Italijanska premijerka Đorđa Meloni predlaže širenje "albanskog modela", a predlog italijanske vlade trebalo bi da predstavi ministar unutrašnjih poslova Mateo Pjantedozi na vanrednom sastanku ministara unutrašnjih poslova EU.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni namerava da Crnu Goru predloži kao jednu od mogućih zemalja za uspostavljanje centara za prihvat i repatrijaciju iregularnih migranata, saznaje italijanska agencija Ansa, prenosi list "Dan".
Prema tim navodima, Crna Gora se našla na preliminarnoj listi država u kojima bi Evropska unija mogla da uspostavi nove centre za smeštaj migranata i obradu njihove dokumentacije. Predlog italijanske vlade trebalo bi da predstavi ministar unutrašnjih poslova Mateo Pjantedozi na vanrednom sastanku ministara unutrašnjih poslova EU.
Navodi se da se strategija vlade Đorđe Meloni zasniva se na širenju već postojećeg "albanskog modela" na druge države van granica EU, s tim da je ključna razlika u odnosu na sporazum koji Rim ima sa Tiranom u tome što bi se novi centri finansirali direktno iz evropskih fondova i zajedničkog budžeta Unije.
Pored Crne Gore, na spisku potencijalnih država u kojima bi mogli biti formirani ovakvi centri nalaze se i Tunis, Libija, Egipat, Ruanda, Gana, Senegal, Mauritanija, Uganda, Uzbekistan, Jermenija i Etiopija.
Spajić: Odgovor će biti negativan
Na ove navode reagovao je crnogorski premijer Milojko Spajić, koji je istakao da Crna Gora nije vodila pregovore o uspostavljanju takvih centara na svojoj teritoriji, kao i da Vlada nije dobila zvaničnu inicijativu za njihovo otvaranje.
"A kada bude ta inicijativa na stolu – naš odgovor će biti negativan", poručio je Spajić.
Spajić je naglasio da Crna Gora ostaje pouzdan partner Evropske unije u zaštiti zajedničkih granica i upravljanju migracionim kretanjima, ali da će sve odluke koje se tiču države biti donošene odgovorno, transparentno i isključivo u skladu sa interesima građana Crne Gore.
Snažan pritisak Rima na Brisel dolazi u trenutku pojačane migrantske krize na južnim granicama Evrope, a okidač za vanrednu reakciju bile su dramatične okolnosti u španskoj severnoafričkoj enklavi Seuti, gde je zabeležen ulazak oko 50.000 migranata, pri čemu je poginulo više od 57 osoba.
Ovaj slučaj izazvao je nove političke i diplomatske tenzije unutar Evropske unije, a italijanska vlada je nakon incidenata privremeno suspendovala deo primene Šengenskog sporazuma za pojedine letove i brodske linije iz Španije, u trajanju od mesec dana.
Ovaj potez Rima naišao je na oštre kritike vlasti u Madridu. Španski ministar spoljnih poslova Hose Manuel Albares izjavio je da pojedine evropske vlade nisu na adekvatan način odgovorile na migracionu krizu, direktno kritikujući pristup italijanskog rukovodstva. Mere Rima su, osim španskih vlasti, kritikovali i predstavnici italijanske opozicije, nazivajući ih politički motivisanim potezom.
Kako bi obezbedila saradnju država van Evropske unije, Italija zahteva strožu primenu programa GSP+, koji bi od 1. januara naredne godine povezao ekonomske ustupke i trgovinske povlastice za treće zemlje sa njihovom spremnošću da sarađuju u postupcima vraćanja migranata.
To bi značilo da bi države korisnice ovih povlastica morale da prihvate nazad svoje državljane koji nelegalno borave na teritoriji EU i da bez odlaganja učestvuju u procedurama njihove deportacije.
RT.RS
