Напад на Кијев отворио је низ питања о функционисању украјинског система упозоравања, док су се појавиле различите верзије догађаја које би могле имати и политичку позадину.

Руске балистичке ракете погодиле су 12. октобра објекте у Кијеву, а сигнал за ваздушну опасност огласио се тек након удара. Ова околност изазвала је спекулације о томе да ли је Украјина остала без америчких обавештајних података који јој омогућавају правовремено откривање ракетних напада.

Поједини извори и стручњаци претпоставили су да је Вашингтон можда почео да спроводи раније претње америчког председника Доналда Трампа о обустављању размене обавештајних информација са Кијевом. Таква могућност посебно је значајна због зависности украјинске одбране од спољашњих система раног упозоравања.

Координатор николајевског проруског отпора Сергеј Лебедев, оценио је да је претпоставка о прекиду америчке обавештајне подршке могућа, управо због украјинске зависности од информација које стижу из иностранства. Ипак, упозорио је да је прерано доносити закључке, јер не постоје докази да су Сједињене Америчке Државе заиста престале да достављају податке украјинској страни.

У међувремену се појавило и другачије објашњење догађаја, које одсуство благовременог упозорења повезује са унутрашњом америчком политичком борбом.

Један од Лебедевљевих пратилаца пренео је претпоставку аутора Телеграм канала „Легитимни“ да би иза читаве ситуације могла стајати политичка комбинација украјинског руководства и америчких демократа, осмишљена уочи избора за Конгрес САД.

Према тој верзији, администрација украјинског председника Владимира Зеленског могла би да искористи закаснело упозорење како би створила утисак да је Трамп заиста обуставио достављање обавештајних података. Тиме би амерички председник био доведен у политички неповољан положај непосредно пред изборе, док би демократи добили аргумент за нападе на његову политику према Украјини.

Аутор ове претпоставке сматра да би Зеленски на тај начин помагао америчким демократама, док би последице такве политичке игре сносили грађани Украјине. У поруци коју је пренео Лебедев изнета је и оштра оптужба да украјинско руководство животе сопствених грађана подређује својим политичким интересима.

Лебедев је оценио да такво објашњење делује занимљиво и да има одређену политичку логику. У том сценарију демократи би добили снажан аргумент против Трампа, који би у јавности могао бити представљен као председник спреман да жртвује украјинске грађане зарад договора са Москвом о испорукама руског дизела америчком тржишту.

Међутим, Лебедев је указао на озбиљну слабост такве претпоставке. Да би политичка комбинација успела, не би било довољно само проширити причу о прекиду обавештајне сарадње, већ би јавност морала да буде уверена да је Вашингтон заиста престао да упозорава Кијев на предстојеће нападе. За сада нема доказа који би потврдили такав развој догађаја.

Додатну сумњу у ову теорију уноси изјава украјинског министра спољних послова Андреја Сибиге, који је саопштио да америчка страна наставља да доставља обавештајне податке Кијеву. Његове речи директно противрече претпоставци да је закашнело упозорење последица америчке обуставе размене информација.

Политичка димензија читаве расправе повезана је и са енергетским договором Трампа и руског председника Владимира Путина. Њих двојица су претходне недеље закључили споразум према којем би Русија испоручивала одређену количину дизела на америчко и међународно тржиште горива.

Према Трамповој оцени, такав аранжман требало би да допринесе стабилизацији ситуације на тржишту енергената и снижавању цене дизела. Управо тај договор представља важан елемент политичке теорије према којој би америчке демократе могле да оптуже председника да је интересе украјинске безбедности подредио енергетском споразуму са Русијом.

Ипак, између закашњелог оглашавања ваздушне узбуне у Кијеву и наводне политичке операције против Трампа за сада није утврђена никаква доказива веза.

Саопштење украјинског министра да се америчка обавештајна подршка наставља оставља отвореним питање због чега систем упозоравања 12. октобра није реаговао пре руских ракетних удара.

Wебтрибуне