
„Ne možete jednostavno da oštetite nekoliko delova sistema i očekujete da sve nastavi da funkcioniše normalno. Isto važi za naftu“, objasnio je on.
Posebnu zabrinutost izaziva i situacija sa izvozom tečnog prirodnog gasa iz Katara. Zbog problema u plovidbi kroz Ormuski moreuz, snabdevanje brojnih zemalja moglo bi da bude otežano, a posledice bi se osetile daleko izvan Bliskog istoka.
Džonson je naveo da su među ugroženim tržištima Pakistan, Bangladeš, Indija, Egipat i Tajvan, dok Kina raspolaže većim brojem alternativnih izvora snabdevanja.
On je upozorio da se posledice ne završavaju na ceni gasa. Manje dostupnih energenata utiče na proizvodnju električne energije, đubriva, hemikalija i industrijskih proizvoda, što zatim povećava cene hrane i drugih roba.
Prema njegovoj oceni, posledice bi mogle da postanu još vidljivije tokom naredne godine, naročito u sektorima koji zavise od stabilnog snabdevanja energijom i sirovinama.
„Ovo je globalni inflatorni šok, ali i šok koji može da izazove recesiju. Postavljeni su uslovi za stagflaciju ogromnih razmera“, ocenio je Džonson.
On je ukazao i na moguće posledice po tržište helijuma, koji ima važnu ulogu u proizvodnji poluprovodnika i drugim tehnološkim procesima. Poremećaji u snabdevanju mogli bi da povećaju cene i stvore dodatni pritisak na elektronsku industriju.
Kao jednu od mogućih posledica energetske krize, Džonson je naveo da bi neke zemlje mogle ponovo da povećaju upotrebu uglja. U tom slučaju, korist bi imali veliki proizvođači poput Kine, Indije i Indonezije, dok bi globalna potražnja za tečnim prirodnim gasom mogla da se promeni na duži rok.
Da li Saudijska Arabija može da se osloni na SAD, Tursku i Pakistan?
U razgovoru je razmatrana i mogućnost da Saudijska Arabija dobije dodatnu vojnu pomoć od drugih zemalja, posebno Turske i Pakistana.
Džonson je rekao da do tada nije video uverljive pokazatelje da su te zemlje preduzele značajnije vojne akcije u korist Rijada. Odbacio je kao nepotvrđene izveštaje o pakistanskim udarima na Jemen, navodeći da informacije koje su dobili od pakistanskog vojnog izvora ne potvrđuju takve tvrdnje.
Prema njegovoj oceni, čak ni eventualno slanje dodatnih snaga ne bi nužno promenilo odnos snaga na terenu. Saudijska Arabija raspolaže znatno većim finansijskim sredstvima, ali to samo po sebi ne garantuje uspeh u ratu.
Džonson je ukazao na razliku između skupih sistema naoružanja i oružja koje protivnik može da koristi za nanošenje štete kritičnim ciljevima. Prema njegovim rečima, saudijska vojna potrošnja nije sprečila napade na aerodrome i naftnu infrastrukturu.
Kao dodatni rizik naveo je mogućnost da jemenske snage počnu da gađaju postrojenja za desalinizaciju morske vode, od kojih Saudijska Arabija u velikoj meri zavisi za snabdevanje stanovništva vodom.
„Ako Huti odluče da balističkim raketama počnu da gađaju postrojenja za desalinizaciju, Saudijska Arabija će se naći u veoma ozbiljnom problemu“, upozorio je Džonson.
On je dodao da bi eventualni napadi na takve objekte mogli da imaju dalekosežne posledice, daleko veće od direktne materijalne štete.
Umesto da traži izlaz kroz političke pregovore, saudijsko rukovodstvo, prema oceni sagovornika emisije, rizikuje da nastavkom vojne kampanje dodatno pogorša sopstveni položaj.
Tramp, Rusija i borba za snabdevanje dizelom
Drugi veliki deo razgovora odnosio se na američku politiku prema Rusiji i Ukrajini, kao i na nastojanja administracije Donalda Trampa da ublaži nestašice dizela.
Džonson je odbacio tezu da su ukrajinski napadi na ruske rafinerije glavni uzrok globalne nestašice dizela. Prema njegovoj oceni, problem je strukturne prirode i pre svega je povezan sa gubitkom snabdevanja iz Persijskog zaliva.
On je naveo da bi ruski izvoz dizela mogao da pomogne u ublažavanju krize, ali da količine koje se pominju neće same po sebi rešiti problem na svetskom tržištu.
Istovremeno, Džonson smatra da bi eventualno ublažavanje američkih ograničenja na ruske energente moglo da donese dodatne prihode Moskvi i omogući Rusiji da ojača svoju poziciju na energetskom tržištu.
Posebno je izdvojio Trampovu izjavu da bi SAD mogle da obustave obaveštajnu podršku Ukrajini ukoliko Kijev nastavi da napada ruske rafinerije. Džonson je ocenio da bi takav potez, ukoliko bude sproveden, dodatno otežao položaj ukrajinskih snaga.
Tramp je, prema snimku koji je prikazan u emisiji, kritikovao ukrajinske napade na rusku energetsku infrastrukturu, uz obrazloženje da oni pogoršavaju globalnu nestašicu dizela i nanose štetu svetskoj privredi.
Džonson je ocenio da bi nastavak takvih napada mogao da dovede do novih tenzija između Vašingtona i Kijeva, posebno u trenutku kada američka administracija pokušava da stabilizuje cene energenata.
Prema njegovim rečima, Evropa bi mogla da se nađe u posebno nepovoljnom položaju. Nakon što je smanjila oslanjanje na ruske energente, postala je zavisnija od snabdevanja iz SAD, često po višim cenama. Ako Vašington sada ponovo otvori prostor za ruske isporuke, evropske zemlje mogle bi da se suoče sa još složenijom energetskom situacijom.
Džonson: Novi napad na Iran bio bi znak očaja
Sagovornici su razmatrali i mogućnost da Izrael ponovo napadne Iran, kao i navode da bi takav potez mogao da bude povezan sa političkim interesima izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.
Džonson je odbacio procene da Vašington podstiče novi rat protiv Irana kako bi pomogao Izraelu. Prema njegovim rečima, Donald Tramp je sve više usredsređen na domaće ekonomske probleme i na predstojeće izbore za Kongres.
On smatra da bi nova eskalacija sa Iranom mogla da nanese dodatnu političku štetu Trampu i republikancima, posebno zbog cena goriva i posledica po američku privredu.
„Da li bi to imalo jasan vojni cilj? Ne. To bi više bio čin frustracije, pokušaj da se pokaže da se nešto radi“, ocenio je Džonson.
On je upozorio da bi Izrael, u slučaju novog napada, mogao da se suoči sa snažnim i razornim odgovorom Irana. Prema njegovoj proceni, pretpostavka da bi novi sukob automatski poboljšao politički položaj izraelskog premijera mogla bi da se pokaže kao ozbiljna greška.
Džonson je takođe kritikovao pokušaje da se aktuelni sukob predstavi kroz istorijske sukobe drevnih Persijanaca i Grka. Komentarišući izjave američkog državnog sekretara Marka Rubija, ocenio je da pozivanje na antičku istoriju ne objašnjava savremeni sukob i da takva retorika predstavlja znak slabosti argumenata.
Prema njegovoj oceni, administracija u Vašingtonu sada pre svega nastoji da smanji ekonomske posledice krize, dok se mogućnost širenja rata pokazuje kao dodatni rizik.
Popravka naftnih postrojenja mogla bi da traje godinama
Na kraju razgovora posebna pažnja posvećena je vremenu koje bi bilo potrebno da se obnove oštećena saudijska naftna infrastruktura i proizvodni kapaciteti.
Džonson je rekao da vreme popravke zavisi od obima oštećenja, dostupnosti rezervnih delova i mogućnosti da se postrojenja bezbedno vrate u rad. Pozvao se na procene koje su ranije iznosili predstavnici naftne industrije i drugi analitičari, prema kojima bi obnova pojedinih kapaciteta mogla da traje dve do pet godina.
On je naglasio da su te procene iznete pre najnovijih napada, pa bi dodatna oštećenja mogla da produže period oporavka.
„Ovo znači da se sve više nafte povlači sa tržišta, a posledice će biti dugoročne“, ocenio je Džonson.
Prema njegovim rečima, kriza na Bliskom istoku više nije samo regionalni vojni sukob. Ona preti da preraste u globalni ekonomski problem koji će uticati na cene goriva, industrijsku proizvodnju, snabdevanje hranom i stabilnost čitavih država.
Džonson je razgovor završio ocenom da se situacija u Jemenu razvija nepovoljno po Saudijsku Arabiju i da bi u narednim danima moglo da dođe do daljeg pogoršanja položaja snaga koje podržava Rijad. Voditelj je izrazio uverenje da bi moral tih snaga mogao da se uruši u kratkom roku, a Džonson se složio da je to moguć scenario.
Bliski istokMasovna predaja prosaudijskih snaga opkoljenih kod grada Taiz u Jemenu (VIDEO)Izvor: Pravda
