Poseta direktora CIA Džona Ratklifa Moskvi postala je jedna od najintrigantnijih diplomatsko-obaveštajnih epizoda u trenutku kada se stanje na ukrajinskom frontu ubrzano menja.
Različita objašnjenja razloga njegovog dolaska kreću se od bezbednosnih upozorenja i pitanja Irana do pokušaja da se utiče na rusko vođenje rata.
Poseta direktora CIA Džona Ratklifa Moskvi postala je jedna od najintrigantnijih diplomatsko-obaveštajnih epizoda u trenutku kada se stanje na ukrajinskom frontu ubrzano menja.
Različita objašnjenja razloga njegovog dolaska kreću se od bezbednosnih upozorenja i pitanja Irana do pokušaja da se utiče na rusko vođenje rata.
Lavrov je u isto vreme imao sastanak sa visokim predstavnikom Vatikana Polom Galagerom. U političkom smislu, činjenica da šef ruske diplomatije nije izdvojio vreme za direktora CIA, ali jeste za vatikanskog diplomatu, predstavljena je kao signal prioriteta koje je Moskva želela da pokaže.
Ipak, sama poseta nije bila bez značaja. Činjenica da je prvi čovek američke Centralne obaveštajne agencije putovao u Moskvu pokazuje da su komunikacioni kanali između dve strane ostali aktivni čak i kada zvanična diplomatija daje malo konkretnih rezultata.
U drugom delu analize Merkuris iz činjenice da je Ratklif uopšte poslat izvodi zaključak da su Sjedinjene Države tražile način da utiču na tempo ili pravac ruskih operacija u Ukrajini. Prema njegovoj proceni, razlog za to nije ruska slabost već zabrinutost zbog pogoršanja ukrajinskog položaja.
U raspravi se pominju i druga moguća objašnjenja. Jedno je bilo upozorenje Moskvi u vezi sa eventualnim napadom na članicu NATO-a, iako su evropski zvaničnici istovremeno govorili da nemaju dokaze o ruskom planu za takvu akciju.
Druga verzija vezivala je posetu za rusku pomoć Iranu, dok je treća mogućnost bila da se radi o rutinskom obaveštajnom kontaktu visokog nivoa. Nijedna od njih u izlaganju nije prihvaćena kao dovoljno uverljiva da objasni trenutak u kojem je Ratklif doputovao.
U pozadini svih tih tumačenja nalazi se promena vojne situacije. Ako ruske snage nastavljaju da napreduju u Donbasu i Zaporoškoj oblasti, američki interes za direktan kanal sa Moskvom postaje razumljiviji bez obzira na to šta je tačno bilo izgovoreno iza zatvorenih vrata.
Istovremeno, odbijanje Putina i Lavrova da se sastanu sa direktorom CIA može ukazivati da ruska strana ne želi da takvom kontaktu daje politički status pregovora na najvišem nivou.
Zato je najveći značaj ove epizode možda upravo u raskoraku između diskretnog američkog angažovanja i javne slike potpunog diplomatskog zastoja.
Šta je Ratklif konkretno tražio ostaje pitanje bez pouzdano objavljenog odgovora. Ali sama činjenica da je stigao u Moskvu usred pogoršanja situacije na frontu pokazuje da iza javne retorike i dalje postoji komunikacija tamo gde obe strane procenjuju da je ona potrebna.
Izvor: Webtribune
