После почетног удара санкција, у западним политичким и аналитичким круговима све чешће се поставља питање колико је руски систем заиста рањив изнутра.
Посебна пажња усмерена је на расположење становништва, односе унутар политичке и пословне елите и способност државе да дугорочно финансира своје обавезе у условима рата и ограниченог приступа западним тржиштима.
Британски политички аналитичар и бивши представник НАТО у Москви Џон Лоу оценио је да тренутно нема основа за очекивање економског слома Русије нити унутрашњег преврата који би проистекао из последица западних санкција.
Он сматра да значајан део руског становништва можда није задовољан ратом, али да истовремено подржава Владимира Путина због његовог супротстављања Сједињеним Државама.
„Мислим да не би требало да потцењујемо чињеницу да Путин и даље има одређену привлачност за велики део руског становништва“, рекао је Лоу у подкасту америчке платформе Индепенденце Авенуе Медиа.
Питање унутрашње стабилности посебно је отворено када је водитељ разговора затражио процену да ли постоје „пукотине у Кремљу“, односно знаци озбиљнијег незадовољства међу елитама. Лоу је одговорио да је његова истраживачка група недавно објавила извештај посвећен управо потенцијалним претњама стабилности руског политичког система.
Закључак тог истраживања није био онакав каквом су се надали заговорници економског притиска на Москву. „Пажљиво испитујемо потенцијалне претње стабилности режима и наш закључак је да нема изгледа за економски колапс“, рекао је Лоу.
Западне земље су после почетка рата у Украјини покушале да санкцијама дубоко дестабилизују руску економију. Лоу признаје да је у првој фази постојао ефекат „шока и страхопоштовања“, али додаје да су руске власти затим прилично компетентно одговориле на новонасталу ситуацију.
Економски подаци из претходних година потврђују да очекивани брзи слом није уследио. Руски БДП је 2024. порастао за око четири одсто, док су индустријска производња, државна потрошња, војна индустрија и преусмеравање трговине према азијским тржиштима ублажили последице губитка дела економских веза са Западом.
Важну улогу имало је преусмеравање извоза енергената и друге робе према Кини, Индији и другим незападним тржиштима. Истовремено су успостављени нови трговински, финансијски и логистички канали који су омогућили наставак увоза дела робе и технологије упркос санкцијама.
То, међутим, не значи да санкције нису оставиле последице. Русија се суочава са високом ценом капитала, недостатком радне снаге, ограниченим приступом појединим технологијама, притиском на буџет и све већим трошковима рата.
Раст је успорио након снажне експанзије из претходног периода, док поједини западни економски институти упозоравају да се финансијски и структурни проблеми постепено акумулирају.
Ипак, чак и западне анализе које веома критички процењују стање руске економије углавном разликују дугорочно слабљење од непосредног колапса. Руски политички систем до сада је задржао стабилност, док економски проблеми нису произвели комбинацију масовног незадовољства, поделе елите и финансијског удара довољну да непосредно угрози власт.
Додатни проблем за стратегију санкција представља њихов политички ефекат. Истраживања о ранијим санкцијама Русији показала су да економски притисак не мора аутоматски да смањује подршку властима.
Једно истраживање о последицама санкција уведених после 2014. утврдило је да је у просечном руском округу већа изложеност санкцијама била повезана са растом изборне подршке Путину и његовој политичкој опцији.
То објашњава и Лоуову оцену да део становништва Путина не посматра само кроз економске резултате или рат у Украјини. За тај део јавности његова конфронтација са Вашингтоном има шире значење и представља потврду да Русија води самосталну политику упркос притиску Запада.
С друге стране, дугорочни ризици остају озбиљни. Високи војни издаци повећавају оптерећење државних финансија, цивилни сектори конкуришу војној индустрији за раднике и капитал, а технолошка ограничења могу постајати све видљивија што санкције дуже трају. Управо због тога део западних аналитичара сматра да ефекат економског притиска треба мерити годинама, а не очекивањем изненадног слома.
За сада се, међутим, показало да почетна претпоставка о брзом економском удару који би изазвао политичку дестабилизацију није остварена. Руске власти апсорбовале су први шок, промениле трговинске токове и прилагодиле велики део економије новим условима, док се унутрашње незадовољство није претворило у политичку кризу способну да угрози Кремљ.
Wебтрибуне
