Ideja da bi rat mogao jednostavno da bude završen bez jasnog političkog i vojnog ishoda postaje jedno od centralnih pitanja u ruskoj javnoj debati.
Posle više od četiri godine sukoba sve češće se govori o njegovom okončanju, ali upravo takav pristup Aleksandar Dugin smatra opasnim jer, prema njegovoj proceni, osnovni razlozi konfrontacije nisu nestali.
Ruski filozof je u razgovoru sa Sergejem Mardanom ocenio da prelazak sa pojma „pobeda“ na mnogo neodređeniju formulaciju „završetak rata“ stvara pogrešan utisak da je moguće zaustaviti sukob, prihvatiti postojeće stanje i vratiti se normalnom životu.
Problem je, međutim, mnogo širi od same linije fronta u Ukrajini. Rusija se, prema toj proceni, suočila sa čitavim zapadnim sistemom i sa konfrontacijom koja istovremeno ima vojnu, ekonomsku, tehnološku, političku i ideološku dimenziju.
Moskva za takav sukob prvobitno nije bila potpuno pripremljena. Početna namera bila je očuvanje sopstvenog suvereniteta uz ostanak unutar međunarodnog sistema u kojem je Zapad imao dominantnu ulogu. Takav model, međutim, nije opstao, pa je konfrontacija postepeno dobila mnogo šire razmere.
Zbog toga eventualni sporazum koji bi samo zaustavio borbe duž postojeće linije razdvajanja ne bi rešio glavni problem. Osnovni politički sukob ostao bi otvoren, dok bi obe strane dobile vreme da se pripreme za njegov nastavak.
Važan deo tog zaključka proizlazi iz činjenice da nijedna strana, prema ovoj proceni, još nije ostvarila položaj koji bi smatrala dovoljno povoljnim za trajno okončanje rata. Zapadne zemlje nisu odustale od ideje da Rusiji nanesu strateški poraz, a pojedine događaje tokom dosadašnjeg rata i dalje tumače kao dokaz ruske slabosti.
Istovremeno, ni Moskva nije ostvarila ciljeve koje je postavila na početku specijalne vojne operacije. To je jedna od najvažnijih tačaka čitave argumentacije: četiri godine borbi nisu dovele do situacije u kojoj bi bilo moguće zaključiti da su ključna pitanja rešena.
Dugin zato odbacuje mogućnost klasičnog „nerešenog rezultata“. Njegova procena je da sadašnja konfrontacija ima takvu prirodu da privremeni kompromis može odložiti obračun, ali ne i ukloniti njegove uzroke.
Donald Tramp takođe nije promenio tu jednačinu. Iako bi američkom predsedniku odgovaralo da smanji intenzitet ukrajinskog sukoba kako bi više pažnje usmerio prema Kini i Iranu, sama želja Vašingtona da promeni prioritete nije dovoljna da ukloni interese svih aktera uključenih u rat.
Mogućnost mira pojavila bi se tek kada bi glavne strane zaključile da nastavkom borbi više ne mogu ostvariti dovoljno veliku korist ili kada bi odnos snaga proizveo dovoljno jasan rezultat. Takva tačka, prema proceni iznetoj u razgovoru, još nije dostignuta.
Zato se pitanje više ne svodi na to koliko rat traje, već šta bi njegovo okončanje stvarno značilo. Ako politički i strateški uzroci sukoba ostanu netaknuti, prestanak vatre mogao bi predstavljati samo pauzu.
U takvoj situaciji najveća opasnost za Moskvu bila bi da privremeno smanjenje borbi protumači kao završetak konfrontacije. Rat je tokom prethodnih godina prerastao početne okvire i postao deo mnogo većeg sukoba Rusije i Zapada, a upravo će ishod tog šireg obračuna odrediti kada će stvarni završetak postati moguć.
Webtribune
