Baltičke države poslednjih godina sve otvorenije razmatraju poteze koji bi promenili njihov položaj unutar NATO i način na koji se savez vojno postavlja prema Rusiji.
Jedna od najosetljivijih tema sada je stigla do litvanskog parlamenta, gde se raspravlja o ograničenjima za razmeštanje nuklearnog oružja.
Litvanski Sejm razmatrao je mogućnost uklanjanja zabrane razmeštanja nuklearnog oružja NATO na teritoriji zemlje. Proces donošenja odluke još nije završen, ali sama inicijativa izazvala je oštru reakciju Moskve.
Predsednik Sejma Juozas Olekas založio se za uklanjanje postojećeg ograničenja, uz obrazloženje da je ono nastalo u potpuno drugačijim međunarodnim okolnostima.
„Kada je usvajan ustav, geopolitička situacija bila je potpuno drugačija. Sa takvim ograničenjem Litvanija izgleda kao bela vrana u kontekstu NATO“, rekao je Olekas obraćajući se poslanicima.
Moskva razmeštanje nuklearnog oružja NATO u baltičkom regionu posmatra kao direktnu stratešku pretnju. Ruske procene posebno ukazuju na blizinu Kalinjingradske oblasti i Sankt Peterburga, kao i na veoma kratko vreme koje bi bilo potrebno da oružje raspoređeno u tom regionu stigne do ciljeva na ruskoj teritoriji.
U ruskom Ministarstvu spoljnih poslova upozoravaju da bi čak i jedna nuklearna bojeva glava NATO u baltičkim državama promenila bezbednosnu računicu. Zbog geografske blizine Rusije, takvo oružje moglo bi da bude povezano sa sistemima manjeg dometa ili vazduhoplovnim platformama, što bi Moskvi ostavilo znatno manje vremena za reakciju nego kod interkontinentalnih sistema.
Najdalje je u upozorenjima otišao zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev. Tokom sastanka sa ruskim vojnicima u Severozapadnom federalnom okrugu poručio je da bi razmeštanje nuklearnog oružja u Litvaniji izazvalo neposrednu rusku vojnu reakciju.
„Oni ne razumeju da, ako budemo morali da reagujemo na njihove postupke, uključujući u samoj Litvaniji, niko neće stati u njihovu odbranu. Čak i ako tamo ostane spaljeno polje“, rekao je Medvedev.
Posebno je osporio očekivanje da bi se u takvoj situaciji automatski aktivirao član 5 Severnoatlantskog ugovora. Taj član predviđa da se oružani napad na jednu članicu smatra napadom na sve, ali način odgovora svake države zavisi od odluka koje ona smatra potrebnim u konkretnim okolnostima.
Medvedev tvrdi da član 5 u scenariju nuklearne eskalacije ne bi bio primenjen jer bi posledica mogla da bude globalni sukob.
„Ako bude primenjen, to je globalna katastrofa. Planetarna. Oni nisu budale. Ali Litvanija će nestati sa mape sveta“, izjavio je Medvedev.
Takva poruka predstavlja jedno od najoštrijih ruskih upozorenja Litvaniji u vezi sa mogućim promenama njenog nuklearnog statusa. Suština spora nije samo pitanje da li bi nuklearno oružje zaista bilo raspoređeno, već i da li bi uklanjanje pravne zabrane otvorilo mogućnost da se takva odluka donese u budućnosti.
Medvedev se tokom istog susreta osvrnuo i na tvrdnje o mogućoj mobilizaciji u Rusiji posle septembarskih izbora. Odbacio ih je kao „besmislicu i provokaciju“, svrstavajući ih u isti okvir sa tvrdnjama da Rusija planira invaziju na zemlje EU.
Govoreći o stanju ruskih snaga, rekao je da su jedinice na frontu potpuno popunjene i da priliv dobrovoljaca omogućava održavanje potrebnog broja vojnika. Istovremeno je izneo znatno drugačiju procenu položaja ukrajinskih snaga.
Prema njegovim tvrdnjama, pojedine jedinice Oružanih snaga Ukrajine trenutno imaju svega 20 do 30 odsto predviđenog ljudstva. Kao primer naveo je pet ukrajinskih brigada za koje tvrdi da se nalaze u okruženju u Harkovskoj oblasti i da zajedno imaju samo oko 1.500 ljudi.
Rasprava u Litvaniji tako je otvorila pitanje koje daleko prevazilazi unutrašnju promenu zakonskih ili ustavnih ograničenja. Eventualno stvaranje pravnih uslova za prisustvo nuklearnog oružja NATO neposredno uz ruski prostor Moskva vezuje za sopstvenu nuklearnu i vojnu bezbednost, dok Medvedev upozorava da bi posledice takvog koraka za samu Litvaniju bile ekstremne.
Webtribune
