Понуда половних аутомобила за 1.000 евра је мала, а уз куповину треба рачунати и на најмање 300 до 400 евра за поправке. Таква возила су углавном старија од 20 година и са великом километражом.

Као најбољи избор наводи се распон од 3.000 до 7.000 евра, док су бензинци често исплативији за одржавање од дизелаша. Хибриди и електрични аутомобили све више расту у понуди, али и даље чине мали део тржишта.

Од 75.000 огласа на сајту Половни аутомобили, 1.761 возило продаје се по цени од 1.000 евра. Петар Величковић је рекао да је реч о свега два одсто укупне понуде. То су углавном возила на којима се види "зуб времена", стара више од 20 година и са великом километражом.

"Има аутомобила по тој цени, попут југа и стојадина, које волимо да видимо на улици, мада нису комфорни нити задовољавају савремене безбедносне стандарде. Ту су и модели попут пежоа 307, реноа клио, цитроена и фијатових аутомобила, који су нешто бољи за вожњу од тачке А до тачке Б", каже Величковић.

Према његовим речима, реално је очекивати да ће власници аутомобила у овом ценовном рангу чешће морати да посећују мајстора. Ипак, постоје и примери људи који су своје возило пажљиво одржавали и третирали га као члана породице.

Додатни трошкови и "златна средина"

Приликом куповине важно је детаљно проверити аутомобил, односно обратити пажњу на све, од стања мотора до каросерије.

"Када на аутомобил потрошите 1.000 евра, додатни трошкови могу да настану већ приликом замене зимских гума, што је неопходно у одговарајућем периоду године. Може се испоставити да је потребан и мали сервис или да акумулатор није у добром стању. Треба избећи зачарани круг у којем купите аутомобил, а затим стално улажете новац у поправке. За 1.000 евра данас могу да се купе и мотоцикли, мопеди и тротинети", указује Величковић.

Петар Величковић напомиње да половних аутомобила има у понуди, али да је златна средина куповина возила за 3.000, 5.000 или 7.000 евра. Додаје да су бензинци често исплативији за одржавање од дизелаша, иако троше више горива.

"Дизел је сада знатно скупљи од бензина у односу на претходни период, али се, упркос енергетској кризи, навике возача не мењају и они и даље купују дизелаше. Хибридна половна возила учествују са пет одсто у продаји. Купци се чешће одлучују за хибриде када купују нова возила, док дизелаши чине око десет одсто продаје", каже Величковић.

Милијарде уложене у хибридна и електрична возила

Величковић истиче да се аутомобилска индустрија у Европској унији развија у правцу хибридних и електричних возила, чему ће и наше тржиште морати да се прилагоди. У ту технологију уложене су милијарде евра, па није реално очекивати повратак на искључиво бензинске и дизел моторе.

"Бензинци и дизелаши неће нестати са наших путева и наставиће да се производе, али се генерално иде ка електрификацији. Хибридни аутомобили су будућност, а хибридни погон је међу најзаступљенијима на светском тржишту и то се неће променити у скоријем периоду. Електрични аутомобили могу да буду још исплативији, нарочито тамо где се паркинг плаћа, а пуњење возила је бесплатно", сматра Величковић.

С друге стране, као један од проблема код електричних аутомобила Величковић наводи доступност места за пуњење, посебно у ситуацијама када су сви пуњачи заузети. Очекује, међутим, да ће се ситуација променити са развојем инфраструктуре.

"Пре три године на сајту је било око 300 електричних аутомобила у понуди, а сада их има близу 700. Њихов број расте из године у годину, али и даље чине мање од један одсто укупне понуде. Технологија се брзо развија, батерије постају све боље, а модели брже застаревају. Ипак, интересовање за електричне аутомобиле све више расте", закључује Величковић.

Извор: Мондо