Притисак на Украјину више се не своди само на стање на фронту и последице руских удара. Протести против мобилизације, политичка трвења и сукоби унутар владајућих структура стварају паралелну кризу која може постати све важнији фактор у наставку рата.
Александер Меркурис разматра процену Сергеја Пољетајева да руска ваздушна кампања сама неће бити довољна да оконча сукоб док Украјина наставља да прима новац и оружје са Запада. По тој логици, много важнији могу постати унутрашњи процеси који слабе способност политичког система да одржава ратни напор.
Знаци таквог притиска виде се у протестима против мобилизације и другим облицима незадовољства. Истовремено, постоје све отворенији сукоби унутар политичке и безбедносне елите.
Ипак, незадовољство становништва само по себи не значи да ће власт пасти. Украјина у ратним условима не одржава председничке изборе, док држава располаже снажним безбедносним апаратом који може бити употребљен за контролу већих протеста.
У том контексту посебно место заузима одлука Владимира Зеленског да санкционише Јулију Мендел, своју некадашњу портпаролку која је последњих година постала његов оштар критичар. Мендел се тренутно налази изван Украјине.
Санкције обухватају низ ограничења, а сама Мендел тврди да је примена таквих мера против украјинских грађана противуставна. Слична политичка полемика раније је пратила санкционисање других украјинских политичара, укључујући бившег председника Петра Порошенка.
Меркурис у томе види још један показатељ одлучности власти да користи расположиве државне механизме против политичких противника и критичара. Истовремено, сама чињеница да некадашња блиска сарадница председника постаје предмет санкција показује колико су се односи унутар некадашњег круга власти променили.
Због тога се унутрашња стабилност Украјине не може процењивати само кроз број протеста. Много важније питање јесте да ли се истовремено продубљују пукотине унутар политичке, безбедносне и административне структуре државе.
Уколико се спољни војни притисак настави паралелно са унутрашњим сукобима, та два процеса могу почети међусобно да се појачавају. Управо у њиховом споју налази се потенцијално много озбиљнији проблем за Кијев од било ког појединачног протеста.
Wебтрибуне
