Класична слика завршнице рата, са великим оклопним колонама које пробијају фронт и у дубини непријатељске територије формирају огромне стрелице напредовања, више не одговара реалности модерног бојишта.
Скот Ритер оцењује да је масовна употреба дронова потпуно променила начин на који руска војска може да искористи слабљење украјинске одбране.
Чак и ако неки део фронта пукне, велика концентрација снага на релативно малом простору постала је изузетно ризична. Украјинске јединице могу брзо да пребаце хиљаде ФПВ дронова на угрожени правац, а постоји могућност концентрације и до 10.000 таквих летелица у једној зони, што би сваки масовни продор оклопа и пешадије претворило у веома скупу операцију.
Због тога се не очекује спектакуларно руско напредовање. Уместо тога, процена је да ће бити настављен спор и методичан притисак у којем се украјинске јединице непрекидно троше, док руске снаге постепено померају линију фронта.
Током боравка у Русији, Ритер је покушао да се непосредно упозна са начином на који руска војска води рат дроновима. Руски саговорници током пролећа говорили су му да је ситуација на појединим правцима веома тешка и да је кретање у зони борби постало изузетно опасно управо због беспилотних летелица.
Током пута од Луганска према Запорошкој области дронови су били стално присутни. Упркос томе, међу руским војницима није приметио панику. Њихова порука била је да разумеју проблем и да развијају методе његовог решавања.
Процена је да је тај процес у међувремену дао резултате. Украјина све теже користи оператере дронова без откривања њихових положаја, док су руске снаге развиле методе којима брзо проналазе места лансирања и нападају посаде.
То не значи да украјински дронови више не пролазе. Они и даље погађају циљеве у Запорошкој и Херсонској области, на Криму и другим правцима. Разлика је у обиму напада и способности да се такав темпо дугорочно одржава.
Украјина, према овој процени, губи искусне оператере, док Русија истовремено повећава број својих летелица и повезује их са ефикаснијим системом командовања. Руска страна је, како се тврди, пронашла и више решења којима је смањена украјинска предност коју је раније омогућавао Старлинк.
Упркос томе, масовна концентрација украјинских дронова и даље може привремено да успори руске јединице.
Пример је правац према Славјанску. Ако Русија користи око 1.500 дронова дневно, Украјина би у тренутку критичног продора могла да доведе неколико хиљада својих летелица и на одређено време заустави напредовање.
Руски одговор у таквој ситуацији био би усмерен на проналажење и уништавање оператера, после чега би се споро напредовање наставило.
Због тога се процењује да би кључни положаји у Донбасу могли да падну не кроз један драматичан пробој, већ кроз дуготрајно исцрпљивање. Након тога очекује се наставак притиска према Дњепропетровској и Запорошкој области.
Међутим, фронт је само један део такве стратегије.
Русија, према овој процени, неће покушати да рат заврши искључиво заузимањем територије, јер би такав приступ захтевао много времена и људских губитака. Много важнији циљ био би слабљење способности Украјине да економски и индустријски одржава рат.
Пољопривреда, како се тврди, чини приближно 60 одсто украјинске економије, док озбиљни проблеми са пласманом производа већ директно угрожавају економску одрживост земље.
Паралелно са тим, руски напади усмерени су на оно што је остало од украјинске војне индустрије. Посебно озбиљна тврдња односи се на премештање дела производње дронова и војне опреме у цивилне објекте, укључујући складишта тржних центара и стамбене зграде.
Као пример наводе се камиони цивилног изгледа који преузимају ФП-1 и ФП-2 дронове из подземних складишта, потом их превозе до места лансирања и враћају се по следећу пошиљку.
Таква децентрализација украјинске војне производње, према изнетој процени, омогућила је наставак напада, али је истовремено довела до тога да Русија шири листу објеката које сматра војним циљевима.
Завршница рата зато се не посматра као један велики тренутак у којем би украјински фронт изненада нестао. Очекује се много спорији процес: постепено исцрпљивање људства, оператера дронова и резерви, губитак територије и истовремено слабљење економске и индустријске основе државе.
У таквом моделу рата одлучујући тренутак не мора изгледати као велика војна катастрофа. Систем може да се распадне тек када више нема довољно људи, новца, индустрије и логистике да одржава линију која на карти још постоји.
СветМистериозни лет подигао прашину: Амерички војни авион слетео у Москву, ни Кремљ ни Вашингтон не откривају разлогИзвор: webtribune.rs
