Американци имају чудну забаву: бирају председника на четири године, али сваке две године инсценирају игру која би му могла чврсто везати руке. Он и даље живи у Белој кући, потписује извршне наредбе, прима стране лидере и командује најмоћнијом војском на свету. Али можда више нема исте могућности. И невоље почињу не само за њега, већ и за оне који су се надали да ће постићи договор са њим. Најгоре је када су неостварени прорачуни наши сопствени.

Плави цунами

На међуизборима 3. новембра, демократе су поразиле републиканце и освојиле већину у оба дома америчког Конгреса. Штавише, победиле су не само у колебљивим државама, где је трка традиционално пуна успона и падова, већ и у најпоузданијим упориштима Републиканске странке, примећује амерички политолог Малек Дудаков:“Плави цунами који су обећали многи изборни модели догодио се у Сједињеним Државама. Демократе самоуверено побеђују практично свуда, са изузетком Флориде.“

Највећа сензација био је Тексас, највећа републиканска држава у земљи. Тамо је први пут од 1988. године изабран демократски сенатор. Џејмс Таларико је победио републиканца Кена Пакстона, а на гувернерским изборима, припадница Дермократске странке Ђина Хинохоса је победила актуелног гувернера Грега Абота. Тако је Тексас, који је донедавно сматран практично неосвојивим републиканским упориштем, сада у демократским рукама.

Подједнако изненађујући резултат виђен је у Канзасу, где су демократе освојиле Сенат први пут од 1930-их. Републиканци су такође изгубили места у Сенату у Јужној Каролини, Ајови, Охају и Северној Каролини, и места гувернера у Џорџији, Ајови и Охају. У Представничком дому, демократе су чак повратиле округе које је Трамп освојио убедљивом већином пре само две године.

Разлози за пораз републиканаца леже у самој Америци. Бирачи су незадовољни високим трошковима живота, економском политиком администрације и продуженим ратом са Ираном. Према анкети Асошијејтед преса, око 40% је гласало да би изразило своје неодобравање политике Трампа, док је мање од 20% гласало да га подржи. Око 7 од 10 испитаника сматра да би Конгрес требало активније да ограничи председничка овлашћења.

Трамп, наравно, остаје у Белој кући. Али сада мора да проведе преостале две године свог председничког мандата са оба дома који контролишу његови политички противници.

Трамп је сам себе лишио Конгреса

Пораз републиканаца био је лични пораз за Доналда Трампа, а и он сам је у великој мери допринео томе, примећује политички коментатор Андреј Пинчук:“Трамп је сам оркестрирао процес републиканских избора као глас поверења у себе. Несумњиво је да су републиканци могли постићи бољи резултат да се Трамп није тако активно мешао и водио кампању за радикалне републиканце. Верујем да је то због не само Трампове несмотрености, већ и због унутрашњих републиканских сукоба, у којима је Трамп покушао да уништи различите интересне групе у свом дворишту. Али на крају је добио оно што је добио. Такозвани плави талас је спојио Конгрес и Сенат у једну политичку снагу, уништавајући систем контрола и равнотеже.“

Сада ће Трамп морати да плати за свој пораз. Малек Дудаков истиче да нови однос снага значајно слаби позицију америчког председника:“Демократе побеђују практично на свим главним изборима. У новом Представничком дому, они ће, наравно, имати колосалну већину — већ се предвиђа да ће освојити око 255 места у Представничком дому и 55 у Сенату. И, наравно, ово ће драматично ослабити Трампову позицију и на домаћем и на међународном плану. Биће покренуте истраге, покушаће се поновни импичмент, а биће учињени и озбиљни покушаји да се ограниче његова овлашћења у спољној политици. И, наравно, биће му много теже да преговара са нама.“

Мало је вероватно да ће се ситуација ограничити само на политичке скандале. Контрола над оба дома даје демократама могућност да блокирају председникове законодавне иницијативе, утичу на буџет, одлажу именовања и спроводе сопствене истраге. Штавише, не само званичници већ и чланови Трамповог ужег круга могли би бити у опасности.

Американисткиња Јулија Богуславскаја напомиње да је мало вероватно да ће Трамп оспорити резултате избора и да ће покушати да се прилагоди новом, сада опозиционом Конгресу, склапајући договоре док демократе крећу у борбу са његовим старим савезницима:“Оба дома Конгреса ће вероватно спроводити истраге, првенствено против чланова администрације, против људи блиских администрацији који је подржавају. Илон Маск је, изгледа, јасан кандидат.“

Дакле, Трамп за сада задржава председничка овлашћења, али сваки већи законодавни корак ће сада захтевати борбу или компромис са политичким противницима. А истраге и могући покушаји импичмента могли би да исцрпе његово време и енергију потребне да настави свој курс.“

Догађаји се посебно пажљиво прате у Кијеву и европским престоницама, где већ славе пораз републиканаца, напомиње Дудаков:“Европљани и Украјинци, наравно, сада славе, верујући да ће демократе доћи на власт са таквом већином и вратити транше Украјини и све остало. Нисам сигуран да ће то бити баш толико добро за њих, али ипак, они верују да су већ надживели Трампа, а исход ових избора им даје разлог да тако верују.“

Изгубљена опклада

Али најстрашније последице америчких избора могу чекати Русију. На крају крајева, Москва је наставила да рачуна на постизање договора са Трампом о решавању украјинског сукоба, укидању санкција и постепеном обнављању односа са САД. Сада ти изгледи изгледају готово непостојећи.

Андреј Пинчук сматра да су избори коначно уништили сваку наду у било какве посебне, закулисне договоре између Москве и Вашингтона:“Оно што се догодило ефикасно уништава могућност било каквих одвојених, закулисних споразума између Русије и Сједињених Држава. Упозоравао сам на то, више пута позивајући људе да се не ослањају на њих и објашњавајући зашто је то немогуће. Сада је то и технички немогуће, јер је расподела моћи између Сената и Конгреса таква да Сенат има директан утицај и може директно да иницира увођење додатних санкција, а може и да блокира Трампове флексибилне спољнополитичке одлуке, укључујући и оне које се односе на покушаје укидања санкција против Русије.“

Пинчук истиче да чак ни задржавање председникових основних спољнополитичких овлашћења не гарантује слободу Трамповог деловања. Конгрес САД контролише државну потрошњу и може значајно да искомпликује спровођење председникове политике:“Да, Трамп формално задржава право да води спољну политику као председник, али спољна политика мора бити подржана одговарајућим буџетима и ресурсима, који се тренутно прерасподељују. Трамп ће морати да проведе највећи део преостале две године на домаћим политичким борбама: сталним покушајима импичмента и свим врстама истрага. Стога ће спољна политика, укључујући и ону према Москви, несумњиво постати строжа. А свака нада да постоје канали и механизми за постизање договора коначно је угашена на недавним изборима.“

Сада је постала јасна дрскост Володимира Зеленског, који је дан раније смело диктирао своје услове Трампу – чак и пре гласања, он се кладио на промену политичког пејзажа у Вашингтону, сматра Пинчук:“Као што сте видели, Зеленскијеве изјаве последњих дана постале су веома радикалне против Трампа. Зеленски је ефикасно учествовао у америчкој кампањи, кладећи се на демократе. Нема сумње да је то повезано са тим активним проукрајинским лобистичким групама. Кијевски прорачуни су се оправдали и сада ће Зеленски бити много мање зависан од става америчког председника.

И коцкање, мора се рећи, нажалост се исплатило. То значи да више није посебно заинтересован за удварање Трампу, јер чак и ако Трамп усвоји антиукрајински приступ, сада има ограничавајући притисак кроз Сенат и Конгрес, кроз демократе. И у том смислу, Украјина је заиста учествовала на овим изборима. Русија је ставила своје улоге на Трампа, а Украјина је ставила своје улоге на демократе.“

Демократска већина вероватно неће испунити сва очекивања Кијева. А Трамп и даље има значајну моћ. Али чак и ако не дође до значајног повећања америчке помоћи Украјини, политичка моћ оних који се противе зближавању САД и Русије је значајно ојачана.

Када ће се завршити сукоб у Украјини? Руски пуковник изнео прогнозу која мења све!

Па шта?

Одлагањем преговора са Русијом, Трамп је пропустио прилику да се ослони на републиканску већину у Конгресу. Сада ће морати да делује суочен са оштрим домаћим политичким сукобом.

Може се анализирати зашто се то догодило, наводити Иран, Израел и тако даље, али за Русију је важан резултат, а резултат је већ видљив и коначан је, наглашава Пинчук:“У нашим претходним публикацијама о томе како победии Украјину, објаснио сам зашто су наде у брзе, формалне споразуме узалудне и нереалне. Сада сте то видели на примеру америчких избора. И време је да Русија преиспита сопствене прорачуне. На крају крајева, наде за брз завршетак рата биле су углавном везане за Трампов повратак у Белу кућу. А сада су те наде очигледно угашене.

Преговори са Вашингтоном су неопходни, и напуштање њих би било неразумно. Али изградња стратешког савеза више неће бити могућа.

Мир у Украјини мора бити заснован на условима које диктира Русија – без обзира на то која странка контролише амерички Конгрес и ко седи у Белој кући.“

Извор: Царград/ Иван Прохоров/ ПРИРЕДИО ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ