Амерички војни аналитичар Скот Ритер, у разговору са Александром Меркурисом, говорио је о својој недавној посети Донбасу, развоју дронског ратовања, улози западних обавештајних служби и све већем ризику од директног сукоба Русије и НАТО-а.
Амерички војни аналитичар и бивши инспектор УН Скот Ритер изнео је низ оштрих оцена о рату у Украјини током разговора са Александром Меркурисом, посебно се осврнувши на своју недавну посету Луганској и Доњецкој области.
Ритер је рекао да је у Русију почео да путује још 2023. године како би, како наводи, из прве руке упознао ситуацију на терену и америчкој и европској јавности пренео оно што види.
Посебно је говорио о посети Старобељску, где је, према његовим речима, 22. маја изведен напад дроновима на објекат у којем су боравиле студенткиње.
Ритер тврди да је током обиласка објекта закључио да зграда није имала војну намену.
„Потпуно сам сигуран. Ја сам војник и знам шта је војни објекат“, рекао је Ритер, додајући да је обишао зграду и разговарао са људима на терену.
Према његовој верзији догађаја, дронови су након првог удара погодили степениште којим су студенткиње покушавале да напусте зграду. Ритер је оценио да је реч о намерном нападу на цивилни објекат.
Он је истовремено изнео тврдњу да су у нападу коришћени системи повезани са западном технологијом, укључујући Starlink и друге комуникационе и обавештајне системе.
„Ово више није класичан рат“
Једна од централних тема разговора било је дронско ратовање.
Ритер каже да је управо развој дронова у потпуности променио начин вођења рата у Украјини.
Према његовој процени, савремено бојиште сада има својеврсну „сиву зону“ широку 20 до 30 километара, у којој дронови непрекидно траже и нападају циљеве.
„Ако не знате да користите дронове и покушате да се борите, бићете убијени готово тренутно“, оценио је Ритер.
Он наводи да су класични велики напади оклопних јединица постали далеко тежи, јер сваки тенк, возило или група војника може бити откривена и нападнута из ваздуха.
Према његовим речима, руске снаге су зато прешле на мале јуришне групе од три, шест или девет људи, уз снажну подршку дронова.
Ритер одбацује тврдње о масовним руским „људским таласима“, наводећи да се на терену све више примењују мале, високо обучене групе које напредују постепено, уз непрекидну подршку беспилотних система.
Кедми: „Нове Јалте“ тешко да ће сада битиЗападна обавештајна подршка Кијеву
Велики део разговора био је посвећен улози САД и НАТО-а у украјинском систему за извиђање и навођење оружја.
Ритер тврди да Украјина без западне обавештајне, комуникационе и технолошке подршке не би могла да изводи део удара дубоко у руску територију.
Посебно је издвојио амерички обавештајно-командни центар у Висбадену, за који каже да представља једну од карика у ланцу између прикупљања обавештајних података и употребе оружја.
Према његовој оцени, тај систем је временом прешао са употребе артиљеријских система и HIMARS-а на све сложеније системе дронова.
„Украјина не би могла да ради оно што данас ради без НАТО-а и Сједињених Држава“, рекао је Ритер.
Он тврди и да западне службе Кијеву достављају информације о слабим тачкама руске противваздушне одбране, што омогућава украјинским дроновима да пронађу пут до циља.
„Русија се прилагођава брже него што Запад очекује“
Ритер, међутим, сматра да се предност Украјине у дронском ратовању постепено смањује.
Према његовим речима, Русија је у почетку каснила у развоју и масовној употреби беспилотних система, али је временом успостављена све чвршћа веза између војних јединица на фронту и домаће одбрамбене индустрије.
Он је навео пример руских јединица које шаљу инструкторе и техничаре директно на фронт, где се прикупљају искуства, а затим се конструкције дронова мењају и унапређују у производним погонима.
„Руси су најприлагодљивија војска на свету, посебно у рату“, оценио је Ритер.
Он сматра да ће управо способност брзог прилагођавања бити један од кључних фактора исхода рата.
Највећа опасност – директан сукоб Русије и НАТО-а
Ипак, најоштрији део разговора односио се на могућност нуклеарне ескалације.
Ритер сматра да је опасност данас већа него што је јавност у Европи спремна да призна.
Посебно је критиковао европске политичаре који, како каже, све више говоре о дугорочном сукобу са Русијом, повећању војних издвајања и јачању европског нуклеарног потенцијала.
„Ово није игра. Једна грешка, једна погрешна процена и можемо добити нуклеарни рат“, упозорио је Ритер.
Он је као потенцијално опасне навео ситуације у којима би западно оружје било употребљено за ударе дубоко у руску територију, посебно ако би Москва такве нападе повезала директно са НАТО државама.
Према његовој процени, Москва би у случају такве ескалације могла да одговори ударом на инфраструктуру држава које директно учествују у систему за навођење и подршку украјинским нападима.
„Русија ће победити, али ће цена за Украјину бити огромна“
Ритер је на крају разговора изнео веома песимистичну прогнозу за Украјину.
Он сматра да се земља суочава са комбинацијом војног, економског и демографског проблема који ће бити све тежи за превазилажење.
Према његовим речима, наставак рата додатно убрзава одлазак становништва и пад броја рођених, док мобилизација додатно погоршава демографску ситуацију.
„Говоримо о националном нестанку“, оценио је Ритер, додајући да очекује изузетно тежак период за Украјину током предстојеће зиме.
Он сматра да би војни пораз Украјине могао да произведе и велике политичке последице широм Европе.
Према његовој процени, евентуални крај рата довео би до преиспитивања садашње европске политике према Русији, укључујући питање енергената и односа са Москвом.
„Када Русија победи у овом рату, Европа ће политички доживети велики потрес“, закључио је Ритер.
СветСКОТ РИТЕР: Посетио сам Калињинградску област - ево шта сам открио о руским припремама за рат са НАТОИзвор: Правда
