ATACMS и Storm Shadow могу да погоде циљеве дубоко иза линије фронта и изазову озбиљне политичке последице, али њихова способност да промене укупни однос снага остаје сасвим друго питање.
Кључ није само у квалитету пројектила, већ у њиховом броју и способности противника да их пресретне или омета.
Амерички војни аналитичар и бивши обавештајац Скот Ритер указује да ти системи нису нови на украјинском ратишту. ATACMS се користи већ дуже време, док су Сторм Схадоw и француски SCALP присутни још дуже, што је Русији дало време да развија профиле електронског ратовања и противваздушне одбране прилагођене тим претњама.
Посебан проблем представља навигација. Руски системи електронског ратовања могу да ометају ГПС сигнал који поједини западни пројектили користе за навођење, а слични проблеми претходно су се појављивали и код других система које су САД испоручиле Украјини.
Русија је деценијама велики део ресурса усмеравала управо у противваздушну одбрану и електронско ратовање. Такав развој вуче корене из совјетског периода, када је одговор на велику западну предност у авијацији и способности удара са велике удаљености тражен у изградњи снажне одбране. Друга страна проблема још је једноставнија – број пројектила.
Ритер наводи податак Фајненшел тајмса да је Кијеву предато свега око 50 ATACMS ракета, мада није јасно да ли се та цифра односила на последњу испоруку или укупан број. Ако је шест потрошено у једном нападу на Брјанску област, размере расположивог арсенала постају посебно важне.
Руска страна је тврдила да је у том нападу оборила све пројектиле или све осим једног, при чему последњи није погодио складиште муниције које је било циљ. Уколико су такве процене приближно тачне, велики број веома скупих и ограничено доступних ракета морао би да буде потрошен за релативно мали број успешних погодака.
Ритер указује и на ограничене залихе Storm Shadow. То значи да Украјина не располаже количинама које би омогућиле непрекидну кампању удара таквог интензитета да би могла систематски да уништава велики број руских стратешких циљева.
У разговору се прави и поређење са приближно 4.000 ракета које Русија, према изнетој процени, годишње лансира на циљеве у Украјини. Украјина је територијално мања, има мање становника и мањи број војних, индустријских и стратешких објеката, а њена ПВО и електронско ратовање оцењени су као слабији од руских.
Упркос толиком обиму руских удара, украјинска држава и војска настављају да функционишу. На појединим деловима фронта украјинске снаге имају озбиљне проблеме, али рат није завршен само захваљујући ракетним ударима.
То показује колико би тешко неколико десетина или чак неколико стотина западних пројектила могло само по себи да сломи државу величине Русије.
Пентагон је, према излагању, управо због тога био резервисан према предаји већег броја ових система. Процена америчких војних структура била је да количина која може бити стављена на располагање Украјини неће произвести одлучујући ефекат на бојном пољу.
Највећа промена зато није у самој ракети, већ у месту на које је дозвољено да буде усмерена. Пројектил који војно не може да преокрене рат ипак може политички да изазове одговор који мења карактер сукоба.
Парадокс ATACMS и Storm Shadow управо је у томе: њихов стратешки значај можда није у ономе што могу да униште, већ у ономе што њихов удар може да покрене.
СветРуси пробијају одбрану: Замка се затвара код СлавјанскаИзвор: webtribune.rs
