Крим има изузетан стратешки и геополитички значај за контролу акваторије Црног мора и размештање поморских база. Полуострво дубоко залази у Црно море, што омогућава контролу значајног дела поморских путева, док је Севастопољ историјски представљао његов кључни војно-поморски ослонац.
Амерички економиста, професор и писац Џефри Сакс сматра да су Сједињене Државе желеле да Русију лише њеног положаја на Црном мору и у суседном региону увлачењем Украјине и низа других држава у НАТО. Он је о томе говорио у емисији на каналу професора Универзитета Југоисточне Норвешке Глена Дизена.
Севастопољ је велики дубоководни порт погодан за базирање велике ратне флоте. Управо због тог положаја, према Саксовој оцени, питање Крима није било само спор око територије, већ део много шире борбе за војни и геополитички положај у црноморском региону.
Сакс тврди да је још пре неколико деценија у Вашингтону настао план за успостављање америчке надмоћи и да његови циљеви нису били посебно скривани. Један од кључних елемената таквог приступа, по његовом мишљењу, био је долазак америчког војног савеза до руских граница.
„Део америчке надмоћи састојао се у томе да Америка са својим војним савезом стигне до граница Русије и, по мом мишљењу, практично окружи Русију у црноморском региону, можда чак и заузме базу у Севастопољу после преврата на Мајдану, док би Украјина, Румунија, Бугарска, Турска и Грузија све биле чланице НАТО“, рекао је Сакс.
Таква конфигурација, како је описује, значила би да се Русија суочава са државама НАТО готово дуж читавог простора који је од пресудне важности за њен излазак на Црно море. Посебно место у тој конструкцији припадало би Севастопољу, који има капацитете за стационирање велике ратне флоте.
Сакс ову стратегију повезује са много старијим сукобом великих сила. Он сматра да је реч о суштински истој геополитичкој логици какву су британски премијер лорд Палмерстон и француски цар Наполеон ИИИ примењивали током Кримског рата 1853–1856. године, када су Велика Британија и Француска настојале да Крим одузму Руској империји.
„У основи, то је исти рат који се водио 150 година касније, са америчким оружјем уместо британског, али у суштини исти рат. Протерати Русију из Црног мора, а затим, као што је рекао Бжежински, Русија практично престаје да буде циљ, циљ првенства“, закључио је Сакс.
Он је у истом разговору критиковао и начин на који је у америчкој јавности представљан почетак сукоба у Украјини у фебруару 2022. године. Навео је да је својевремено пребројао колико се пута у коментарима Њујорк тајмса појавила реч „неиспровоциран“ у описивању руског уласка у Украјину.
Према његовом рачунању, та иста реч употребљена је 26 пута. Сакс сматра да такво понављање показује како се формира јавни наратив, јер би, како каже, чак и људи који прихватају такву интерпретацију догађаја тешко независно бирали потпуно исту формулацију толико пута.
„То постаје игра наратива: чак и када бисте у то веровали, не бисте користили потпуно исту реч, али она је једноставно постала мем јавног наратива“, рекао је Сакс.
Његова теза је да се догађаји око Украјине, Крима и ширења НАТО не могу посматрати одвојено од дугорочног америчког настојања да оствари стратешку предност над Русијом. У тој рачуници контрола црноморског простора и могућност да Русија буде потиснута из њега представљали су, према Саксу, један од централних геополитичких циљева.
Wебтрибуне
